Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine slovenačko-hrvatski rat za srpsko tržište piletine
Glavni slovenački brendovi stizali su nekada iz mesta koja zbog veličine nisu imala pravo na registarske oznake na vozilima: Ajdovščina („Fruktal"), Begunje („Elan"), Ptuj („Perutnina"), Murska Sobota („Mura")". Tranzicioni maraton dug petnaestak godina među prvima je istrčala „Perutnina", najveći slovenački neto izvoznik. U ovoj godini ova ptujska grupacija očekuje prihod oko 252 miliona evra, a naredne 50 miliona više – evra, naravno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Mnogi uspon najvećeg proizvođača živinskog mesa u Sloveniji vezuju za Romana Glasera, predsednika Uprave i generalnog direktora „Perutnine". Ako je „Perutnina" životni uspeh ovog doktora veterinarskih nauka i predsednika lokalnog biciklističkog kluba, šta onda smatra najvećim profesionalnim neuspehom - saznali smo prošle nedelje u Sloveniji.
- Ovdašnja prerađivačka industrija sada vredi respektabilnih 2,1 milijarde evra. Nismo, međutim, uspeli, što mi je bila želja, da integrišemo mnogo vredniju slovenačku industriju hrane. Imao sam ambiciju da stvorimo mali slovenački „Nestle" i postanemo relativno veliki regionalni igrač, ali slovenačke kolege me nisu razumele ili im možda nisam dobro objasnio. Danas neki od njih smatraju da su pogrešili, ali sada je već kasno. Da smo to uradili pre deset godina, bila bi to druga priča.
I dok svetska finansijska kriza obara na pleća ne samo bankarski sektor s obe strane okeana, dr Glaser ne brine za sudbinu „Perutnine".
- Kada smo preživeli 1992, preživećemo i sve drugo. Bio je to za mene i „Perutninu" najveći šok. Preko noći smo izgubili 60 odsto tržišta, našli se u nestabilnoj ekonomskoj poziciji, s previše zaposlenih, proizvodno neprilagođeni. Ali za dve godine stali smo na noge. Bila je to naša najteža bitka. Svetska finansijska kriza ima uticaja, ali lakše je boriti se sa ovakvim krizama nego sa naglim gubitkom 60 odsto potrošača.
Očekuje se da do 2012. „Perutnina" postane najveći proizvođač i prerađivač pilećeg mesa u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, dok sam Glaser smatra da će do 2015. ući u deset najvećih evropskih proizvođača. Da li vlasnici ove zlatne slovenačke privredne koke očekuje da ih preuzme neka inostrana kompanija, tim više što je među deset najvećih „Perutninih" deoničara hrvatski „Agrokor". „Strahujete li od takvog epiloga, pitali smo sagovornika „Novca"?
- Ne, obezbedili smo se da do tog preuzimanja ne dođe. Sa još tri deoničarske grupacije imamo većinski paket akcija. „Agrokor" zaista ima, ali neznatan, procenat deonica. Oni su inače jedini među deset najvećih deoničara koji dolazi van Slovenije - objašnjava Glaser
Međutim, „Perutninine" koke ne kljucaju hranu samo u Sloveniji. Glaser je, poput Zorana Jankovića, aktuelnog gradonačelnika Ljubljane i nekadašnjeg prvog čoveka „Merkatora", shvatio da je slovenačko tržište usko za budućnost njegove kompanije. Svaki Slovenac, naime, godišnje pojede 26- 27 kilograma piletine, što je pet kilograma više od proseka Evropske unije. Da bi „Perutnina" preživela, morala je da se širi od Austrije preko Bosne i Hecegovine, Hrvatske, Srbije do Rumunije. Vlasnik je i „Topika" iz Bačke Topole, jednog od najpoznatijih srpskih proizvođača pilećeg mesa. Do kraja godine u „Topiko" će uložiti oko deset miliona, a do 2011. investiraće ukupno 40 miliona evra.
Proizvodnja brojlera biće oslonjena najviše na kooperante. U Sloveniji ih je 80 odsto, dok će ih u Srbiji, posredstvom „Topika", biti deset odsto više. U Sloveniji kooperanti dobijaju od 22 do 25 evrocenta po kilogramu žive mere, dok se kooperantima „Topika" isplaćuje oko 14 evrocenti. Neophodno je i pomenuti da je pileće meso u Srbiji jedno od najjeftinijih u regionu.
„Sve oči i spekulacije uperene su u „Agroživ". Postajete li novi vlasnik posustalog srpskog lidera?"
- Ne, o tome ne razmišljamao - kratko (i neubedljivo?) odgovara Glaser, ostavljajući po strani najveći deo kolača srpskog tržišta pilećeg meseca.
Nedostatak novca nije razlog što „Perutnina" okleva. Deo poslovne filozofije ove kompanije je da ne jure ispred ambicija. Tome u prilog govore Glaserove reči da ne žure sa plasmanom proizvoda na rusko tržište preko Srbije. Ne bi bilo iznenađenje, dok se izbistri stečaj „Agroživa", da o njemu u „Perutnini" „počnu da razmišljaju".
U međuvremenu, na srpskom tržištu možemo već sledeće godine da očekujemo slovenačko-hrvatski rat za srpsko tržište piletine - na jednoj strani „Perutnina", na drugoj „Vindija" koja je preuzela „Koku" iz Varaždina i koja je u međuvremenu kupila jednu fabriku srpskog proizvođača pilećeg mesa. Možda se u tu utakmicu narednih meseci uključe i neki novi igrači.
.jpg)
