Izvor: B92, Beta, 02.Apr.2009, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dodatnih 500 milijardi dolara MMF-u

London -- Učesnici samita G20 u Londonu dogovorili su se da se za potrebe Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) izdvoji dodatnih 500 milijardi dolara.

Lideri zemalja članica G20 dogovorili veći iznos za MMF

Britanski premijer Gordon Braun je rekao da će preko MMF i drugih finansijskih institucija biti izdvojeno ukupno 1.100 milijardi dolara za borbu protiv posledica finansijske krize u svetu. To praktično znači da će sredstva MMF-a biti utrostručena. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

"Ovo je dan u kojem se svet ujedinio kako bi uzvratio udarac u borbi sa recesijom. Ne samo na rečima već i s planom za globalni oporavak i reformama s jasnim vremenskim okvirom", rekao je on i naglasio je da će za pomoć u finansiranju međunarodne trgovine biti izdvojeno 250 milijardi evra u naredne dve godine.

Američki predsednik Barak Obama i britanski premijer Gordon Braun, pred početak samita izrazili su uverenje da će se svetski vođe složiti u pitanjima finansijske regulative, ekonomskog rasta i poljuljanih banaka. Obama je priznao da su greške američke regulative finansijskog sistema doprinele krizi, ali insistira da samit mora da se usredi na rešenje. "Sa ovim izazovom se možemo suočiti samo zajedno", rekao je on, dodajući da su razlike u pogledima "veoma preuveličane".

G20 se prvi put sastala u Berlinu decembra 1999. Stvorena je kao odgovor na azijsku finansijsku krizu 1997-98, koja je ukazala na potrebu da se zemlje u ubrzanom razvoju uključe u svetsku ekonomsku raspravu i regulativu. Devetnast članica grupe su: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, Velika Britanija i SAD.

Evropska unija je takođe članica, koju predstavljaju rotirajuće predsedništvo i Evropska centralna banka. Ministri finansija i guverneri centralnih banaka G20 sastaju se svake godine.

U G20 se stvara oko 90 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, obavlja se 80 procenata svetske trgovine (uključujući razmenu unutar EU) i u njenom okviru živi dve trećine svetskog stanovništva.

Ban Ki Mun: Slede socijalni nemiri ukoliko se ne reši ekonomska kriza

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, svetska ekonomija će u 2009. godini zabeležiti negativnu stopu rasta od između 0,5 i jedan odsto, izjavio je direktor MMF-a Dominik Stros-Kan. Prema njegovoj proceni svetska ekonomija bi mogla da se oporavi u prva dva kvartala 2010, "pod uslovom da ekonomske politike budu odgovarajuće". MMF je prošlog meseca, u dva odvojena izveštaja pripremljena za samit Grupe 20 ekonomski najsnažnijih zemalja (G20), ocenio da će globalna ekonomija imati negativan rast od jedan odsto u ovoj godini, što bi bila prva negativna stopa od Drugog svetskog rata.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun upozorio je da se mogu dogoditi socijalni nemiri i humanitarna katastrofa ukoliko ne bude rešena svetska ekonomska kriza.

"Ukoliko privreda ne oživi na svetskom nivou, možemo se suočiti s katastrofom u razvoju čovečanstva", navodi se u članku Ban Ki Muna, objavljenom u londonskom dnevniku "Gardijan".

"Strahujem da se ne desi najgore - politička kriza velikih razmera koja će izazvati socijalnu nestabilnost, slabljenje vlada I nezadovoljstva naroda, razočaranog u svoje rukovodioce i bez vere u budućnost", navodi se u pismu generalnog sekretara UN.

Prema njegovim rečima, svetska ekonomska kriza je pogodila najsiromašnije zemlje na ozbiljan način. "U tim zemljama sve propada alarmantnom brzinom", ocenio je Ban Ki Mun.

Generalni sekretar UN se založio za "istinsko budžetsko oživljavanje na svetskom nivou" i dodao da bi zemljama u razvoju bilo potrebno 1.000 milijardi dolara 2009. i 2010. godine.

Nastavak na B92...

Mondo: Lideri G20 našli formulu za rešenje krize