Izvor: Vostok.rs, 12.Nov.2012, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dolar će spasiti kontrolisana katastrofa
12.11.2012. -
Šta Amerika planira da radi sa svojom ekonomijom i valutom? – odgovor na ovo ptianje očekuje od ponovo izabranog predsednika SAD čitav svet. I to nije preterivanje, jer, učinivši dolar rezervnom valutom, SAD su pretvorile čitav svet u taoca svog finansijsko-ekonomskog sistema. Ako se on razbije, srča će prekriti sve ostale.
Eksperti priznaju: stvari u američkoj ekonomiji stoje gore neko ikada, a mere za oporavak prete mal te ne gorim posledicama, nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sama bolest. Reč je o takovzanoj fiskalnoj provaliji – mogućem ukidanju od 1. januara poretskih olakšica i povećanju poreza prilikom istoimenog smanjenja budžetskih troškova. Takva perspektiva je već izazvala veliku paniku na finansijskim tržištima. Čega su se uplašili berzanski špekulanti, objašnjava direktor fonda Centar za razvoj tržišta fondova Jurij Danilov:
- Ako dođe do fiskalne provalije, kao prvo ozbiljno će pasti finanijska tržišta, kao drugo obziljan će uticaj biti izvršen na realnu ekonomiju, preko podkopavanja onih stimulasna koji su bili dati. Sve to će stvoriti kritičku masu problema, koje američko rukovodstvo ne može da ne reši.
Sama činjenica da je Bela kuća spremna na tako oštre mere govori o ozbiljnosti problema, koje treba rešiti. Na površini je ogroman drćavni dug – to mnogi eksperti navode kao problem broj jedan. Ali sami dugovi, kao i budžetski deficit, samo su posledica strukturne disproporcije koja se nagomilavala za poslednjih 25 godina, uveren je direktor Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki.
- Problemi koje sada pokušava da reše američke vlasti formirani su u najmanjoj meri tokom dve decnije, kada se pojavila sitaucija da su se finansijske strukture, finansijski kapital nalazio u povoljnijem, privilegovanom položaju u odnosu prema kapitalu koji ulaže sredstva u realni sektor. Zbog toga je realni sektor počeo da se guši.
Neki ekonomisti nazivaju to špekulativnom ili fiktivnom ekonomijom. Ali ova fiktivna ekonomija je cemet globalizacije. Finansijska nadgradnja upravlja investicionim tokovima i kontroliše proizvodnju razbacanu po čitavom svetu. Što je veći nivo globalizacije, to je veći značaj struktura koje se bave premeštanjem novca. A znači veća je i disproporcija u ekonomiji, jači je njihov pritisak na ekonomiju i društvo.
Ovaj problem ne postoji samo u SAD, on je opšti. Ali Amerika je pokazala da u uslovima disproporcije moguće je stimulisati ekonomiju, uvećavajući dug i štampajući novac, kako bi se ponovo pokrenula kreditna mašinerija. Dvadeset godina to je radilo. Ipak, što se više novca ulaže u finansijski sistem, to se brže on obezvređuje, i prestaje da radi kao instrument investicija. Direktor fonda Centar za razvoj tržišta fondova Jurij Danilov je uveren: što duže SAD odugovlače krizu, to veća može da bude cena.
- Amerika se sada bavi time što nagomilava potencijal budućeg plaćanja. Ali na putu ka prinudnom plaćanju Amerika mora da izbegava vrlo duboke potrese, a fiskalna provalija potencijalno može da stvori vrlo jake potrese. Zato će oni odlagati, nagomilavati disproporciju, nagomilavati probleme.
To što su Obama i njegov tim ostali na vlasti, mnogi analitičari su ocenili kao signal – naglih koraka u izmeni finansijske strategije ne treba očekivati. Tim pre jedina alternativa „terapije podrške“ može da bude strukturno prestrojavanje ekonomije. A to je krajnje neprijatni proces, jer on je često praćen socijalnim potresima – Rusija zna to bolje od drugih. Ali direktor IGSO Boris Kagarlicki se plaši da Vašington jednostavno nema prostor za manevar. Amieričku ekonomiju i dolar će spasiti samo kontrolisana katastrofa.
U suštini sada vlasti SAD imaju jedan jedni put – da prodube krizu, da dopuste recesiji u Americi da započne punom parom, kako bi u toku recesije ipak izvele neke strukturne promene. Zato što pokušaji sprečavanja recesije dovode do taoga da se situacija samo pogrošava.
U praksi, američka vlada treba da reši odmah dva zadatka: da ojača dolar, istovremeno povećavši poreze i smanjivši troškove. Tačnije da učini isto ono što ne previše uspešno pokušava da učini EU. Čak pristalice ovih mera priznaju da u kratkoročnoj perspektivi njihov rezultat će biti kočenje ekonomije i uvećanje nezaposlenosti. Ali upravo bi to moglo da ubrza bolne, ali neophodne strukturne reforme.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Thomas Hawk/ss-by-nc
