Izvor: B92, 13.Dec.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dogodine pad BDP- a oko jedan odsto

Za Srbiju će 2015. biti godina velikih izazova, jer se naredne godine očekuje pad BDP za oko 1%, pad lične potrošnje za oko tri, a državne za oko šest odsto.

Ekonomista Milojko Arsić je na konferenciji "Ekonomska politika Srbije u 2015. godini", održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazao da na pad BDP-a utiče fiskalna konsolidacija i zatvaranje nekih preduzeća koji posluju sa gubitkom.

Prema rečima Arsića u 2016. se očekuje da će doći do "skromnog" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oporavka privredne aktivnosti, odnosno rasta od 0,5 do jedan odsto, dok će privredni rast u 2017. biti između dva i 2,5 odsto. On je kazao i da je plan da se fiskalni deficit koji će u 2014. biti između sedam i 7,5 odsto BDP-a do 2017. smanji za tri do 3,5 odsto, na oko četiri odsto BDP-a.

Arsić je naglasio i da su procene da će javni dug Srbije u 2017. dostići oko 85 odsto BDP-a, precizirajući da njegov rast neće biti zaustavljen već usporen.

Prema njegovim rečima uštede koje Vlada Srbije najavljuje u narednoj godini su "skromne", i pored smanjenja plata i penzija, potrebno je i da se država povuče iz banaka, kao i da smanji subvencije investitorima koje su oko tri i 3,5 odsto BDP-a, dok je u Evropi to oko 1,5 odsto. On je dodao i da je neophodno i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, najviše prirodnim odlivom, ali, kako je naglasio teško da to može da bude više od 10 odsto, jer bi se to odrazilo na kvalitet javnih usluga.

Arsić je potsetio i da je u Srbiji i dalje visoka državna potrošnja (44 odsto BDP-a), kao i da su podaci o javnim finasijama i dalje netransparentni. On je rekao da sa "rezervom" treba prihvatati podatke da je stopa nezaposlenosti u ovoj godini pala sa 25 odsto na 17 odsto.

Arsić je dodao da je nepovoljno što je privreda Srbije u drugom kvartalu ove godine ponovo po treći put ušla u recesiju, od početka svetske krize 2008.

Prema njegovim rečima, osnovni uzroci pada privredne aktivnosti u Srbiji imaju "dublje korene" i nalaze se u privrednom ambijentu, koji uključuje i makroekonomske rizike, a "katastrofalne poplave" su samo dodatno pojačale negativne trendove.

Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi Vladimir Vučković rekao je da su procene MAT-a da će BDP u 2015. zabeležiti pad od 0,8 odsto, u 2016. rast od 1,5 odsto, a u 2017. rast od 2,5 odsto.

Procene MAT-a su, kako kaže, i da će rast investicija u 2015. iznositi četiri odsto, u 2016. sedam odsto, a u 2017. oko osam odsto.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički kazala je da će budžet za 2015. biti takav kakav "Srbija do sada nije imala", kao i fiskalnu konsolidaciju kakva nije bila od prvih godina posle 2000. godine.

Prema njenim rečima u narednoj godini bi trebalo da bude rešeno pitanje nekoliko "velikih sistema", koji mogu da doprinesu rastu BDP-a, i kako je naglasila, očekuje se i više investicija. Ona je kazala da bi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru trebalo da bude ukinuta, jer je ta mera štetna i onemogućava efikasniji rad svih javnih struktura.

Vršilac dužnosti PKS-a Milivoje Miletić kazao je da je 2015. godina izazova i da se mora nastaviti sa započetim reformama i donošenjem sistemskih zakona. On je naglasio da će predstojeći samit koji se održava 16. i 17. decembra u Beogradu biti dobra prilika da se Srbija prikaže kao atraktivna destinacija za investitore.

Današnji skup u PKS-u organizovalo je Društvo ekonomista Srbije, Akademija ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Nastavak na B92...