Izvor: Politika, 19.Jul.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine rastu prihodi i potrošnja
Analitičari Erste grupe tvrde da će dogodine građanima iz država centralne i istočne Evrope do 2,5 odsto porasti prihodi. – Rast zaposlenosti zavisiće od globalne konkurentnosti radne snage
Potrošnja bi u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) trebalo da realno poraste za oko jedan do 2,5 odsto na međugodišnjem nivou u narednoj godini. Zahvaljujući rastu potrošnje, ekonomski oporavak (koji je trenutno u potpunosti baziran na izvozu) trebalo bi da se dodatno uravnoteži, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrde istraživači Odeljenja za makroistraživanja Erste grupe.
Raspoloživi prihod, na koji se odnosi obično u proseku oko 65 odsto BDP-a, nedavno je umanjen zbog porasta nezaposlenosti i pada drugih prihoda (zakupnine, dobiti, prihodi od kamata).
– S obzirom na to da je negativni efekat pogoršanja na tržištu rada delimično ublažen blagim porastom penzija i drugih socijalnih beneficija, raspoloživi prihod je opao manje nego što bi se to očekivalo zbog pada zaposlenosti – objašnjava Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca tog odeljenja u Erste grupi. – Uzimajući u obzir porast produktivnosti, solidnu perspektivu u pogledu rasta zarada u privatnom sektoru i približavanje porasta nezaposlenosti najvišoj tački, očekujemo da će se raspoloživi prihod povećati za oko jedan do 2,5 odsto naredne godine.
Ova prognoza ne važi za Rumuniju čija je vlada usvojila ambiciozne mere štednje (uključujući povećanje PDV-a za pet procentnih poena) jer će realni rast raspoloživog prihoda ostati negativan naredne godine zbog povećane inflacije.
Smanjenje spoljne trgovine krajem 2008. i 2009. godine pogodilo je, uglavnom, izvozno orijentisane ekonomije kao što su slovačka, mađarska i češka. Posle dostizanja najnižeg nivoa u prvom kvartalu 2009. godine izvoz poslednjih meseci beleži dvocifren rast na međugodišnjem nivou u mnogim zemljama CIE i trenutno predstavlja glavni oslonac ekonomskog oporavka, ali je još, po jedinicama, ispod nivoa na kome je bio pre krize. Hitna potreba za fiskalnom konsolidacijom u EU povećava zabrinutost u pogledu buduće snage oporavka baziranog na izvozu, tvrde analitičari Erste grupe.
Komentarišući razlog zbog koga je pad potrošnje bio mnogo veći u odnosu na dinamiku raspoloživog prihoda u mnogim zemljama, Kotian kaže „da domaćinstva deo svog raspoloživog prihoda nisu potrošila nego usmerila u štednju”.
On objašnjava da su uglavnom u zemljama sa veoma niskim stopama štednje (balkanske i baltičke zemlje), ali i u razvijenijim zemljama (Španija i Velika Britanija, gde je stopa štednje morala da poraste za šest procentnih poena) bilo neophodno sniziti neto zaduživanje. Potrošnja u zemljama u kojima su domaćinstva bila u neto kreditnoj ili uravnoteženoj poziciji (Češka ili Poljska) bila je pod manjim negativnim uticajem u vreme krize, pošto su one sebi mogle da priušte da regulišu potrošnju kroz privremeno smanjenje koeficijenta štednje. Neto zaduživanje, koje je bilo izvor do 15 odsto raspoloživog prihoda i koje se intenzivno koristilo u Grčkoj i zemljama sa velikim rastom cena nepokretnosti prethodnih godina (Irska, Španija i baltičke zemlje) znatno je opalo i dovelo do značajnog smanjenja potrošnje domaćinstava i investicija.
Analitičari Erste grupe tvrde da je zaposlenost u CIE opala između jedan i četiri odsto (izuzev Poljske u kojoj je zaposlenost porasla u 2009. godini), dok su se najveći padovi u EU (od sedam do 13 odsto) dogodili u zemljama koje su zabeležile veliki rast cena nepokretnosti i eksterne neravnoteže. Baltičke zemlje, Irska i Španija nisu ni mogle da koriguju te neravnoteže slabljenjem svojih valuta.
– Desezonirani podaci o zaposlenosti već ukazuju na stabilizaciju, ali će u okviru poređenja na međugodišnjem nivou, zaposlenost u proseku opasti u 2010. godini. Budući porast zaposlenosti će u velikoj meri zavisiti od globalne konkurentnosti radne snage i strukturalnih promena na tržištu rada i, po mom mišljenju, region CIE ima velike šanse vezano za troškove i izazove reformi tržišta rada – sugeriše Kotian.
Jedinična cena rada u zemljama CIE znatno je niža od proseka u Evropske unije i stopa učešća radne snage može da se poveća uklanjanjem prepreka koje onemogućavaju nekim građanima u Mađarskoj i Rumuniji ulazak na tržište rada.
M. B.
objavljeno: 20.07.2010.
