Izvor: Blic, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do stana štednjom od 20 evra mesečno
Građani zapadnih zemalja, pa i neki naši susedi mogu čak i uz svega 15 evra mesečne štednje da reše jedno od najvažnijih životnih pitanja - kupovinu nekretnine. U Austriji, Nemačkoj, Rumuniji, pa i u Hrvatskoj, ubedljivo najpovoljniji način kupovine stana je štednja u stambenim štedionicama. U našoj zemlji takvih štedionica nema jer su Ministarstvo finansija i centralna banka svojevremeno odbili predlog o njihovom osnivanju.
Stambena štedionica funkcioniše tako što potencijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štediša prvo odluči koliko mu para treba za kupovinu stana, kao i to koliku sumu novca mesečno može da izdvaja. Takođe, potrebno je da kaže i koliko godina želi da štedi i tada mu banka određuje iznos koji se uplaćuje svakog meseca. Na ušteđeni novac plaća se godišnja kamata (u Hrvatskoj oko 3,50 odsto), a na kraju godine i država „nagrađuje" štediše za još oko 15 odsto na ceo iznos. Po isteku ugovorenog perioda taj novac se uplaćuje kao učešće za stan, a ostatak kreditira banka po veoma povoljnim uslovima.
- Mi poslednje dve godine pokušavamo da stimulišemo ovaj model štednje, ali Ministarstvo finansija nije imalo razumevanja. To nije proizvod koji smo mi izmislili već se on veoma dugo koristi u razvijenim zemljama. Kod njih je ovaj vid štednje oslobođen i poreza na kamate po osnovu štednje, a dobija se i određeni iznos iz budžeta kao bonus na kraju godine - objašnjava Svetozar Šijačić, član izvršnog odbora zadužen za poslove sa stanovništvom u „Rajfajzen banci".
Za funkcionisanje stambene štedionice je potrebno osnivanje posebnog pravnog lica koje će biti pod nadležnošću centralne banke. Ali pre svega toga država mora da donese zakon.
- Sa kolegama iz drugi zemalja smo napravili predlog zakona, ali nije naišao na odobravanje i tu je sve zaustavljeno. U svakom slučaju mi ćemo i dalje insistirati na ovome jer smatramo da je to dugoročno rešenje za stambeno kreditiranje, a kada se ovaj vid štednje oslobodi obavezne rezerve i krediti mogu da budu jeftiniji. - kaže Šijačić.
Praksa drugih zemalja je pokazala da je to dobro i za banke jer se tako razvija čitava lepeza novih usluga i proizvoda, pa građani imaju veću mogućnost izbora. Takođe uz mnogo manje novca mogu da se ispune potreba za rešavanjem stambenog pitanja većeg broja ljudi.
Da bi stambene štedionice znatno olakšale put do sopstvenog krova nad glavom slaže se i ekonomski analitičar Zoran Popov. On smatra da treba omogućiti i stimulisati svaki oblik štednje.
- Ulaganjem u ove štedionice ne samo što će stambene kredite učiniti dostupnijim većem broju građana, već se kroz povećanu stambenu gradnju utiče i na druge sektore industrije i tako zapošljava stanovništvo.
Kako to rade u Hrvatskoj
U Hrvatskoj građani imaju mogućnost da biraju da li hoće da štede dve, pet, sedam, deset, 15 ili 20 godina. Ovo poslednje najčešće roditelji uplaćuju za dete. Najmanja suma za uplatu je 14,5, a kako su nam objasnili u zagrebačkoj banci optimalni iznos je 60 evra. Do tog iznosa, na kraju godine, država subvencioniše za još 15 odsto, a godišnja kamata na štednju je 3,25 odsto. Kamata na kasnije uzete stambene kredite je fiksna i vezuje se za evro. To znači da jednom obračunata rata ostaje ista čitav period otplate, pa bilo to i 20 godina.
Primer
Vrednost nekretnine: 55.000 evra
Mesečna uplata na štednju: 120 evra
Kamatna stopa: 10 odsto godišnje
Stimulacija države: 150 evra godišnje
Ukupan depozit posle tri godine: 4.320 evra
Ukupna kamata: 750 evra
Ukupna stimulacija sa kamatom: 450 evra
Ukupno: 5.500 evra
Ovako prikupljen sredstva se koriste kao učešće za stan.
Cena nekretnine: 55.000 evra
Procenat učešća klijenta 10 odsto: 5.500 evra
Iznos kredita banke: 49.500 evra
Rok otplate: 360 meseci
Iznos mesečne rate: 290,44 evra
Ukupan iznos kamate: 55.138,15 evra
Efektivna kamatna stopa: 6,01%
