Izvor: S media, 22.Sep.2009, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dolar oslabio, akcije poskupele
Mnogo puta potvrdjeno pravilo da čim dolar oslabi, cene akcija na svetskim efektnim berzama porastu, potvrdilo se i danas, pošto je američka valuta "zaostala" prema evru i nekim drugim jakim konkurentima.
Investitori su, uoči sutrašnjeg sastanka Uprave federalnih rezervi SAD (Fed), nastavili da "beže" iz dolarskih aktiva, u nameri da ulažu u visokoprinosnije novčane jedinice, navodi se u izveštaju agencije Rojters sa devizne berze u Lodnonu.
Dolar je na londonskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << valutnoj berzi menjan po kursu od blizu 1,48 za evro, što je bio nov najniži jednogodišnji nivo "zelene valute" prema zajedničkoj novačanoj jednici 16 članica Evropske unije.
Na istom tržištu dolar je razmenjivan po kursu od 91,42 jena, 1,6336 za funtu sterlinga i 1,0237 švajcarskih franaka, što je uglavnom niže nego prehodnog dana. Istovremeno je novozelandski dolar napredovao prema svom američkom imenjaku do najviše vrednosti za proteklih 13 meseci.
Tržišni eksperti u Londonu navode da je današnjem usponu evra najviše kumovala pojačana tražnja te valute za račun azijskih deviznih trgovaca. Oni već nekoliko sedmica svoja sredstva sve više usmeravaju na valute koje zbog kamatne razlike donose veću dobit.
Bazna kamata u SAD je izmedju nula i 0,25 odsto, u Japanu 0,10 procenata, dok je u zoni evra jedan procenat, što je svakako dovoljan motiv berzanskim špekulantima da, u klimi koja sada preovladajuje na deviznim tržištima, pojačaju tražnju evra, što podstiče rast kursa te valute.
Dolar je, osim toga, pod pritiskom i zbog sve učestalijih zahteva Kine i nekih drugih uticajnijih članica grupe 20 ekonomski najmoćnijih zemalja da se ukine globalni monopol američke valute i stvore uslovi za uvodjenje nove svetske rezervne novčane jednice.
Treba, medjutim, imati u vidu da u svetskm deviznim rezervama dolar sada zauzima dominatno mesto, sa učesćem od približno 64 odsto i da će se SAD sigurno i dalje oštro suprotstavljati svim pokušajima erozije dolarske uloge, jer bi to za ekonomske i geostrateške interese Vašingtona bilo, kako primećuju neki tržišni igrači na londonskoj deviznoj berzi, "smrti ravno".
Posle jednodnevne stagnacije ili manjeg pada, cene akcija su danas ponovo skočile, jer se veruje da Fed ni tokom dvodnevnog skupa čelnika te američke emisione banke, koji počinje sutra, neće manjati svoju ultra-nisku refrentnu kamatu, kao i da će produžiti da ulaže velika sredstva u domaće kreditno tržište, što je od suštinskog značaja za dalje oživljavanje američke ekonomije.
Panevropski indeks FTSEurofirst je danas bio u porastu od 0,8 do 1,1 odsto i trenutno vredi oko 1010 poena, nakon što se prethodno neznatno spustio ispod važne granice od hiljadu poena.
Osnovni podsticaj za skok glavnog evropskog indeksa akcija dale su rastuće cene deonica energetskih firmi, nakon što je barel nafte opet poskupeo iznad 70 dolara.
Do kraja ove sedmice berzanski igrači će najviše paziti na izjave koje će vodeći svetski lideri dati uoči i za vreme samita grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubraznim privrednim rastom (G20) koji će se održati u četvrtak i petak u Pitsubrugu.
Lideri G20 će, kako se najavljuje, u centar pažnje svojih rasprava staviti problem reforme globalnih kreditnih organizacija i pravila rada na medjunarodnom finansijskom tržištu.
Odluke lidera "dvadesetorice" u Pitsburgu ne bi, kratkoročno gledano, trebalo da previše poremete sadašnje trendove na valutnim i efektnim berzama, smatraju stručnjaci na Volstritu, a prenosi agencija Blumberg.
