Izvor: B92, 21.Okt.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dometi ekonomskih mera Vlade
Beograd, Kragujevac -- Nove mere Vlade donete su da smire ne samo ekonomsku sliku Srbije, već i donesu pre svega psihološku stabilnost i vrate i podignu stepen poverenja štediša.
To se odnosi na one štediše koji su svoje uloge dizali sa računa i vraćali u slamarice ili čak u iznajmljene bankarske sefove. U međuvremenu, većina banaka u Srbiji obustavila je odobravanje kredita u švajcarskim francima.
I bankari i ekonomisti su u jednom složni, da su mere dokaz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je bankarski sistem stabilan, kao i da u Narodnoj banci Srbije ima dovoljno deviznih rezervi.
Jedna od povoljnosti finansijsko-bankarske scene Srbije jeste i činjenica da mi nismo imali klasične investicione banke, koje su u Americi zapravo i najgore prošle. Na tržištu u Srbiji posluju i rade isljučivo komercijalne banke, a to se u ovoj situaciji pokazalo kao prednost, kažu bankari.
Pored donetih mera, budući potezi Vlade, s obzirom na to da je Srbiji godišnje potrebno oko četiri milijarde evra stranog investicionog novca, treba očekivati i da na tom polju nastave da stižu strane investicije.
Podaci kažu da je u bankama do ove krize bilo oko 5,7 milijardi evra, a ekonomisti procenjuju da se u slamaricama nalazi bar još toliko novca.
Ako bi se podigao stepen poverenja, što je i cilj ovih mera, može se očekivati da se štednja poveća.
Otuda i tvrdnja guvernera Jelašića da će u narednom periodu domaća štednja biti značajan izvor kreditiranja, a to bi moglo da dovede i do pada kamata na dinarske kredite.
Mere sa privremenim efektom
Mere koje je juče izneo premijer Srbije Mirko Cvetković kako bi stabilizovao finansijski sistem Srbije i ublažio posledice svetske finansijske krize odraziće se, između ostalog na bužet Srbije, inflaciju, smirivanje bankarskog sektora, kao i berzu.
Ekonomski stručnjaci pozdravljaju te mere, ali napominju da imaju i privremeni efekat, jer će zbog najavljenog povećanja akciza na cigarete i benzin, talas poskupljenja, koji je sada odložen, stići početkom sledeće godine.
Akcize na benzin i cigarete siguran su način punjenja bužeta, tako da primena najave premijera Cvetkovića da se od naredne godine povećaju akcize obezbeđuje stabilan prihod u državnoj kasi.
Međutim, povećanje akcize na gorivo za četiri dinara dovešće do toga da vozači neće imati priliku da na domaćim pumpama osete pad cene sirove nafte u svetu, kaže predstavnik "AD Nafta” Nebojša Atanacković.
"Sa ovim povećanjem akcize dolazimo u sitaciju da će kod nas gorivo permanentno biti skuplje nego u okruženju. To povećanje će verovatno uticati i na smanjenje potrošnje derivata. Činjenica je da trenutno cena sirove nafte na svetskim berzama pada, ali ne znači da bi trebalo sad akcizama ostaviti na ovom nivou, nego, čini mi se, suprotno od toga", kaže Atanacković.
On je rekao i da "kad smo imali obrnutu situaciju, da je cena sirove nafte rasla i kad je onako vrtoglavo rasla cena derivata, onda niko nije pomišljao na to da bi trebalo smanjiti akcize da bi te cene ostale na nekom pristojnom nivou”.
Duvanske kompanije, za sada, nisu upoznate sa najavom koliko bi akciza na cigarete mogla biti.
Goran Pekez, iz duvanske kompanije "JTI”, kaže da zbog trenutno loše strukture tih akciza svaka promena može biti dobra pod uslovom da ne dovodi do naglih poskupljenja.
"Bez obzira što bi promena akcize, prema rečima premijera, mogla da donese povećanje akcize sledeće godine, mislimo da je najbitnije izbeći naglo skokove poreskih stopa. Ukoliko bi se zadržalo takvo rešenje, cene cigareta na kraju 2009. bi se povećale za najmanje 30 odsto i samim tim prouzrokovale inflatorni efekat od dva posto. Nadamo se da će predlog Vlade izbeći takvu situaciju", izjavio je Pekez.
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković mere Vlade koje se odnose na akcize vidi kao jedini način da se napuni budžet i realizuje ono što je obećano - pre svega, redovna isplata povećanih penzija.
"To je biti još jedan cenovni udar u sledećoj godini, ali je ipak i jedini načini na koje država može da proba da dođe do nekog porasta prihoda od januara. Time bi trebalo da premosti i isfinansira veoma veliku razliku u transferima iz budžeta Srbije, koji su danas 11 milijardi dinara, a procene su da će u januaru-februaru biti 18-19 milijardi, kako ne bi došlo do kašnjenja u isplati penzija", naveo je Zdravković.
Analitičari su i ranije upozoravali da će rast penzija uzdrmati budžet, ali to je bio uslov za formiranje vlade uz PUPS Jovana Krkobabića. On poetski danas kaže da "Sirakuza neće pasti" zbog povećanja penzija od 10 posto koje kreće od oktobarskog penzionerskog čeka.
I dok će država većim akcizama puniti budžet, Cvetkovićeve mere dovešće do stabilizovanja banaka, koje su se pokazale kao najosetljivije na svetsku ekonomsku krizu.
Predsednik IO "Erste banke" Sava Dalbokov kaže da povećanje garancija za deviznu štednju na 50.000 evra ima dobar psihološki efekat koji građanima uliva dodatnu sigurnost.
"U pogledu osigurane štednje, to znači da za štedne uloge do 50.000 evra Vlada Srbije preuzima jemstvo i garantuje te uloge. Znači da štediše, pored grancije banke kod koje štedi, dobija i mnogo veću garanciju od države”, kazao je Dalbokov.
Takođe, oni koji imaju oročenu štednju u evrima, dolarima ili švajcarskim francima trebalo bi da do kraja 2009. budu oslobođeni plaćanja poreza od 20 odsto, koliko im država uzima na ostvarenu kamatu.
Najava ukidanja istog tolikog poreza na kapitalnu dobit u trgovini hartijama od vrednosti istovremeno bi trebalo da oporavi i domaću berzu.
Vladine mere za plaćanje gasa na rate i odlaganje skoka cene telefonskih impulsa trebalo bi da privremeno smire inflaciju, kaže analitičar Miroslav Zdravković.
"Odlaganje poskupljenja gasa, PTT usluga i slično će ulepšati sliku o rastu cena u ovoj godini, ali time ne sakrivaju problem koji će, međutim, postati veći u idućoj. Znači, samo ćemo ove godine imati prihvatljivu stopu inflacije od oko devet odsto, ali ćemo imati izuzetno snažan udar cena od iduće godine. S obzirom da povećanje rashoda, pre svega zbog finansiranja penzija, nema realno pokriće, izgleda apsurdno, ali ako poskupi gas za 60 posto, kao i što se najavljuju još neka poskupljenja, država u tom istom procentu ima povećanja prihoda od PDV-a, što znači da se država finansira inflatorno i odgovora joj rast cena", kazao je Zdravković.
Ipak, analitičari, bankari i brokeri slažu se da će ukupan efekat tih mera biti pozitivan. Međutim, da bi ih građani na svojoj koži osetili neophodno je da ih i parlament usvoji što pre, na šta apeluje Ministarstvo finansija.
Tadić: Potreban stabilizujući budžet
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je u Kragujevcu da je Srbiji potreban stabilizujući budžet da bi se prevazišla kriza sa kojom se suočava svetska ekonomija.
"Finansijska kriza je letos pogodila najveće sile i berze sveta, a sada preti da taj talas udari i našu zemlju i ovaj deo Evrope", rekao je Tadić.
On je rekao da će sva obećanja građanima biti ispunjena, ali možda sa zakašnjenjem.
"Moramo da budemo odgovorni, imajući u vidu količinu novca kojim raspolaže svet i Srbija", rekao je Tadić i naveo da mere štednje uvode i razvijene zemlje.
Budžet za narednu godinu, prema njegovim rečima, treba da bude "ne restriktivan nego stabilizujući".
Mere štednje, kako je kazao, neće značiti da neće biti ulagano u privredni razvoj.
"Stabilizujući budžet treba da ima listu prioriteta za investicije, uz istovremeno smanjenje javne potrošnje", rekao je Tadić i objasnio da proriteti podrazumevaju investicije koje obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta i bolji život građana.
On je ukazao da je budžet za ovu godinu bio neselektivan, jer su se "zadovoljavale potrebe pojedinih ministarstava prema uticajima u Vladi".
Kao najznačajnije investicije, on je naveo ugovor sa italijanskim Fijatom o proizvodnji u kragujevačkoj Zastavi i dovršetak Koridora 10.
"Investiraćemo u ono što otvara radna mesta i obezbeđuje elementarni život ljudima, a u budućnosti, nadam se, podiže do velikih visina životni standard građana", rekao je Tadić.
Obustava kredita u "švajcarcima"
Većina banaka u Srbiji obustavila je odobravanje kredita u švajcarskim francima.
Iz bankarskih krugova objašnjavaju da je u sadašnjoj finansijskoj krizi teško pronaći izvore finansiranja kredita u švajcarskim francima pod sadašnjim kamatama.
Banka "Inteza" saopštila je da je obustavila odobravanje stambenih kredita u švajcarskim francima zbog povećanog rizika zaduživanja za klijente, to je učinila i "Hipo Alpe Adrija banka", a "Unikredit banka" obustavila je sve kredite u toj valuti.
Član Izvršnog odbora "Unikredit banke" Ivan Radojčić objasnio je da će klijenti kojima su ranije odobreni krediti u švajcarskim francima nastaviti da otplaćuju pozajmicu, kako je i ugovoreno.
"Veći priliv investicija"
Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Dejan Cvetković ocenio je da Srbija može da očekuje veći priliv investicija i pored svetske krize, pošto investitori smatraju da je ona jedno od najsigurnijih mesta za ulaganje.
Cvetković je kazao da je zbog krize u svetu manja količina novca raspoloživa za investicije, ali će Srbija dobiti više novca jer se smanjuje broj zemalja koje su stabilne za ulaganje.
Cvetković smatra da je povećanje nivoa garantovanih štednih uloga u Srbiji dobro zato što povećava poverenje građana u bankarski sistem. Prema njegovim rečima, srpski bankarski sistem je likvidan zahvaljujući tome što je devizno tržište u Srbiji bilo konzervativno.
"Potencijal za investiranje postoji"
Bez velikog priliva, pre svega direktnih stranih investicija, na srednji i duži rok neće biti povećanja izvoza i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, rekao je savetnik Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) za istraživanja i marketing Dragan Pejčić.
Pejčić je, takođe, ocenio da su slabe šanse da država ostvari postavljeni cilj od 3,3 milijarde dolara stranih investicija ove i iduće godine.
"Bilo je planirano da se do tog novca dođe pre svega kroz privatizaciju velikih državnih i društvenih sistema, kao što su Jat, NIS, Telekom. Od privatizacije Jata se odustalo, dok je privatizacija Telekoma odložena, tako da ćemo morati da se orijentišemo na direktne investicije", rekao je Pejčić.
On je naveo da je izvoz iz Srbije proteklih godina rastao u odnosu na uvoz i da prosečna stopa izvoza iznosi 30 odsto, ali da se i dalje beleži veliki deficit, zbog osnovice sa koje se ta stopa računa. Spoljnotrgovinski deficit je prošle godine bio pet milijardi evra ili 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je, prema rečima Pejčića, "izuzetno visok iznos".
Na smanjenje tog deficita ne bi trebalo računati bez stranih investicija, pre svega u sektoru visokih tehnologija, elektronike, auto i hemijske industrije, kao i informatičke tehnologije.
Upitan kolike su šanse Srbije da privuče strane direktne investicije u uslovima svetske finansijske krize, Pejčić je odgovorio da "potencijal postoji" i da priliv stranih investicija u Srbiji beleži rast.
On je rekao da se potencijalni investitori najviše žale na nedovoljnu efikasnost administracije i nepotrebno komplikovane i dugotrajne procedure poslovanja koje iziskuju i visoke troškove, kada je reč o poslovanju u Srbiji.
"Srećom, Vlada je toga svesna i pripremila je paket mera koji bi sadašnji rok od devet meseci, koliko je potrebno za realizaciju nekog projekta, trebalo da skrati na stotinu dana", rekao je Pejčić.
