Izvor: Politika, 25.Okt.2012, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Domaći putari još čekaju šansu kod kuće

Na Koridoru 10, koji finansiraju strane banke, naše firme nisu dobile nijedan posao, jer ne ispunjavaju tenderske uslove, a država ništa ne čini da im pomogne

Domaći putari još nisu dobili nijedan posao koji u Srbiji kreditiraju međunarodne finansijske institucije. Žale se na državu što nije bolje uredila tržište, jer se prednost na Koridoru 10 daje stranim firmama. Bankari to negiraju pravdajući se da su uslovi jednaki za sve i da firme iz njihovih zemalja nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povlašćen položaj.

U Svetskoj banci, koja sa 388 miliona dolara, kreditira izgradnju Koridora 10 naglašavaju da su tenderski uslovi standardni i isti svuda u svetu. Oni uveravaju da ne favorizuju ni jednu zemlju niti firmu i da može svako da konkuriše.

Zašto su konkursni uslovi takvi da srpske firme ne mogu da učestvuju i da li je tačno da prioritet imaju strane firme? Odgovor na ovo pitanje nismo dobili izEvropske banke za obnovu i razvoj, koja sa 150 miliona evra kreditira izgradnju autoputa.

U Evropskoj investicionoj banci, najvećem kreditoru na Koridoru 10, kažu da prema njihovom pravilniku tenderi moraju biti otvoreni za sve zemljei da su netačne tvrdnje da su uslovi tendera podešeni prema stranim firmama. Marko Santareli, portparol zadužen za zapadni Balkan, naglašava da tendersku proceduru prati njihov nadzorni organ koji postavlja uslove za finansiranje projekta van Evropske unije.

– Osnovni zadatak banke je da kroz svoje operacije doprinese ekonomskom napretku u određenim zemljama. To podrazumeva ne samo pažljivu selekciju i sprovođenje projekata, već i primenu odgovarajuće tehnologije i najpovoljniju cenu – objašnjava Santareli.

Kako bi smanjila rizike ova banka, koja u Srbiji ulaže 384 miliona evra u izgradnju autoputeva, nadzornom odboru prepušta da definiše tenderske uslove. Oni moraju biti usklađeni sa najboljom međunarodnom praksom i vodičem za nabavke Evropske investicione banke.

– Neki od kriterijuma za izbor su na primer odnos između vrednosti projekta i godišnjeg prometa kompanije. Bitan uslov je i prethodno iskustvo kompanije na sličnim projektima. Lokalne kompanije ne mogu uvek biti u stanju da ispune te kriterijume, ali veoma često učestvuju kao podizvođači ili dobavljači– objašnjava Santareli.

Nije sporno da svi mogu da učestvuju, ali domaći građevinci sa druge strane ukazuju da su uslovi najčešće sročeni tako da nijedna domaća firma ne može da konkuriše. Recimo traže se reference za tunele kakvi u našoj zemlji nisu građeni 50 godina. Ili godišnji promet kakav nije ostvarila nijedna domaća građevinska kompanija. Ili, pak, garancije kakve ne mogu da dobiju od domaćih banaka.

Najnoviji primer je tender za autoput od Caričine Doline do tunela Manajle kod Vladičinog Hana na kome je traženabankarska garancija za ozbiljnost ponude od 1,5 miliona evra. To nijedna domaća firma nije mogla da obezbedi.

Građevinci su preko Privredne komore Srbije u više navrata tražili od države da sa garancijskim fondom stane iza njih. Ali i da zauzme drugačiji stav pri ugovaranju kredita i izbori se za bolji tretman svojih firmi. Bez dobijanja glavnih izvođačkih poslova one ne mogu da steknu reference, što im je ulaznica za međunarodne konkurse.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, takođe smatra da država mora da ima aktivniju ulogu.

– Ona bi morala da se potrudi da izdejstvuje bolje uslove kod međunarodnih banaka, jer oni nisu isti za svaku zemlju. Kada uzimate kredit naravno da znate kakav će tender biti i možete uticati na uslove – tvrdi Kovačević.

Prema njegovom mišljenju naša glavna boljka je loša organizacija. Imamo dva ministra za autoputeve i dva preduzeća, koja vode poslove. Ministarstvo finansija ugovara kredit, „Koridori Srbije” raspisuju tender, „Putevi Srbije” rešavaju imovinske odnose…

– Često idemo grlom u jagode. Bio bih zadovoljan i kada bismo neki kredit odbili, jer nisu sve pozajmice koje nam se nude najpovoljnije. Dešavalo se da nas stranci koji daju kredit uslovljavaju da njihove firme grade, kao u slučaju azerbejdžanskog zajma za Koridor 11. Zbog cena koje se postižu često se stiče utisak da mi ne gradimo, već uvozimo autoputeve – smatra Kovačević.

Sličan primer je kredit za most Zemun–Borča. Sa Kinezima smo, kaže, sklopili takav aranžman da nam oni isporučuju materijal i svoje usluge i time određuju cenu mosta. Jer kada smo ugovarali posao nismo imali projekte i svoju procenu koliko bi to moglo da košta.

– Trebalo bi bolje pregovarati i pomoći domaće građevinarstvo. Država se nije potrudila da organizuje domaće firme i da oformi jedan jak konzorcijum koji bi učestvovao na tenderima. Nejasno je kako naše firme uspevaju da dobiju poslove u Sočiju, a ne mogu u svojoj zemlji. Tu nešto nije u redu – kaže Kovačević.

--------------------------------------------------------

Vraćamo se na evropsku scenu

Na istočnom kraku Koridora 10, od Pirota do Dimitrovgrada, autoput se gradi punom parom, rekao je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, ističući da su naši građevinari koji učestvuju u tom projektu pokazali koliko dobro rade i tako najavili veliki povratak na evropsku scenu.

Mrkonjić je, prilikom obilaska radova na toj deonici, naglasio da puno domaćih firmi gradi Koridor 10 zajedno sa austrijskom „Alpinom” i da su pokazali veliku sposobnost, što dokazuje veliki broj impozantnih infrastrukturnih objekata koji se tu grade.

Ministar je Tanjugu rekao da naši građevinari opet stiču ugled u poslednjih pet godina uz pomoć stranih firmi, angažovanih na gradnji Koridora 10 koje imaju najsavremeniju tehnologiju. „Država mora više da stane iza naših putara”, rekao je Mrkonjić, dodajući da će 1,5 milijardi evra, uloženih u gradnju Koridora 10 kroz Srbiju, biti vraćeni u narednih 10 godina. 

Marijana Avakumović

objavljeno: 25.10.2012.

Nastavak na Politika...