Izvor: Politika, 04.Okt.2013, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći oslonac, stranci dobrodošli
Od domaće privrede se očekuje da investira u proizvodnju za izvoz, a pokazatelji njihovog rasta biće mera uspešnosti ove vlade
„Gaspromnjeft” se nije pokajao što je došao u Srbiju i kupio većinsko vlasništvo u NIS-u. Sudeći po izjavama njihovih predstavnika, ne kaju se ni „Koka-Kola” „Filip Moris”, kao ni „Fijat”. Uprkos teškoćama, koje u najvećoj meri stvaraju duge i skupe birokratske procedure, a vlasniku niške fabrike cigareta „Filipu Morisu” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „crno tržište”, oni su zadovoljni do sada postignutim – čulo se na ekonomskoj konferenciji „Kvantni skok” u organizaciji Privredne komore Srbije u Beogradu.
Na pitanje moderatora razgovora upućeno ministru privrede Saši Raduloviću – da li to znači da su uslovi za poslovanje u Srbiji dobri, usledio je kratak odgovor – nisu.
Ministar je objasnio da je više razloga njegovog nezadovoljstva poslovnim ambijentom. Pre svih to su visoki državni nameti na plate zaposlenih, iako je generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko prethodno kazao da su ukupna poreska opterećenja u Srbiji najniža u regionu.
Ako porezi i doprinosi na plate ne pogađaju velike kompanije, one guše oko 220.000 preduzetnika i vlasnike oko 80.000 malih preduzeća, koja zapošljavaju oko 730.000 ljudi, stav je ministra srpske privrede. Na mala i srednja preduzeća se računa kao na pokretače očekivanog ekonomskog rasta i zapošljavanja, rekao je Radulović. Od njih se očekuje da investiraju u proizvodnju za izvoz, čiji će pokazatelji biti mera uspešnosti ove vlade.
– Zato u fokusu vlade neće biti strane investicije, koje su važne i značajne, nego domaća privreda, uključujući strane kompanije koje već posluju u Srbiji – izjavio je Radulović. – Rast proizvodnje i izvoza jedini je održivi način napretka, a najbolje subvencije privredi su smanjenje nameta na rad i stvaranje ambijenta za normalno poslovanje privrede, što će podstaći zapošljavanje.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, godinama dokazuje nadležnim državnim službenicima, ali i novinarima, da nas ulozi stranih investitora „neće ogrejati”, ako ne podržimo domaće, jer je domaća privreda prošle godine investirala čak 2,4 milijarde evra.
Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je teško izračunati koliko tačno iznosi ukupna vrednost domaćih investicija, ali da su svakako bitno veće od stranih i da će prema najgrubljim procenama 2013. dostići oko četiri milijarde evra. Poređenja radi, strane investicije su u prvih šest meseci ove godine iznosile tek nešto više od pola milijarde evra.
Za strane investitore koji posluju u Srbiji najveći problemi su komplikovana birokratija, „siva ekonomija”, ali i mentalitet ljudi, iako su puni hvale za stručnost svojih zaposlenih.
Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko kazao je da je zbog sive ekonomije gubitak naftne industrije u Srbiji bio 150 miliona evra.
On smatra da prioritet Vlade Srbije treba da bude primena zakona, koja se brže može realizovati od promene mentaliteta, za koju je po njegovim rečima potrebno pet do šest godina. Predložio je vladi da se usredsredi na 20 najvećih projekata i da ih lično kontroliše, jer bi oni bez toga ostali samo ideje na papiru.
Generalnom direktoru „Koka-Kola Helenik Srbija” Ramonu Vajdingeru najviše smeta Zakon o planiranju i izgradnji. „Koka-Kolina” fabrika u Subotici, rekao je, već 10 godina ima problem s prenosom vlasništva nad zemljištem.
– Treba da investiramo, a mi imamo problem sa zemljištem. Treba da odlučujemo ima li smisla ostajati u Subotici – rekao je Vajdinger, a svako radno mesto u toj fabrici stvara još 13 radnih mesta u lokalnoj privredi. – Vlada Srbije treba da se usredsredi na sprovođenje propisa i rešavanje sporova, kao i da više pažnje posveti investitorima koji već posluju u zemlji.
Stejsi Kenedi, generalna direktorka kompanije „Filip Moris” za jugoistočnu Evropu, rekla je da u Srbiji mora da se promeni plaćanje poreza.
– Ovde je neplaćanje poreza navika – kazala je ona.
Direktor poslovnog razvoja kompanije „Fijat automobili Srbija” Diego Velini smatra da Srbija dobro stimuliše strane investitore, ali da je za privlačenje investicija potrebna i dobra infrastruktura.
--------------------------------------------------------------------------------
Vučić: Pitanje ekonomskih mera nije pitanje svađa i sukoba
BEOGRAD – Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da nije lako unutar vlade usaglasiti ekonomske mere, ali je precizirao da to nije pitanje „svađa i sukoba”, da razlike nisu političke prirode, već je reč o proceni koje mere vode Srbiju napred.
Vučić je rekao novinarima da ima puno ideja kad je reč o ekonomskim merama koje treba sprovesti, da sve njih treba skupiti na jedno mesto, a na pitanje ima li u vladi svađe zbog tih mera, odgovorio je:
„Kada sprovodite teške mere, ništa nije lako. Nije to pitanje svađa i sukoba, to je pitanje želje kako da Srbija ide napred, a da ne prođete kroz baš sve najteže moguće mere”.
Prema njegovim rečima, različita mišljenja su potpuno normalna kada je reč o teškim odlukama koje treba doneti.
Stoga se, kako je objasnio, u vladajućoj koaliciji „danonoćno i neprestano” razgovara o tome:
„Razgovarali smo o tome sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda juče ceo dan, razgovaraćemo i danas popodne”.
„Oni od nas ne traže ništa što je nepravedno”, kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, mere štednje, koje preporučuje MMF, ne odnose se na privatni sektor, već na javni:
„Da li su oni (privatni sektor) zaradili toliko da mogu da izdržavaju sve nas, komletan javni sektor od 550.000 ljudi, da imamo 30 odsto veće plate nego što oni imaju i da još izdržavaju sa 6,7 milijardi dinara penzionere i ostale socijalne transfere. Ja samo pitam da li je to moguće”, zapitao je Vučić.
Odgovarajući na pitanje da li bi se jedna od mera mogla odnositi na plate, koje se kreću, u proseku, između 40.000 i 50.000 dinara, Vučić je rekao da zna da je to relativno niska plata i da će se voditi računa da se građanima dodatno ne otežava ekonomska situacija.
Na pitanje kako će biti utrošena sredstva koja bi Srbiji trebalo da stignu od Fonda iz Abu Dabija, on je rekao da MMF traži od Srbije da se ti krediti, po povoljnim uslovima, koriste za otplatu dugova, što, kako je rekao, nećemo moći da prihvatimo.
„Za mene je bilo čudo da je MMF tražio da novac, koji smo „de fakto” dobili kao poklon, ide na otplatu dugova i kredita prethodne vlade Mirka Cvetkovića”, rekao je Vučić.
„Neko ko daje kredite, koji su praktično poklonjeni, neće ih dati za tako nešto i naša je želja da taj novac uložimo u proizvodnju”, kazao je Vučić posle posete fabrici „Dajrekt grupe” u Zemunu, dodavši da se nada bi ti kreditni aranžmani mogli da budu realizovani do kraja godine.
On je naveo da jedan deo tih kredita može otići i na popunu budžeta, ali će pre svega ići u proizvodnju.
„A nešto i narodu mora da se da”, istakao je.
Prvi potpredsednik vlade najavio je danas i da će se u narednom periodu krenuti u žestok obračun i sa takozvanom sitnom korupcijom.
„Kada pokažete da nemate problem da se obračunate sa kriminalom i korupcijom na najvišem nivou onda morate da pokažete da ni na najnižem ne možete da dozvolite bahatost i osionost”, rekao je Vučić nakon obilaska kompanije „Dajrekt grup” u Zemun polju i dodao da je čak i u slučaju te firme bilo pokušaja da se zaustavi njeno poslovanje.
Kompanija „Dajrekt grup” d.o.o. osnovana je u Srbiji 2001. i u međuvremenu je postala vodeća u distribuciji u pružanju logističkih usluga na celokupnoj teritoriji zemlje.
Vučić je poručio da građani znaju da postoji nulta tolerancija (prema kriminalu i korupciji) i da će se nadležni baviti „i onima koji su mislili da su dosad zaštićeni.„
Aleksandar Mikavica
objavljeno:
