Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Maj.2018, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro PROVERITE svoje ugovore o kreditu: Evo u kojim slučajevima možete da TUŽITE BANKU
Banke u Srbiji zaradile su nezakonito na račun građana oko 60 miliona evra
Ove finansijske institucije, naročito do 2012. godine, sprovele su niz nezakonitih radnji na štetu klijenata i tako debelo uvećale svoj kapital. Ukoliko ste i sami žrtva po nekom od osnova, novac možete vratiti putem tužbe.
Pročitajte i:
. Ove finansijske institucije, naročito do 2012. godine, sprovele su niz nezakonitih radnji na štetu klijenata i tako debelo uvećale >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << svoj kapital. Međutim, većina opljačkanih ljudi nije ni svesna da svoj novac može da vrati putem tužbi, čiji je ishod pred domaćim sudovima sve češće u njihovu korist.
Zaštitnik potrošača i udruženje "Efektiva" sastavili su listu nepravilnosti na osnovu kojih može da se podnese tužba, a da se mogu nadati pozitivnom ishodu, potvrđuje niz potvrđenih presuda pred drugostepenim sudovima.
- Pozivamo sve one koji žele da ostvare pravo na povraćaj svog novca, da provere ugovore, pa ako naiđu na neku od navedenih nepravilnosti, mogu da tuže banku. Iznosi koji se mogu dobiti, zavise od visine kredita, a često mogu biti i po nekoliko hiljada evra ili franaka - kažu u "Efektivi".
Do kraja 2011. godine, banke su koristile odredbu ugovora koja je predviđala da ugovorenu kamatu mogu da povećaju u "skladu sa promenama poslovne politike". To je značilo da ona kamata zbog koje je klijent došao u banku nije važila do kraja otplate kredita, već je često menjana tako što je povećavana, a čime je povećavana i mesečna rata.
Često se dešavalo da banka kredite, koji su indeksirani u evrima ili švajcarskim francima, korisniku isplati po nižem kursu (kupovni ili srednji), a naplaćuje po višem (srednji ili prodajni). Banka se na taj način bogatila od klijenta jer mu je isti novac u devizama računala različito kada treba da mu isplati kredit i kada treba da ga naplati.
Na primer: kredit je odobren u iznosu do 1.000 evra, ali je u dinarima isplaćen po kupovnom, najnižem kursu (recimo po 117 dinara), ali ga je banka naplaćivala po srednjem, ili još gore, po prodajnom kursu. Prodajni kurs su banke često formirale po sopstvenim potrebama, pa je bilo slučajeva da je prodajni kurs u banci nekoliko dinara veći od prodajnog kursa NBS. Ovakvo postupanje je suprotno članu 15. Zakona o obligacionim odnosima i već je sankcionisano sa nekoliko pravnosnažnih presuda.
Zakonom o visini stope zatezne kamate, do 2012. je bila predviđena visina ove stope na dinarska dugovanja, dok se na devizna koristila sudska praksa koje je predvidela obračun domicilne kamate centralne banke valute u kojoj je kredit isplaćen (Evropske centralne banke za kredite u evrima i Švajcarske narodne banke za kredite u francima).
Uprkos tome, neke banke su ugovarale svoju zateznu kamatu, što je bilo potpuno nezakonito.
Nakon 2012, kada je promenjen Zakon o zateznoj kamati, propisane su stope i za devizne kredite, ali su neke banke nastavile svoju politiku, koja je takođe sankcionisana sa nekoliko desetina pravnosnažnih presuda u korist klijenata.
Banke nisu smele da naplaćuju ovaj trošak (to je potvrdio i Vrhovni sud), jer sva zarada banke mora biti sadržana u kamati koju banka obračunava. Već je doneto i nekoliko desetina pravnosnažnih presuda u korist klijenata.
Banke ni ovaj svoj trošak nisu smele da naplaćuju od klijenata na ovaj način već su morale da ga uračunaju u kamatu. Ovde je osim Zakona o obligacionim odnosima prekršen i Zakon o osiguranju. Naime, treće lice (korisnik kredita), plaća osiguranje za nešto gde nije osiguranik, odnosno korisnik plaćene polise, već je to banka. Do ovog trenutka doneto je sedam prvostepenih presuda u korist klijenta (ima i jedna u korist banke).
Nastavak na SrbijaDanas.com...
