Izvor: B92, 26.Maj.2013, 20:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobijamo li regionalnog agro džina?

Budva -- Predstavnici regionalnih preduzeća prehrambene industrije blakonaklono gledaju na ideju osnivanja zajedničke kompanije.

Najveći privrednici u zemljama bivše Jugoslavije razmišljaju kako da budu još veći. Proizvođači u prehrambenoj industriji razmišljaju o stvaranju zajedničkog preduzeća koje bi bez sumnje bilo snažno i izvan granica regiona.

U ujedinjavanju eks-jugoslovenskog prostora, oni kreću stopama 70 građevinskih firmi koje su se udružile da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajednički nastupale na trećim tržištima.

Počeli su građevinci, a nastavljaju proizvođači hrane. Neke od najjačih kompanija u bivšoj Jugoslaviji žele da stvore regionalnog šampiona da bi se bolje takmičio na svetskim tržištima.

Kao svi veliki projekti u svetu oduvek, niko ne veruje u njih na početku, podseća Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe. “Ali ono što je meni ideja, to je da vidim održivost tog projekta. Imati firmu AMANP, spojiti najuspešnije kompanije koje već imaju zajedničkog šerholdera (akcionara), to je Evropska banka za obnovu i razvoj, dakle oni su već prepoznali kvalitet svake firme pojedinačno”, objašnjava Kostić.

AMANP činili bi Agrokor, MK grupa, Atlantik, Nektar i Podravka i kompanije iz Crne Gore i Makedonije. Sve i sada dele iste probleme.

Izvršna direktorka podgoričkih "Plantaža" Verica Maraš smatra da vlade države regiona nisu dale poljoprivredi poziciju koju ta grana zaslužuje. “Stvari se strateški moraju postaviti mnogo ozbiljnije. Hrana i problem hrane je danas jako izražen, a mi smo kao region prepoznati kao proizvođači zdrave hrane i mislim da tu šansu treba da iskoristimo”, ocenjuje Verica Maraš.

Prostora gde bi se takmičili itekako ima, a kao jednu od prvih tačaka napada svi vide arapski svet. Izršni direktor makedonskog Makprogresa Gligor Cvetanov podseća da arapski region ima veliki potencijal, ali ne i hranu.

“Samim tim da Makedonija od ukupne razmene ima samo 0,6 posto sa Magreb i arapskim zemljama, dok EU ima negde oko 7 odsto ukupne razmene. To je znak da je potencijal veliki i da može da se raste”, objašnjava Cvetanov.

Ipak, tom rastu najveća prepreka je neorganizovanost i međusobna sukobljenost - a toga su svesne i same kompanije. Generalni direktor beogradskog PKB-a Rajko Mandić budućnost vidi u regionalnom partnerstvu.

“Ako se fokusiramo samo na ovaj region, bićemo konkurenti i trošiće se dosta energije i sredstava da se pobedi protivnik. Ali ako samo promenimo kontekst i usmerimo se prema tim rastućim tržištima i postanemo partneri, treba da jedinstveno nastupamo kao regionalni proizvođači”, kaće Mandić.

Procene govore da bi udružena kompanija imala oko 7 milijardi evra godišnjeg prihoda i imala jednu upravu, ali da bi to bio tek početak u njenom rastu.

Nastavak na B92...