Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine minus u kasi 120 milijardi
Nacrtom budžeta, koji je još podložan promenama, planirani prihodi 955 i rashodi 1.075 milijardi dinara
Nacrtom republičkog budžeta za 2013. godinu planirani su prihodi 955 i rashodi 1.075 milijardi dinara, saznaje „Politika”. To znači da će ukoliko vlada i parlament usvoje predlog Ministarstva finansija, koji je još podložan promenama, minus u budžetu iznositi skoro 120 milijardi dinara.
Konsolidovani brojevi, odnosno one koje uključuju i budžet pokrajine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lokalnih samouprava i fondova još su nepoznate. Međutim, do njih može da se dođe prostom računicom. Jer u Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija je objavljeno da će udeo prihoda u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što će srpska privreda stvoriti sledeće godine, biti 43,8 odsto. Sa druge strane, rashodi će iznositi 47,3 procenta, a minus u kasi 3,5 odsto, što se poklapa sa onim što je ministar finansija i privrede obećao. Nadležno ministarstvo objavilo je i to da sledeće godine očekuje ekonomski rast od oko dva odsto, što znači da će bruto domaći proizvod dostići 3.294 milijarde dinara. Jednostavnom računicom, dolazi se do zaključka da je Mlađan Dinkić, ministar finansija, konsolidovane prihode planirao na nivou od 1.442, a rashode 1.558 milijardi dinara. Konkretno, to znači da će se manjak u kasi dogodine smanjiti za nešto manje od milijardu evra.
Iako partijska natezanja teoretski mogu da potraju još nedelju dana, jer će se prema našim saznanjima budžet sledeće nedelje naći pred članovima vlade, čini se da je većina ministara dobila manje budžete nego prošle godine.
Najveći gubitnik je čini se sam Mlađan Dinkić, ministar finansija, čiji je budžet više nego duplo smanjen u odnosu na prošlu godinu. Ipak, to je u najvećem delu posledica jednokratne isplate koju je ove godine Ministarstvo finansija imalo za saniranje problema u bankarskom sektoru. Među gubitnicima, odnosno onima koji su dobili manje para, nalaze se i ministar policije, koji je istovremeno i premijer, Ivica Dačić, zatim ministar odbrane Aleksandar Vučić, ministar pravde Nikola Selaković, ministar prosvete Žarko Obradović, ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović, ministar kulture Bratislav Petković, ali i ministar rudarstva Milan Bačević i ministarka sporta Alisa Marić.
Generalno, u svim ministarstvima štedeće se po osnovu ograničenog rasta plata za 2013. godinu koji neće pratiti inflaciju. Inače, ministar finansija je za sledeću godinu planirao da cene porastu 5,5 odsto.
Najveće prilive u budžet dogodine će ipak doneti povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto. Po tom osnovu očekuju se prilivi od oko 30 milijardi dinara. Dodatno će biti povećan i porez na dobit, koji je od prvog oktobra sa 10 uvećan na 12 odsto. Sledeće godine planirano je da on dostigne 15 odsto. Na ime povećanja tog nameta, očekuje se 23 milijarde dinara.
Značajne uštede ministar finansija planirao je i na izdacima za kupovinu robe i usluga. Godišnje se u Srbiji za tu namenu potroši skoro osam odsto BDP-a, odnosno nacionalnog kolača. Vrlo često se u javnosti, međutim, smatra da se na to troše znatno veća sredstva. Znatan deo tih izdataka, ipak, nije diskrecione prirode, kao što se najvećim delom misli. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Ministar finansija planirao je da samo u budžetu za 2013. godinu izdatke za robe i usluge smanji za 0,7 odsto. Jedna od ranijih računica Fiskalnog saveta, međutim, pokazuje da je taj iznos moguće uštedeti – ali tek do 2016. U tom četvorogodišnjem periodu efekti uštede bi mogli da se kreću od od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 20 milijardi dinara.
A. Telesković
objavljeno: 19.10.2012.
