Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Avg.2015, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dolar slomio berze, ali će ih i oporaviti"
Glavni ekonomista danske investicione Sakso Banke, Stin Jakobsen, uveren je da je američki dolar doveo do aktuelne rasprodaje akcija na svetskim berzama.
"Verujem da je američki dolar glavni razlog za trenutnu opštu rasprodaju na berzama širom sveta i sve 'zlo' proizilazi iz načina kako monetarni sistem stvara dugove većinom u dolarima i zatim reciklira kapital natrag na američko tržište kapitala", navodi Jakobsen u danas objavljenoj analizi Sakso banke.
Kina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je sebi dala za pravo, primećuje danski ekspert, da dovede u pitanje to recikliranje i sistem takozvanog "fiat novca" (dekretnog novca), i dozvolila da tržišno definisane cene odreduju juan i dugoročno podstaknu ostvarenje njihovog projekta novog Puta svile.
Dolar predvodi krizu, ali će je iz nje i izvući, smatra Jakobsen, i objašnjava da analize pokazuju da će do prve polovine 2016. godine vladati recesija s niskim nivoima u svim ciklusima, a jučerašnji "crni ponedeljak" na berzama i nekoliko dana iz prošle nedelje samo su početak situacije koju će obeležiti konačna odluka američkog Feda o podizanju kamatnih stopa, u septembru, ili decembru - ili nikako.
Fed bi trebalo da se pokrene u septembru, jer je tržištu i ekonomiji potreban stimulans, kaže Jakobsen i upozorava da bi u suprotnom moglo doći do odlaganja sve do 2017. imajuci u vidu predviđanja o recesiji u prvoj polovini iduće godine.
Prema mišljenju Jakobsena, dolar je taj koji upravlja igrom na tržištima, jer kada on jača povećava se cena servisiranja ogromnog duga u američkim dolarima, pribegava se devalvaciji da bi se zadržao udeo u izvozu, smanjuju se cene robe, slabi rast tržišta u razvoju pa izvoznici gube tržište. U situaciji kada dolar slabi, cena robe raste, smanjuje se pritisak na dug i na robu i tako se pokreće stopa oporavka.
"Živimo u ekonomiji "fiat" ili fiducijarnog novca s američkim dolarom kao rezervnom valutom. Od početka finansijske krize ukupan dug je izuzetno povećan. Istraživačka kompanija Mekinsi (McKinsey) procenjuje da je globalno porastao za 57 biliona dolara od 2007, odnosno za 17 procentnih poena u odnosu na BDP", kaže Jakobsen.
Kako dodaje, tih novih 57 biliona održavali su u životu ekonomije širom sveta, ali najzaduženije su zemlje iz grupe tržišta u usponu koje su pozajmljivale jeftin dolar i ulagale ga u vlastitu privredu.
"Kako je dolar dostigao vrhunac, isto se dogodilo s dužničkim teretom, i to u trenutku kada je jak dolar spustio cene sirovina na najniže nivoe za 15 godina, pa su nestali realni prihodi".
Kreditni ciklus dostigao je minimum u jesen 2014, što je bio prvi znak rasta cene kapitala. Indeks američkog dolara (DXY) bio je na vrhuncu u maju ove godine, a tržište akcija u julu i avgustu.
Najviši nivoi dolara poklopili su se s padom cena sirovina i to zahvaljujući "savršenoj oluji": jak dolar i povećana cena kapitala, uz pozive za dobijanjem dodatnih garancija na dug denominiran u americkim dolarima, kao specifičnost tržišta u razvoju, učinili su da postane potpuno nevažno da li su zemlje neto izvoznik ili uvoznik.
Kada se na to doda ogromno razduživanje u bankarstvu kroz regulativu, cena kapitala ostaće povećana, na nivou iz jeseni 2014, kaže Jakobsen i zaključuje da je američki dolar doveo do trenutne korekcije na tržištima, ali i da će izvesti investitore iz te situacije navedenim mehanizmima.
Tržište je juče "pogodio" začetak stvarnog poslovnog ciklusa koji dozvoljava korekcije, ispravljanje cena i bolju strukturu graničnog troška kapitala, pa ako su se ulagači juče osećali loše, u stvari bi trebalo da pozdrave činjenicu da će privreda iz toga izaći jača, uz pretpostavku da se naši zaključci ostvare, poručio je glavni ekonomista Sakso banke.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
