Izvor: B92, 14.Okt.2012, 12:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobro je da se budžet usvoji ranije

Beograd -- To što se najavljuje da će Skupština, usvojiti budžet za 2013. godinu pre kraja novembra, ukazuje na ozbiljan odnos vlasti prema tom dokumentu, kažu ekonomisti.

Ekonomisti su u izjavama Tanjugu je ocenili da je takav pristup dobar, ali i upozorili da osim formalnog usvajanja budžeta za 2013. u zakonski predviđenom roku, najkasnije do 30. novembra, još važnije je da se Vlada Srbije dosledno posveti realizaciji ciljeva koji bi kao rezultat imali osetno kresanje budžetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << troškova u idućoj godini.

Ekonomista Ljubomir Madžar je rekao da se radi o "velikoj promeni u stilu rada vlade" koja je, prema njegovom uverenju, inspirisana pre svega političkim ciljevima, kako bi se pokazlo da se "sada radi drukčije, u jednoj važnoj stvari, u odnosu na prethodnu vlast".

Madžar, univerzitettski profesor ekonomije je, takođe, pohvalio i plan vlade da u 2013. budžetski deficit bude prepolovljen na oko 3,5 odsto od vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Budžetski deficit je jedan od najvećih problema sa kojima se sada suočava naša zemlje i zbog toga je njegovo osetno smanjenje jako važno", istakao je Madžar, uz opasku da je rebalans ovogodišnjeg budžeta obavljen uz povećanje troškova, što je izazvalo, kako je naveo i "nezadovoljstvo međunarodne finansijske javnosti."

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić takođe smatra da je za pohvalu napor vlasti da budžet za iduću godinu usvoji na vreme, ali je izrazio ozbiljnu rezervu kada je reč o nameravnom planu budžetskih ušteda u 2013.

Savić smatra da je vlada "napravila ozbiljnu grešku kada je umesto najavljenog drastičnog ukidanja mnogobrojnih agencija i drugih regulatornih tela odlučila da ih smanji samo u simboličnom broju."

Objašnjenje da bi se i drastičnim smanjenjem broj agencija ostvarile, u suštini, male uštede u budžetu nije prihvatljivo, tvrdi Savić jer se tu ne radi samo o finansijskim efektima takve akcije, "nego je u pitanju i poverenje u buduće akcije Vlade".

Po Saviću, nije ni sa moralnog gledišta prihvatljivo da se odustane od ozbiljnog "kresanja" broja regulatornih tela, kojih prema profesorovoj računi ima oko 170.

Jer, činjenica je, dodao je Savić, da neki od rukovodećih ljudi u pojedinim agencijama imaju i desetak puta veće plate od prosečnih zarada u Srbiji, "što je u sadašnjim okolnostima neprihvatljivo".

Ekonomista Dragovan Milićević je upozorio da, kada je reč o visini budžetskog deficita u 2013. mnogo toga zavisi i od kretanja bruto društvenog proizvoda (BDP).

Planiranje BDP je veoma "elastična stvar", primetio je Milićević, i napomenuo da je u Srbiji ove godine prvobitno predviđan rast privredne aktivnosti, ali to sigurno neće biti ostvareno i reflektuje se na sve druge segmente, uključujući i planiranje budžeta.

Prema Milićeviću, veoma je bitno šta u 2013. država planira na rashodnoj strani budžeta, gde se pokusava da budu ostvarene uštede i smanje odredjeni izdaci koji su ove godine bili na visokom nivou.

Određene uštede tražiće se tamo gde su razne subvencije, a ukoliko se radi o poljoprivredi to neće biti dobro jer ne mozemo imati jeftiniju hranu uz odsustvo podsticaja, smatra Milićević.

Ovaj ekonomista takođe ukazuje da je država ove godine manje izdvajala za pomoć najsiromašnijem delu stanovništva i izražava bojazan da će takva politika, zbog potreba stezanja kaiša, biti nastavljena i tokom 2013.

Nastavak na B92...