Izvor: S media, 13.Jun.2010, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodatno oporezivanje dividendi bogatih
Srpskim biznismenima, koji na domaćem tržištu posluju preko "of šor" kompanija iz inostranstva, trebalo bi oporezovati prihode od dividendi kao deo koji ulazi u osnovicu za porez na dohodak gradjana, izjavio je danas Tanjugu ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.
U komentaru na apel predsednika Republike Borisa Tadića da srpski tajkuni treba da pokažu ekonomski patriotizam i plaćaju porez u Srbiji, a ne u zemljama - "poreskim rajevima", Milosavljević je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da ipak ima prostora za promenu odredjenih domaćih zakona, kako se ne bi sve prepuštalo voluntarizmu i osećaju onih koji to treba da urade.
Milosavljević je podsetio da se svake godine utvrdjuje gornji iznos zarade do koga se ne plaća porez na lična primanja i ta granica je prošle godine iznosila oko 1,6 miliona dinara. Veliki broj najimućnijih ljudi u Srbiji ili uopšte nisu platili taj porez, zato što su rezidenti nekih drugih država, ili najveći deo ličnih primanja imaju kroz prihode od dividendi, odnosno od vlasništva.
Prihodi od dividendi ne ulaze u lična primanja i oporezovani su sa 10 odsto, podsetio je on.
"Drugim rečima, to znači da vlasnici velikog biznisa imaju ili male plate ili možda ne primaju platu, nego praktično primaju kroz dividendu ono što njima pripada i na taj način ovu obavezu poreza na lična primanja ili u minimalnom iznosu plaćaju ili je čak ne plaćaju", kazao je ministar trgovine.
Milosavljević je rekao da je konkretno njegov predlog da i prihodi od dividenti udju u onaj oporezivi deo ličnih primanja, istovremeno izražavajući ubedjenje da će uvodjenjem tog načina oporezivanja republički budžet biti puniji, a poreski teret ravnomernije rasporedjen u zavisnosti od ekonomske snage poreskih obveznika.
Na opasku da bi time bili nepravedno oporezovani mali akcionari i gradjani koji su dobili besplatne akcije velikih javnih preduzeća, Milosavljević je objasnio da se danas prihod od dividendi oporezuje sa 10 odsto, ali on ne ulazi u ukupna lična primanja gradjana, na godišnjem nivou.
"Obični gradjani, mali vlasnici besplatnih akcija, najčešće nemaju godišnju zaradu veću od 1,6 miliona dinara, tako da se ovo ne bi odnosilo na njih, već na vlasnike velikih kompanija, na velike akcionare koji primaju stotine hiljada evra ili milione evra po osnovu vlasništva nad kompanijama ili akcijama kompanija i banaka", pojasnio je ministar trgovine.
