Izvor: B92, 25.Maj.2011, 19:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dokle će građani plaćati gubitaše?

Beograd -- Iako Železnice Srbije više neće biti javno preduzeće već zatvoreno akcionarsko društvo, subvencije iz državnog budžeta neće prestati.

Iz godine u godinu, iz budžeta se izdvajaju milioni kako bi se pokrili gubici javnih preduzeća.

Javnih preduzeća gubitaša je toliko da bismo potrošili dosta vremena samo kada bismo ih nabrajali. U suštini to je većina javnih preduzeća, ali i podržavljenih firmi, tj. onih kompanija kod kojih je izvršena loša privatizacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa je država morala da ih vrati na svoje jasle.

U Srbiji posluje oko 600 javnih preduzeća. Zvanično iz budžeta novac direktno odlazi jedino u Železnice i to nešto više od 12 milijardi dinara godišnje, i u rudnik Resavica koji se dotira sa dve milijarde.

ĐELIĆ: NEĆEMO PRODAVATI EPS

Vicepremijer Božidar Đelić kaže da postoji konsenzus u Srbiji da se ne privatizuje većinski paket kapitala javnih preduzeća i naveo kao primer slučaj Elektroprivrede Srbije (EPS). Upitan da li će novi tender za nacionalnog avio prevoznika Jata biti raspisan do kraja ovog ili u sledećem mesecu, Đelić je odgovorio da očekuje "da će do toga doći brzo" i dodao da "to radi savetnik koga je izabrala pre nekoliko meseci Vlada Srbije i trebali bi dosta brzo da izađu sa nekim predlozima, ali nisam upoznat sa rokovima".

Ostala javna preduzeća dobijaju subvencije nadležnih ministarstava, a najveći potražioci su JAT, EPS, Srbijagas, Putevi Srbije, ali koliko je to novca, teško je ustanoviti. Zbog toga su u Vladi ozbiljno počeli da razmišljaju o tome kako da povećaju efikasnost javnih preduzeća, o čemu se pregovara i sa MMF-om.

Javna preduzeća - rupe su bez dna u koje se godinama slivaju milioni iz budžeta. Njihova depolitizacija i reforma je nešto o čemu se godinama govori, ali konkretnih rezultata nema. Pošto u budžetu više nema toliko novca, Vlada pregovara sa MMF-om o reformi javnih preduzeća. Konačan plan biće gotov do jeseni kada se očekuje dogovor o novom aranžmanu sa MMF-om

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, kaže da je "to lakše reći uraditi” i dodaje da je "to važno jer se javni sektor odražava na čitavo društvo jer ukoliko javna preduzeća budu efikasna i posluju na štedljiv način daju produktivnost ne samo sebi nego svim preduzećima u Srbiji”.

Đelić je naglasio da se ideja restruktuiranja javnog sektora ne svodi samo na smanjenje broja zaposlenih ili na privatizaciju, već da je to način na koji javna dobra i prirodni monopoli mogu biti upotrebljeni u korist celog društva. "To je najefikasniji način da se ne pojave bilo kakve privatne ili političke rente oko svega toga", kazao je on.

On je naglasio da je depolitizacija i profesionalizacija menadžmenta javnog sektora veoma važna, jer javna preduzeća treba da budu što manje pod uticajem politike, a što više na usluzi celom društvu."Oni koji rade u javnim preduzećima, a naročito političke partije koje upravljaju tim preduzećima, treba da shvate da igrom slučaja raspolažu sredstvima cele nacije", kazao je Đelić.

Đelić očekuje i da "do zaključenja novog programa sa MMF koji se očekuje na jesen, dobijemo reformski program koji će sasvim sigurno imati i reformu javnog sektora, pre svega javnih preduzeća kao jedne od bitnih tema".

Izbaciti političare, ne plaćati neuspešne

Železnice Srbije su možda primer u kom smeru će ići ta reforma. Odlukom Vlade to javno preduzeće će postati zatvoreno akcionarsko društvo. Za privrednike to ipak nije rešenje.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora Metalca, kaže da "tim segmentima upravljaju političari i zbog toga su neefikasna. U svakom slučaju treba depolitizovati i dovesti profesionalce koji će upravljati tim preduzećima i stvoriti uspešnija”.

Kako kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naša zemlja je jedinstven slučaj u regionu jer još nema zakon o privatnom i javnom partnerstvu koji daje jasne okvire kako je moguće definisati državni udeo u nekom javnom preduzeću, zadržati njegov dominanatan uticaj a omogućiti priv kapitalu koji poznaje korporativni način upravljanja.

Takođe, i stranim privrednicima je nelogično da se godinama subvencionišu preduzeća sa gubitkom.

Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji, kaže da su "subvencije na duže staze negativne jer to znači da vlada podržava kompanije i industrijske grane koje nisu u stanju da opstanu na tržištu”.

"Kratkoročna podrška ponekad ima smisla, a dugoročno uništava vrednost poslovanja. Ako se neka kompanija godinama pomaže, onda je to jasan pokazatelj da mora da bude reformisana”, objašnjava on.

Poslovanje javnih preduzeća postalo je zanimljivo i Državnoj revizorskoj instituciji koja već češlja finansijske knjige Jata, a najavljuje da će kontrolisati i Železnice.

Svakom preko 500 evra duga zbog njihovih gubitaka

Ukupni gubici javnih preduzeća veći su od četiri milijarde evra, što će na kraju ići na teret poreskih obveznika. Ukoliko bi se taj dug podelio sa brojem stanovnika, onda se dolazi do cifre da svaki građanin Srbije duguje po 500 evra na konto gubitaka javnih preduzeća.

Tome dodajte i kredite koje gubitaši uzimaju za pokrivanje minusa, a za koje garantuje država, koja na kraju i plati kredit. Ako se u to ubroje i godišnje subvencije od oko 250 miliona evra, onda građani sa dodatnih 35 evra dotiraju javna preduzeća.

Unija poslodavaca je izračunala i da na plate direktora, kojih je više od 8.000, godišnje ode 110 miliona evra. Istovremeno, najveće plate su upravo kod najvećih gubitaša.

Prema finansijskim izveštajima, EPS je u dugu oko 100 milijardi, dok je minus Puteva Srbije narastao na 30 milijardi dinara. JAT duguje oko devet milijardi, a samo prošle godine ostvario je minus od 2,5 milijardi dinara.

U svemu ovom ipak ima i dobrih primera koji ne dobijaju subvencije već pune budžet, kao što je na primer Telekom Srbija koji je prošlu godinu završio sa 170 miliona evra u plusu, čime su postali jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji.

Nastavak na B92...

Beta: Železnice Srbije postale zatvoreno akcionarsko društvo

B92: Nema otpuštanja u Železnici Srbije