Izvor: Politika, 15.Sep.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra i – loša vest
Za guvernera NBS Dejana Šoškića ohrabrujuće je to što raste industrijska proizvodnja, ali ga zabrinjava rast inflacije
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da Srbija ima razloga za blagi optimizam, jer je industrijska proizvodnja tokom sedam meseci pokazala vidne znake oporavka u odnosu na prošlu godinu – od svih 4,8 odsto, ali je u isti čas upozorio da su inflatorna očekivanja u porastu i da centralna banka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojim merama pokušava da to buđenje cena svede na najmanju moguću meru, ali da njene mere na poskupljenja hrane nisu sasvim efikasne. Ostaje mu, kako reče, da pomno prati dešavanja na tržištu, da dozira monetarne mere ne bi li se ovogodišnja planirana inflacija svela na planiranih šest – plus minus dva odsto.
Guverner je trenutnu situaciju uporedio s događanjima tokom 2007, kada je, takođe, došlo do rasta cena hrane, ali u sasvim drugačijim makroekonomskim okolnostima. Dešavanja na sektoru hrane, kako je Šoškić napomenuo, nisu nikakva naša specifičnost. Poskupljenja izazvanih rđavom godinom ima svuda u svetu, a naročito kod žitarica. To je ove godine remetilački faktor, ali dogodine ne mora tako da bude.
Šoškić, međutim, naš trajniji i održiviji oporavak vidi ne samo u osetnijem rastu bruto domaćeg proizvoda, koji bi po njemu do kraja 2010. mogao biti najmanje 1,5, a možda i 1,8 odsto, nego u pravoj reindustrijalizacija zemlje, i to onog dela koji se odnosi na izvoz. Dobro je što nam uvoz malaksava i što su sve veće kupovine sirovina, pa i opreme, ali suština našeg budućeg modela održivog razvoja mora da bude izvoz i njegovo jačanje u BDP.
U trenutnim okolnostima Srbija nema većih problema sa izmirivanjem dospelih obaveza po svim osnovama, ali problem je nešto drugo – nedovoljan i spor priliv stranog kapitala, pogotovo investicija. Svuda su porasle premije rizika za ulaganja, pa i kod nas.
Za Šoškića je dobro i što se budžetski deficit sve više finansira iz domaćih izvora, a slabiju prodaju dugoročnijih hartija od vrednosti (do dve godine) u odnosu na kratkoročne (tromesečne) objašnjava nešto većim stepenom nepoverenja investitora u našu sposobnost da pozajmljeno vratimo i platimo na vreme. Biće dobro, međutim, kada država Srbija otpočne da živi samo od onoga što stvori, bez deficita i zajmova, ali, po guverneru, prava stvar će biti kada počne i da se razdužuje bez novog zaduživanja. Potrebna nam je, kako reče, ne samo makroekonomska, već i politička stabilnost, jer od svega toga zavisi kreditni i svaki drugi ugled zemlje dužnika.
Na pitanje, da li će i koliko na inflatorne pritiske uticati januarsko odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, Šoškić kaže da će taj udar amortizovati donekle inflacija, ali pošto će te isplate, upravo zbog nešto većeg rasta cena, biti iznad očekivanih 0,2 odsto. Može se lako dogoditi da tih 6,8 milijardi dinara, koje će se podeliti u januaru 2011, pogurati inflaciju za 0,3 do 0,4 procenta.
Ovogodišnji pad kursa dinara, za guvernera, nije bio velika inflaciona opasnost, jer se srozala kupovna moć građana, ali suština stvari je u nečem drugom – u dugoročnijoj stabilnosti kursa i urednom vraćanju privatnih dugova bez velikih lomova na deviznom tržištu.
Na pitanje, kako gleda na visoke profite banaka i nije li vreme da Srbija donese zakon protiv zelenašenja, jer pojedine kamate idu i preko 90 procenata godišnje, Šoškić je odgovorio da je NBS oduvek savetovala građane da se ne zadužuju preko mere i da svako nefer ponašanje banaka prijave Centru NBS za zaštitu potrošača.
S. Kostić
objavljeno: 16.09.2010.
