Izvor: Večernje novosti, 26.Okt.2012, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Domaćem proizvodu se veruje

NE postoji precizno istraživanje o udelu domaće robe u prometu, ali grube procene trgovaca pokazuju da je taj odnos kod prehrambenih artikala 70 prema 30, u korist domaćih proizvoda. Takođe, takav je odnos zastupljenosti i naših poznatih robnih marki, koje se na srpskom tržištu i u domaćinstvima nalaze već godinama, poput kobasica i pašteta iz „Karneksa“, ulja „dijamant“, smokija i bananica iz „Štarka“, „začina C“, „plazme“ keksa, vode „Knjaz Miloš„... Ali, kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tehničkih uređaja i kozmetike taj odnos je obrnut.Istraživanja pokazuju i da je među 30 vodećih brendova u Srbiji 21 domaćeg porekla, i to najviše hrane, brendova poput „frikoma“, „polimarka“, „moje kravice“, „fidelinke“, „somborske fete“, a devet inostranih, gde dominiraju piće, kozmetika i hemijska roba. Od stranih brendova u Srbiji na prvom mestu je „orbit“, a među prvih deset brendova na listi su plasirani i „milka“ i „koka-kola“.- U trgovinama „Idee“ proizvodi domaćih proizvođača zauzimaju od 73 do 78 odsto ukupnog asortimana u maloprodaji - kaže Viktorija Radojević, direktor Sektora marketinga ove trgovinske kuće.Sličan udeo domaće robe je i u „Maksiju“, „Rodi“, „Tempu“, „Univereksportu“, „Super Veru“... Pitanje je šta sada smatramo domaćim proizvodima, kada znamo da su mnoge fabrike u rukama stranih kompanija. Na primer, mlekare u Srbiji su u rukama engleskih, francuskih i hrvatskih firmi, fabrike deterdženta i začina u nemačkoj kompaniji, uljare u hrvatskoj.- Poreklo robe može se tumačiti na dva načina, prvi je mesto proizvodnje, odnosno sva ona roba koja nije podložna carinjenju ima status domaće robe - kaže za „Novosti“ Dragovan Milićević, ekonomista. - Ta roba se proizvodi u fabrikama u Srbiji, angažuje se domaća radna snaga, dobavljači, porezi i doprinosi plaćeni su u zemlji. U savremenom svetu pitanje vlasništva se ne postavlja, jer onda Kina ne bi imala takav privredni rast kada bi prodavala svoju robu proizvedenu samo u kompanijama sa domaćim vlasništvom.U Srbiji je zbog niskog životnog standarda cena glavni orijentir za većinu kupaca, pa se ne ostavlja prednost domaćem proizvodu, ili nekom inostranom brendu.- Dubina džepa presudno utiče na odluku o kupovini određenog proizvoda - objašnjava Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Kvalitet naših proizvoda, bar kada je reč o prehrambenim, nije sporan, ali lojalnost kupaca na duže staze u uslovima besparice može da se obezbedi jedino konkurentnijom ponudom i snižavanjem cena. PRIVATNE ROBNE MARKEPOLUPRAZAN novčanik određuju koji će se proizvodi naći na rafovima, pa ne čudi što je sve manje brendiranih proizvoda u ponudi. S druge strane, raste učešće privatne trgovačke robne marke u ponudi velikih supermarketa, jer ima znatno niže cene. Prometnici sve češće nude sopstvene robne marke. Pored brašna, pirinča, kafe, kao privatne robne marke, u ponudi su i jogurt, pavlaka, sir, ali i mesne prerađevine, kobasice i salame. Takvi proizvodi su i do 20 odsto jeftiniji od standardne ponude.

Nastavak na Večernje novosti...