Izvor: Politika, 15.Mar.2014, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Došli u kampanji otišli u tišini
Razgovori o novom aranžmanu iz predostrožnosti sa Misijom MMF sačekaće novu vladu i novu ekonomsku politiku
Misija Međunarodnog monetarnog fonda završila je svoju dvonedeljnu posetu i napustila Srbiju u skladu s predizbornim pravilima. U tišini. Rečju, nisu se oglasili ni sa čime što bi moglo da ide u prilog ili protiv aktera naše političke scene.
Ministarstvo finansija saopštilo je juče ukratko da će se razgovori o novom aranžmanu iz predostrožnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa misijom MMF-a, koja je završila posetu Srbiji, nastaviti po okončanju izbora i formiranju nove Vlade Srbije.
„Misija MMF-a boravila je u Beogradu od 26. februara do 13. marta kako bi otpočela pregovore sa predstavnicima Republike Srbije o novom aranžmanu iz predostrožnosti. Razgovori su protekli u konstruktivnoj atmosferi i nastaviće se po okončanju izbora i formiranja nove Vlade Republike Srbije”, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija.
Tim Srbije u razgovorima predvodili su ministar finansija Lazar Krstić i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, dok je na čelu misije MMF-a bila Zuzana Murgasova.
Da se unapred znalo da ni domaćini, a ni sama Misija neće javno saopštavati svoje zahteve i preporuke u pogledu javnih finansija zbog toga što se vreme njihovog boravka poklopilo s izbornom kampanjom potvrđuje i Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
– Misija je boravak iskoristila da se upozna sa stanjem u javnim finansijama, a verovatno su im i preporuke bile precizne. Većina njihovih zahteva je nepopularna, a čak i da su se oglasili to mišljenje ne bi obavezivalo novu vladu – smatra Arsić.
Iako javno nismo upoznati s detaljima posete Misije MMF-a manje-više je poznato da oni od nas očekuju reforme koje podrazumevaju uštede u javnim finansijama. Još u decembru prošle godine Ministarstvo finansija saopštilo je da je Srbija spremna da počne pregovore sa MMF-om o aranžmanu iz predostrožnosti, koji podrazumeva dogovor o programu reformi, ekonomskim i fiskalnim merama Vlade Srbije, čiju će realizaciju pratiti MMF, i uz stavljanje na raspolaganje Srbiji određene sume novca, koja ne mora da se povlači.
Sporazum sa MMF-om omogućiće nam da povučemo i kredit od Svetske banke od 250 miliona dolara za rešavanje statusa 153 preduzeća u restrukturiranju, a i zajam od 200 miliona dolara od Ruske Federacije nam je uslovljen sporazumom sa MMF-om.
Da će MMF insistirati na budžetskoj štednji već se zna iz izjave prvog potpredsednika tehničke vlade Aleksandra Vučića da će Misija da traži uštede u budžetu od oko 400 miliona evra, odnosno da smanji budžetski deficit za 0,5 do jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Opšte je poznato da nam je štednja potrebna zbog velike državne potrošnje, sve većeg udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu zemlje zbog čega nam, između ostalog, preti i dužnička kriza.
Najveći izdaci u budžetu su za plate u javnom sektoru, penzije, subvencije i garancije privredi. Uštede su već napravljene uvođenjem solidarnog poreza, kao i po osnovu zabrane novog zapošljavanja. Za ovu godinu već su planirane uštede zbog uvođenja platnih razreda i to na nivou od 0,5 odsto BDP-a.
Preduzeća u restrukturiranju, njih 153, trebalo bi po slovu zakona, da prestanu da postoje do kraja juna ove godine, a kao podrška za rešenje ovog problema Svetska banka je voljna da nam odobri zajam. Neizvestan je i trošak za „Železaru Smederevo” u ovoj godini, kao i za pokrivanje osiguranih depozita u propalim bankama.
Dugovi „Srbijagasa”, zbog datih garancija, sve više opterećuju budžet, a u ovoj godini se očekuje da ovo preduzeće ne samo prestane da gomila gubitke, već i da počne samo da ih vraća.
Podrazumeva se da se, već po formiranju nove vlade, moraju napraviti planovi za reformu PIO sistema i racionalizaciju troškova u zdravstvu. Sve to kako bi se u narednim godinama postigle uštede od dodatnih 1,5 odsto BDP-a u proseku.
Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011, a zamrznut u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 15.03.2014.
