Izvor: B92, 24.Mar.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar rod uljarica, niže cene ulja?
Beograd -- Rast površina pod uljaricama i dobar rod koji se očekuje trebalo bi da zaustave rast cena ulja u narednom periodu.
Ove godine trebalo bi da budu obezbeđene dovoljne količine suncokreta i ostalih uljarica za potrebe domaće poljoprivredno prehrambene industrije, što bi dovelo do zaustavljanja rasta cena jestivog ulja u narednom periodu, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević.
"Veliko je interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za povećanje površina pod uljaricama, pre svega pod suncokretom", rekao je Milosavljević novinarima u Privrednoj komori Srbije.
On je podsetio da će jestivo ulje poskupeti zbog ogromnog rasta cena suncokreta, uljane repice i drugih uljanih kultura na svim evropskim i svetskim berzama.
Milosavljević je naveo da je još uvek aktuelna odluka Vlade po kojoj je dozvoljen interventni uvoz 15 hiljada tona jestivog ulja, čija cena maksimalno može da bude 95 dinara i koje bi trebalo da doprinese ublažavanju pritisaka na povećanje cena na domaćem tržištu, ali je dodao da trgovci još uvek ne nalaze računicu da to ulje uvezu.
"Imam informacije da je jedan kontigent od nekih 10 hiljada tona u pripremi i da bi mogao u narednim danima da se nađe u Srbiji, ali toga je već bilo u prethodnim mesecima, pa sam i ja malo istrčavao sa informacijama koje nisu bile tačne", rekao je Milosavljević.
On je istakao da bi voleo da taj uvoz bude realizovan, jer bi to bila mala kočnica za najavljivane dalje korekcije cena jestivog ulja.
Uljare "Vital" i "Sunce" najavile su prošle nedelje da će povećati maloprodajnu cenu ulja na najmanje 145 dinara za litar zbog skoka cena sirovina na svetskom tržištu, ali i rasta cena goriva i električne energije.
Zadrugama iz budžeta oko 130 miliona dinara
Viktorija Oil: Smirivanje cena ulja do jeseni
Generalni direktor kompanije Viktorija ojl Nikola Vujačić ocenio je da bi smirivanje tržišta i pad cena ulja u Srbiji trebalo da se dogodi i pre jeseni ove godine. Trenutne cene ulja u Srbiji su za 70 do 80 odsto veće nego prošle godine, ali bi povećanje setvenih površina pod suncokretom i dobar rod, kao i smirivanje cena na svetskim berzama, koje je već počelo, trebalo da utiče na pad cena, rekao je on i dodao da nije realno da se ulje iz uvoza, koje je kao meru obuzdavanja cena najavila Vlada Srbije, prodaje u trgovinama po ceni od 95 dinara za litar, kao i da bi ipak moglo da bude jeftinije od 145 dinara.
U agrarnom budžetu za podsticaje zadrugama i udruženjima poljoprivrednih proizvođača u Srbiji predviđeno je oko 130 miliona dinara, rekao je Slobodan Milosavljević.
Ukoliko Vlada Srbije na narednoj sednici usvoji uredbu o dodeli podsticajnih sredstava zadrugama i udruženjima poljoprivrednih proizvođača, sledeće nedelje će biti objavljen konkurs za dodelu tih sredstava, a svakom udruženje ili zadruzi, koji ispunjavaju određene uslove, namenjena su bespovratna sredstva u iznosu od pet miliona dinara, precizirao je on.
Ovogodišnjom uredbom o regresiranju ratarske i povrtarske proizvodnje obuhvaćena su pravna lica i zadruge, koji takođe imaju pravo na regres za nabavku repromaterijala od 120 evra po hektaru obradive površine, dodao je on.
Milosavljević je izrazio nadu da će u nekom narednom periodu, kroz podsticaje koje je država obezbedila za zadruge i zadrugarstvo, organizovanje poljoprivrednika u Srbiji biti na višem nivou, kakav postoji u Evropi. Prema njegovim rečima, nije realno očekivati da novi zakon o zadrugama bude donet ove godine, jer će novi parlament, po formiranju, imati druge prioritete u radu.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Stojan Jevtić je naveo da u Srbiji nije rešen status zadružne imovine i da im nije vraćeno oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je ostalo kod poljoprivrednih kombinata kada su se zadruge izdvajale iz njih.
Veliki deo imovine zadruga upisan je u katastre kao društvena imovina i postoji opasnost da ona, po Zakonu o privatizaciji, bude otuđena, rekao je Jevtić i dodao da je problem i što mnogim zadrugama upravljaju zaposleni, koji su ujedno jedini zadrugari i odlučuju o svemu, čime se narušavaju principi na kojima počiva zadrugarstvo.
Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju zadruge, Jevtić je dodao da ih banke nerado kreditiraju i da je odnos Fonda za razvoj Srbije prema njima nepovoljan jer im umesto hipoteka fond traži bankarske garancije, što poskupljuje kredite.
