Izvor: Blic, 13.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do stanova bez rizika
Da li biste voleli da kupite stan u izgradnji, a da vam novac bude vraćen ako ne dobijete kvalitetan i uknjižen stan u ugovorenom roku? Da li se takvo pravilo, popularno u svetu, praktikuje i u Srbiji, gde se godišnje sagradi jedva dvadesetak hiljada stanova? Ne, ali ipak postoji investitor koji gradi stanove u Beogradu, a koji zahvaljujući eskro računu kupcu garantuje praktično potpunu sigurnost i zaštitu.
U Srbiji gde investitori neretko nestaju sa novcem, više puta menjaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ime i adresu ili završe u zatvoru stanovi se po običaju prodaju na reč. Na pitanje kupca ko i kako mu garantuje da će dobiti ugovoren stan u predviđenom roku, investitor obično „prilaže" završene projekte, sa argumentom da je reč o poznatom graditelju koji u Srbiji nije od juče.
U „Pikardu", međutim, firmi koja trenutno gradi jednu petospratnicu u Beogradu, praksa je mnogo drugačija. Zahvaljujući eskro računu (od engleske reči escrow) kupcu stana je zagarantovana stopostotna zaštita, baš kao i kupcu na Zapadu.
„Kupac nema nikakav rizik. Novac koji je uplatio na račun banke je blokiran sve dok investitor ne ispuni ugovor u potpunosti, od izgleda stana, preko roka izgradnje, upotrebne dozvole i uknjiženja stana. U slučaju da prodavac odstupi od ugovora, novac se u celosti vraća kupcu", kaže za „Novac" Vesna Miljković, vlasnica kompanije „Pikard".
U „Findomestik banci", koja prati „Pikard" u ovom poslu, kažu da od ovakvog načina kupovine koristi imaju obe ugovorne strane: kupac zna da mu je novac na sigurnom, a prodavac zna da ima sigurnog kupca.
„Eskro račun je namenski račun koji se otvara u ime kupca. Kada na njega kupac uplati novac, pravo upravljanja sredstvima prelazi na banku sve dok se ne ispune unapred ugovoreni uslovi i dok se ne dostavi upotrebna dozvola kao finalni dokument. Tek tada se na račun prodavca prebacuje celokupan iznos. Jedini uslov za kupca je da ima otvoren devizni račun u banci i da postoji kupoprodajni ugovor za stan u izgradnji", kaže za „Novac" Jasna Jović-Vuković, član Izvršnog odbora „Findomestik banke".
Iako ovako stanovi mnogo lakše nalaze kupca, „Pikard", kako tvrdi Vesna Miljković, a razgovori sa drugim investitorima i bankarima su to potvrdili, jedini u Srbiji radi na ovakav način. Jedna zgrada ove godine i dve slične(u planu) naredne za tržište gladno stanova (samo ih u Beogradu nedostaje 100.000) to je više nego malo.
Zašto je „Pikard" jedini? „Ovo je Srbija gde investitori misle da je dovoljno da im se veruje na reč. Drugi razlog je što Srbi vole keš", kaže Miljkovićeva koja je nekoliko godina živela u Londonu, odakle je i prenela ovakvu praksu.
U Agenciji za nekretnine „Kolijers" kažu, međutim, da se eskro račun koristi uglavnom samo kod velikih projekata kao što su poslovne zgrade. „Takav način poslovanja kod prodaje stanova nije baš uobičajen. U velikom broju slučajeva zgrada se finansira iz kredita, što znači da banka praktično preuzima obavezu da će projekat biti završen. Ukoliko se pak koristi eskro račun, reč je o gestu prodavca koji želi da pokaže da ima novac za izgradnju, što je značajna sigurnost, posebno u vreme krize", kaže direktor „Kolijersa" sa Srbiju Jovica Jakovac.
U američkoj firmi „Atlantik oušen", koja na Dorćolu gradi stambeno-poslovni kompleks, kažu da im zaštita kroz eskro račun nije potrebna i da kupci imaju poverenja. „Mi prodajemo stanove kroz klasičan kupoprodajni ugovor regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. Kupac je zaštićen kroz kaparu, a prodavac je u obavezi da stan isporuči u roku. Kupac koji je plati više od 50 odsto cene stana ima pravo da isporuku stana traži sudskim putem. Osim toga, objekat finansiramo kroz kredit, što znači da je novac od kupaca zapravo depozit u banci i da je zaključan do završetka gradnje", kaže za „Novac" direktor „Atlantika" Aleksandar Zavišić. Naš sagovornik dodaje da je više pitanje poverenja u sudske organe, odnosno da li je sud dovoljan arbitar i garant da će kupac u slučaju oštećenja biti obeštećen.
Naši građani koji znaju kako funkcionišu sudovi u Srbiji više bi voleli da im se ne obraćaju.
