Izvor: Politika, 16.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra letina rodila gubitak
Fizička proizvodnja viša za dva odsto, a otkupne cene u proseku niže 30–40 procenata, uprkos rastu troškova
Poljoprivreda će i ove godine biti dežurni spasilac ovdašnjih privrednih prilika. Istina, ne toliki da bi bruto domaći proizvod mogla da „ubaci” u zeleno, već samo da ublaži negativan saldo.
Sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da je, prema poslednjim podacima zvanične statistike, sve rodilo više nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lane, izuzev suncokreta, tako da bi ukupni fizički obim proizvodnje mogao da bude veći za oko dva odsto.
Međutim, cene po kojima će se vrednovati ovogodišnji berićet u proseku su 30–40 odsto niže nego 2008, pa zarade neće biti. Troškovi proizvodnje bili su viši, tako da su se makaze cena širom otvorile na štetu primarnih proizvođača.
Rod pšenice je oko 2,1 miliona tona, a cena se s lanjskih petnaestak dinara u žetvi sunovratila na sadašnjih osam, devet dinara po kilogramu. Slično je i sa kukuruzom, koga bi trebalo da bude oko 6,4 miliona tona ili oko četiri odsto više nego lane. Cena te žitarice je sa 15 pala na oko osam dinara po kilogramu.
Otkupna cena je viša jedino kad je reč o šećernoj repi, u evrima za tridesetak odsto. Fabrike šećera tako slatki koren plaćaju 2,8–3,2 dinara po kilogramu. Procenjuje se da je rodilo oko 2,8 miliona tona, ili za četvrtinu više nego lane. To, međutim, ne znači da će proizvođači repe trljati ruke, jer je prinos iznenađujuće mali, 44 tone po hektaru, a kako kažu stručnjaci mnogo je trule repe.
U silose će biti smešteno 17 odsto manje suncokreta nego lane, oko 380.000 tona. Otkupna cena, umesto prošlogodišnjih 25 do 28 dinara, pala je na 15 do 18 po kilogramu. Čak 100.000 tona ulja je višak, što lanjske što ovogodišnje proizvodnje, a to je bezmalo ravno jednogodišnjoj domaćoj potrošnji. Očekuje se rod od 376.000 tona soje, što znači da je rod oko sedam odsto veći nego lane, a otkupna cena je 23–25 dinara po kilogramu.
I kad je reč o drugoj robi, viškovi će biti veliki. Procenjuje se da je višak preko pola miliona tona pšenice, oko dva miliona tona kukuruza, čak 200.000 tona šećera, što je takođe na nivou jednogodišnje domaće potrošnje.
Veći je rod i krompira, za 7,4 odsto, pasulja 9,4 odsto, jabuka za čak 28 odsto.
Sunovrat otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda nije nikakva naša specifičnost, već samo odraz stanja na svetskom tržištu. Na svetskim berzama nedeljama uzastopno padaju cene žitarica i uljarica. Primera radi, cena pšenice na čikaškoj berzi u septembru je iznosila 177 dolara po toni, a na budimpeštanskoj hlebno žito košta 106 dolara po toni. Trenutno, naše žito je među najjevtinijima.
Podaci pokazuju da je kriza znatno pogodila sektor prehrambene industrije i da pad iznosi 15,2 odsto. Najveći udarac pretrpela je industrija mesa, i to za četvrtinu, mlinska industrija 8,3 odsto, prerada i konzervisanje voća i povrća 7,5 odsto. Rast ima samo mlečna industrija, i to od 4,3 odsto i industrija ulja i masti od 2,5 odsto.
To što je uzrok cenovnog pada svih poljoprivrednih proizvoda „uvezen” iz belog sveta, poljoprivredne proizvođače razumljivo ne može da uteši. Zato traže od države da spreči nekontrolisani pad cena njihovih proizvoda, u situaciji kada svi nisu dobili državnu subvenciju od 12.000 dinara po hektaru.
Ocenjujući koliko je teško stanje u poljoprivredi, Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine nedavno je na jednom skupu prognozirao povećan broj samoubistava u ruralnim područjima. Razlog – beznađe i besperspektivnost.
– Prilike su teške, bez nade u budućnost, seljaci nemaju prihode. Imaju oni šta da jedu, ali s obzirom na to koliko rade, smatraju da zaslužuju više od toga – kaže Bugarin.
J. Rabrenović
[objavljeno: 17/09/2009]
