Izvor: B92, 21.Feb.2014, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobro plaćeni poslovi su prošlost

Beograd -- Ukoliko se nastavi raslojavanje stanovništva, moguće je da će ideja dobro plaćenog posla otići u zaborav, smatra ekonomista Branko Milanović.

Milanović kaže da potpuna podudarnost između činjenice da je neko kapitalista i njegovog mesta u raspodeli dohodaka, da je bogat, nije toliko jaka kao pre sto godina, ali i dodaje da do toga može doći ako se negativni trendovi raslojavanja i nejednakosti nastave.

Milanović je tako donekle saglasan sa ocenom ekonomiste >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tomasa Piketija, koji tvrdi da je sticanje bogatstva dobro plaćenim poslom ideja 20. veka koja bledi i da ćemo se vrati u 18. i 19. vek kada je bogatim moglo da se postane udajom ili nasledstvom.

Istovremeno, navodi da raste politička moć i uticaj bogatih koji imaju interesa da se proces globalizacije nastavi, ali i da taj interes ima i puno siromašnih u zemljama u razvoju, ali oni, naravno, nisi glasači u Americi ili drugim bogatim zemljama. "To može da vodi nekoj vrsti vladavine bogatih, plutokratiji, i nastavku globalizacije. Ali, s druge strane, verujem da ima i obrnutih pritisaka i opasnosti od političkog populizma u nekim zemljama Evrope što se ovih dana prilično jasno vidi kroz anti-imigracione odluke u Švajcarskoj, Britaniji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj itd. Ja sam verovao, na početku krize, da će talas pronalaženja „žrtvenog jarca“ krenuti protiv imigranata dosta brzo, i eto pokazalo se da je za to trebalo šest godina nultog ili negativnog ekonomskog rasta", zaključuje Milanović.

"Piketi razpolaže veoma dobrim i prilično nedvosmislenim podacima koji pokazuju da se povećava broj ljudi koji mogu dobro živeti bez ikakvog rada. To je, pre svega, društveni i moralni problem. Otvara prilično neugodna poređenja s ranim kapitalizmom. Ipak, situacija je danas donekle drugačija, jer pored visokih dohodaka od kapitala ima i veoma visokih dohodaka od rada", navodi Milanović.

Na pitanje šta političari mogu da urade da to spreče i da li je oporezivanje bogatstva pravi odgovor, jer se javlja problem bega kapitala u zemlje koje imaju manje poreze, Milanović odgovara da je to upravo osnovni problem kod oporezivanja dohotka od kapitala ili samog bogatstva.

"Takvu akciju ne može provoditi nijedna zemlja sama, čak ni najmoćnija kao što je Amerika. Znači, kako Piketi piše, to bi bilo moguće samo u saradnji, recimo Evropske Unije i Amerike, i celog OECD-a. Ali, i tada ostaje „problem“ drugih zemalja, recimo, Singapura, Emirata ili Kine koje sigurno neće u tome učestvovati", kaže on.

Govoreći o situaciji u regionu, Milanović kaže da iako je nejednakost relativno umerena osetljivost na nejednakost je prilično izražena, iz dva razloga.

"Prvi je što je prethodni sistem, socijalizam, insistirao na jednakosti i mislim da je to još uvek izraženo u psihi mnogih ljudi. Drugi razlog je što je tokom tranzicije došlo do očiglednih malverzacija i nelegalnog prisvajanja imovine, tako da se skoro svaka nejednakost sada povezuje sa nečim nelegalnim, skoro s krađom", objašnjava on.

Zaključuje da je pesimista u pogledu daljeg raslojavanja jer je raslojavanje u najvećoj meri posledica tri faktora.

"Prvo, tipa tehnološkog progresa koji valorizira visoko obrazovanu radnu snagu i vlasnike kapitala, drugo, globalizacije koja poslove seli u „jeftinije“ zemlje, i treće, promene u fisklalnom sistemu. Samo je ovaj poslednji predmet mogućih političkih odluka. Jedna takva odluka bila bi povećanje poreza i socijalnih davanja. Ali, za tako nešto, nema skoro nikakve političke spremosti u Americi, niti kod demokrata niti, naravno, kod republikanaca. Zato mislim da se proces povećanja nejednakosti može nastaviti", kaže Milanović.

Nastavak na B92...