Izvor: Politika, 12.Feb.2015, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do zdravijih finansija za četiri godine
Srbija zbog sporog povlačenja stranih zajmova plaća četiri miliona evra kaznene kamate, upozoravaju u Fiskalnom savetu
Zaustavljanje rasta javnog duga neće se ostvariti za tri godine, kao što to vlada očekuje. Naša predviđanja su da će se to dogoditi 2018, uz dodatne uštede od 300 miliona evra. To znači da je potrebno četiri godine za ozdravljenje javnih finansija – kazao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, prilikom jučerašnjeg susreta s novinarima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tek tada manjak u kasi pašće na ispod tri odsto BDP-a.
Pred vladom je i težak posao smanjenja broja zaposlenih za 75.000 u naredne tri godine. U Fiskalnom savetu računaju da će polovina tog broja biti dostignuta prirodnim odlivom, odnosno, penzionisanjem, ali da za ostatak treba napraviti jasan plan otpuštanja, koji zasad ne postoji. Pritom treba voditi računa da se smanjenjem broja zaposlenih u zdravstvu i školstvu, na primer, ne ugrozi kvalitet javnih usluga.
Vladimir Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, upozorio je da Srbija zbog kašnjenja u povlačenju stranih kredita godišnje plaća penale od četiri miliona evra. Za tekuće infrastrukturne projekte države i javnih preduzeća odobreno nam je pet milijardi evra, a od toga je povučeno svega 1,29 milijardi. Od preostalih 3,7, kasni se sa povlačenjem jedne milijarde evra.
– Srbija je najgora u regionu po stanju infrastrukture. Zauzimamo 111. poziciju na listi od 148 zemalja. Zemlje regiona su u daleko boljoj situaciji. Slovenija je 34, a Hrvatska 44. na listi. U Srbiji je naročito loša putna infrastruktura. Kod nas se godišnje izgradi oko 30 kilometara autoputa, bilo je godina kada se gradilo i po 10, dok je u Hrvatskoj prosek 50 kilometara godišnje. Za rubriku „Verovali ili ne” su i podaci da je prosečna brzina voza 40 kilometara na sat, a da je više od polovine pruga izgrađeno još u 19. veku – kazao je Vučković.
Ako uključimo i nove, izvesne kredite, kao što su kredit kineske Eksim banke za Kostolac, zatim ulaganja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu i prugu Beograd–Budimpešta, onda je iznos raspoloživih kredita za infrastrukturne projekte veći za dodatnih 500 miliona evra. Vučković je pokušao da naglasi da sredstava za ulaganje ima i da takve javne investicije ne bi uvećale javni dug.
Koliko je ulaganje u infrastrukturu bitno svedoči i još jedna činjenica. Po prvi put od osnivanja Fiskalnog saveta, članovi ove institucije istakli su kako bi za njih bilo prihvatljivo i neznatno povećanje deficita, ako bi novac otišao u javne investicije.
Prema rečima Pavla Petrovića, u Srbiji su ti izdaci veoma mali i iznose oko 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno, svega što privreda stvori za godinu dana, dok zemlje regiona ulažu duplo više uprkos tome što je njihova infrastruktura mnogo kvalitetnija.
U Fiskalnom savetu ne znaju šta je uzrok kašnjenja u realizaciji projekata, ali prema oceni Vučkovića jedan od razloga može da bude i nepostojanje kontinuiteta. Odnosno, to što se s promenom vlada i nadležnih ministara menjaju i prioriteti.
On je naveo primer iz informatora o radu „Koridora Srbije” da su radovi na sanaciji jednog tunela potcenjeni za 23 miliona evra, jer je procena rađena po mraku i saobraćajnoj gužvi.
Daleko pozitivnije ocene, članovi Fiskalnog saveta izneli su kada je reč o Fiskalnoj strategiji koju je vlada nedavno usvojila, a koja zapravo predstavlja trogodišnji plan mera za ozdravljenje javnih finansija. Kako kaže Pavle Petrović reč je o oštrim i bolnim merama, ali su one primerene teškoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija. Sličan plan naša vlada je donela i 2012. godine, ali on nije sproveden. Garant da će teške mere ovoga puta biti primenjene je aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kao jedan od rizika za ostvarenje ovog plana, Fiskalni savet vidi optimistično planiranje.
------------------------------------------------------------
Uslovni aranžman sa MMF-om
Da bi Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 23. februara zasedao povodom aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, naša vlada će ovih dana poslati pismo o namerama, što je zvanični dokument o tome na šta se naša država obavezuje u narednom trogodišnjem periodu.
– U tom pismu o namerama ne nalazi se rešenje za „Železaru” i hemijski kompleks, odnosno, „Azotaru”, MSK i „Petrohemiju”. To je ono što nedostaje da bi se ta priča zaokružila. Zato, ako me pitate, šta očekujem, pretpostavljam da će se sve pomeriti za maj. Odnosno, da će aranžman biti odobren, ali da će se tokom prve revizije u maju proveriti da li su i te dve stvari urađene – kaže Petrović.Antrfile
I Dinkić se ponosio januarskim suficitom
Na pitanje kako komentariše optimizam državnih zvaničnika, prvenstveno premijera i ministra finansija, kada je o prihodima u budžetu reč, Petrović je odgovorio:
– Suficit u januaru je sezonski faktor. Sećate se da je i Dinkić 2013. godine bio veoma ponosan na suficit u januaru.
On je ipak dodao da će Fiskalni savet sa sigurnošću to moći da tvrdi tek krajem meseca kada dobije podatke od nadležnog ministarstva o izvršenju budžeta.
A. Telesković
objavljeno: 12.02.2015.
.jpg)
