Izvor: Večernje novosti, 16.Sep.2013, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dolari na dugi rok

RUPA u budžetu Srbija namiruje se najviše kroz prodaju državnih hartija od vrednosti. Uz 330 milijardi dinara, koliko je rebalansom budžeta planirano da se, kroz emisije državnih papira, zajmi na domaćem tržištu, u ovoj godini je predviđeno i 221,25 milijardi dinara od evroobveznica sa međunarodnog tržišta, što je oko 2,5 milijardi dolara. Budući da smo u februaru prodali evroobveznica u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, do kraja godine je, po zakonu, moguće dodatno zaduživanje od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << još milijardu dolara putem ovih hartija. S obzirom na to da je reč o većem zaduženju na dugi rok, cena koju ćemo za to platiti je i te kako bitna. A ona zavisi od mnogih faktora, između ostalog i od kreditnog rejtinga države koja zajmi. - Nova emisija srpskih državnih evroobveznica svakako će biti skuplja od prethodnih, pre svega usled promenjenih okolnosti na međunarodnom tržištu kapitala, s obzirom na to da se polako najavljuje prestanak politike jeftinog novca glavnih svetskih centralnih banaka - smatra Nenad Gujaničić, direktor Odeljenja za poslovni razvoj brokersko-dilerskog društva „Vajz broker“. - Tome će svakako doprineti i činjenica da su naše javne finansije daleko od sređenog stanja, iako se reforme konstantno najavljuju, kao i promena u ekonomskom delu Vlade prema kojoj će glavni ulagači biti oprezniji dok se ne uvere u njihove namere. KAKVO JE PRAVILO STARO je pravilo da država može da se zadužuje po kamati koja će maksimalno biti jednaka stopi rasta bruto domaćeg proizvoda. Sve drugo vodi u deficit i ka novom zaduživanju radi otplate starog duga. - Kada je reč o nekoj „kritičnoj“ granici za cenu duga, ona se nalazi na nivou srednjoročne stope rasta privrede - objašnjava Gujaničić. - Ima se smisla zaduživati uz kamatu od pet odsto, ako će vam BDP rasti barem isto toliko. Kada, kod prodaje državnih hartija od vrednosti, govorimo o stopama iznad šest odsto, to je signal da je ekonomija na sigurnom putu nečega što se odomaćeno zove „grčki scenario“. Postavlja se pitanje koja je to cena po kojoj se državi isplati da se, u stranoj valuti, zadužuje na dugi rok kroz prodaju hartija od vrednosti? Srbija je, do sada, tri puta izlazila na međunarodno tržište prodajući evroobveznice na Londonskoj berzi. Prvi put smo na tržište evroobveznica izašli 21. septembra 2011. godine, sa desetogodišnjim dolarskim evroobveznicama, nominalne vrednosti od milijaru dolara. Tražnja za njima bila je gotovo dvostruko veća od ponude, a kamatna stopa 7,25 odsto godišnje. Najznačajniji investitori su bili investicioni fondovi, osiguravajuće kompanije i druge finansijske institucije iz SAD i Evrope, mahom Velike Britanije. Sledeća emisija evroobveznica Republike Srbije, u obimu od 750 miliona dolara bila je 14. novembra prošle godine, uz postignuti prinos od 5,45 odsto i rokom dospeća 2017. godine. Ove godine, na međunarodno tržište evroobveznica, Srbija je izašla 14. februara zadužujući se još 1,5 milijardi dolara, ovaj put uz prinos od 5,15 odsto i rok dospeća 2020. godine. ŠTA SU EVROOBVEZNICE IAKO im samo ime sugeriše da moraju da glase na evro, evroobveznice mogu da budu emitovane u bilo kojoj aktivnoj stranoj valuti. Tako se Srbija opredelila za dolar. Po definiciji, evroobveznice glase na valutu jedne zemlje, ali se plasiraju u više zemalja. Emisije su obično u velikim iznosima, poput naših milijardu dolara, ali same obveznice glase na manji iznos, recimo 100.000 dolara. Izdaju ih obično države, vladine agencije ili ugledne međunarodne institucije.

Nastavak na Večernje novosti...