Izvor: RTS, 20.Mar.2009, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodatnih 75 milijardi evra EU za MMF
Evropski lideri saglasni da se udvostruče sredstva MMF-a za pomoć zemljama u najvećim ekonomskim teškoćama, na 500 milijardi evra. Unija će Međunarodnom monetarnom fondu dodeliti dodatnih 75 milijardi evra, odlučeno na samitu u Briselu. Prevashodni cilj, obnova protoka kapitala.
U Briselu, završnog dana samita Evropske unije, šefovi država i vlada EU razmatrajli su ekonomsku krizu, energetsku bezbednost i posledice klimatskih promena.
Lideri Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su, na samitu u Briselu, postigli dogovor o listi projekata u oblasti energetike i razvoja sela, koji će ove i naredne godine biti finansirani sa pet dodatnih milijardi evra iz fondova Unije.
Od tih sredstava, oko četiri milijarde evra biće izdvojeno za projekte u oblasti energetike, među kojima je i gasovod "Nabuko", koji treba da snabdeva Evropu kaspijskim gasom zaobilazeći Rusiju. Njemu je namenjeno 200 miliona evra.
Sredstva su namenjena za izgradnju novih energetskih priključaka za gas i električnu energiju, izgradnju elektrana na vetar u priobalnim oblastima i infrastrukturu za prikupljanje i skladištenje ugljen-dioksida.
Nešto više od jedne milijarde evra namenjeno je finansiranju proširenja širokopojasnog Interneta i na seoske oblasti u zemljama članicama Unije, a deo će biti iskorišćen za podršku projektima u oblasti poljoprivrede.
Evropski lideri su se saglasili da se sredstva Međunarodnog monetarnog fonda udvostruče na 500 milijardi evra da bi se delotvornije pomagalo zemljama u najvećim ekonomskim teškoćama, a EU će u tu svrhu MMF dodeliti dodatnih 75 milijardi evra.
Cilj je da MMF dobije znatno veća ovlašćenja kao jedno od ključnih oruđa nadzora, ozdravljenja i preuređenja svetskog finansijskog sistema, kako se ne bi ponovila kriza koja se iz SAD proširila na Evropu i ceo svet.
Lideri članica EU su zaključili da je nužno ubrzati korišćenje već odobrenih 400 milijardi evra za oporavak evropskog finansijskog sistema i "realne privrede" i naglasili da se mora obezbediti ozdravljenje i nadzor svetskog finansijskog sistema i sprečiti protekcionizam.
Obnova protoka kapitala
Prema zaključcima samita EU, prevashodni cilj ovih koraka je da se do kraja 2010. godine obnovi protok kapitala, pre svega krediti banaka preduzećima i stanovništvu, a time oporavi i proizvodnja, potrošnja i smanje loše socijalne posledice po evropske građane.
Ovim merama bi se očuvalo, za privredni rast presudno bitno jedinstveno tržište EU.
Ove mere uključuju i sprovođenje planova EU da se novim tehnologijama osetno smanji industrijsko zagađenje i postepeno otklone loše posledice klimatskih promena.
Stavovi EU pred sastanak Grupe 20
Predsedavajući samitu, češki premijer Mirek Topolanek i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakli su jedinstvene stavove s kojima će EU nastupiti na sastanku Grupe 20 najuticajnijih zemalja sveta, 2. aprila u Londonu.
Evropska unija se snažno zalaže da se u okviru "Doha runde" pregovora o liberalizaciji svetske trgovine zajamči da neće biti protekcionizma, već da će za globalne nedaće biti utvrđeni i primenjeni "globalni lekovi".
"Samit Grupe 20 u Londonu ima ključnu ulogu u restruktuiranju globalnog finansijskog sistema i povraćaju poverenja ekonomskih činilaca širom sveta", poručili su šefovi država i vlada evropske dvadesetsedmorice.
Za razliku od američke administracije, koja traži da se svim snagama "najpre ugasi požar, a onda preuređuje vatrogasni dom", evropski lideri su za to da se najpre vidi kako će se potrošiti već odobrene stotine milijardi evra.
Izlaz u obnovi "realne ekonomije"
Ključ svega za EU leži u tome da se oporavi i obnovi "realna ekonomija", a posebnu važnost za to ima i evropska automobilska industrija kao svetski veoma konkurentna.
Takođe je odlučeno da se fond EU za pomoć članicama Unije koje zapadnu u velike platnobilansne, monetarne i budžetske teškoće poveća sa 25 na 50 milijardi evra.
Sredstva iz tog fonda su već dodeljena Mađarskoj i Letoniji. Načelno je bilo govora, ali to zasad nije usaglašeno, da se poseban fond podrške predvidi i za one zemlje koje su članice zasad veoma zaštićene "zone evra", ali koje bi mogla zapasti u veće teškoće.
