Izvor: Glas javnosti, 01.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do pozajmice teže i skuplje
BEOGRAD - Odugovlačenje SAD da sa 700 milijardi dolara spasi posrnule banke, a time spreči kolaps svetskog finansijskog sistema, opravdano je izazvala strah privrednika i državnika širom sveta, pa i u Srbiji, ali ne i paniku, jer, kažu, za spas još ima nade. Ipak, analitičari tvrde da se finansijska kriza kao zarazna kuga širi i već zahvata Evropu pa što se rešavanje više odlaže to bolest sve više uzima maha i cela planeta će se naći u kandžama dosad neviđene finansijske katastrofe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Većina analitičara ističe da doista nije u redu da država, novcem poreskih obveznika, rešava nevolje izazvane neodgovornom, hazarderskom igrom banaka i vlasnika takozvanih investicionih (u stvari, špekulativnih) fondova, ali i - da se ovoga puta to ne može izbeći.
NESTAŠICA PARA
Vladan Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, kaže da je sigurno da će likvidnost biti problem u svetu, što će se odraziti i na naše bankarsko tržište. Prema njegovim rečima, bankarske pozajmice će poskupeti, a i neće ih biti dovoljno što će pogoditi Srbiju jer dosta zavisi od stranih investicija.
U bankarskim krugovima se spominje da bi zbog nastale krize probleme mogle da imaju uglavnom manje banke. Veće banke, poput Inteze, Unikredita, Kredi agrikola, BNP-a, zasad ne pokazuju „znake slabosti“.
ODLAZE INVESTITORI
Dr Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, za međunarodne finansijske odnose smatra da, bez obzira na to što je na bankarskom tržištu u Srbiji dominantna uloga banaka sa većinskim stranim kapitalom, i što je možda jedan manji broj njihovih centrala učestvovao u lancu transakcija koje su dovele do sloma tržišta hipotekarnih kredita u Americi, teško verovati da će se to negativno odraziti na domaći bankarski sektor. „Ipak, realno je očekivati da će banke u Srbiji poslovati sa višim kamatnim stopama. S druge strane, domaće finansijsko tržište je direktnije pogođeno, jer strani investitori već uveliko napuštaju tržište - kaže Ćirović.
- Finansije su duša svakog privrednog sistema i ako nema banaka, nema kredita za privredu, kojoj tada ne preostaje ništa drugo do da smanji proizvodnju, a to znači otpušta zaposlene... Reč je o začaranom krugu iz koga nema izlaza - kažu analitičari.
Smanjiti potrošnju
Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković ističe da je u ovom trenutku teško prognozirati kakve će posledice osetiti srpska privreda dok ne bude jasno šta će se uraditi u jezgru krize u SAD, ali da će se sve teže nabavljati likvidna sredstva.
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ne veruje da će američki plan spasavanja banaka propasti, ali dodaje da šanse za njegovo usvajanje sada nisu stoprocentne.
- Bez obzira na američki plan, pojaviće se dodatni problemi u Americi i Evropi, a najopasniji su za privrede kao što je srpska ako se u neprilikama nađu najveće italijanske i nemačke banke. U Srbiji su moguća dva scenarija. Prvi je, ako bi krizom bila zahvaćena neka od velikih banaka koja je prisutna u Srbiji. Ona bi tada povukla novac iz naše zemlje što bi otežalo finansiranje domaće privrede. Na drugoj strani, bez obzira na američki plan, krediti će u Srbiji poskupeti što, uz visok deficit tekućeg plaćanja, dodatno pogoršava situaciju - zaduživanje će biti skuplje, prodaja imovine biće nepovoljnija - kaže Gligorov i dodaje da je deficit tekućeg plaćanja naš glavni problem, a sa otežanim kreditiranjem biće teže i finansirati ga.
- Da bi ovaj deficit bio manji, potrebno je smanjiti javnu potrošnju, najverovatnije investicije, a zatim i privatnu potrošnju, što znači da bi građani teže dolazili do pozajmica. Sve će to smanjiti privredni rast i prilive u budžet, a ako bi, pri tom, dinar depresirao, kako bi se možda povećao izvoz, sledi inflacija, pad realnih zarada i dodatno usporavanje privrednog rasta - navodi Gligorov.
Krivične prijave
Ekonomista Miodrag Zec ističe da je privreda povezana i da je srpsko tržište plitko i da ga može protresti i najmanji povetarac, što znači da će krediti poskupeti. „Očigledno da je zatajila kontrola na finansijskom tržištu, pa i u Americi. Revizori, za lažne izveštaje primaju visoke plate svuda u svetu. Treba pustiti da veliki igrači propadnu, jer zašto bi država novcem od poreskih obveznika pokrivala privatni dug. Ovo ne treba da bude i nije krah ideje o ekonomskom liberalizmu, već je ona pogrešno primenjena. Ova spektakularna kriza treba da se završi krivičnim prijavama, a ne prebacivanjem dugova budućim generacijama - kaže Zec.
S obzirom da smo prethodnih 15 godina navikli da zivimo kao teska sirotinja (80% stanovnika Srbije) ne verujem da ce nas mnogo pogoditi ova kriza.
Budimo realni, uslovi u kojima smo navikli da prezivljavamo pod sankcijama nasih evropskih prijatelja, su sigurno gori od kraha Volstrita. Americki licemeri se snebivaju kad treba da kupe kola sa manjom kubikazom, a mi koji se guzvamo u GSP-u ... ni o kakvom luksuzu kola i ne mislimo.
