Izvor: Blic, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do posla može samo zajedno
Poznate su naše želje i planovi da se u roku od pet godina znatno smanji i čak prepolovi visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji. Verujem da je problem nezaposlenosti od najveće važnosti za Srbiju i da će kvalitet našeg doprinosa rešavanju tog problema definisati valjanost reformi na čijem sprovođenju radimo.
Ovoga puta ne bih o mogućim putevima ka ostvarivanju takve želje. Kao čovek koji radi na mestu direktora Sektora za odnose sa javnošću Nacionalne službe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za zapošljavanje, ukazao bih na jedan drugačiji odnos prema klijentima, posebno nezaposlenima, pri čemu nije bez značaja podvući činjenicu da je na evidenciji nezaposlenih NSZ čak 37 odsto nekvalifikovanih lica. Inače, glavne grupe klijenata NSZ jesu tražioci zaposlenja, poslodavci i socijalni partneri.
Iza nas je vreme onog biroa rada koji evidentira nezaposlene, a oni zatim čekaju posao kod kuće, odnosno poziv iz biroa. I mada to sa današnje distance izgleda lepo i jednostavno, nije baš bilo tako. Sedenje kod kuće najčešće bi se pretvaralo u godine, a da ni biro, ni tražilac posla nisu ništa preduzimali. Dakle, pristup zapošljavanju trebalo je korenito promeniti i u službi za zapošljavanje i u svesti onih koji traže posao. Pri tome, tranzicija i privatizacija drastično su izmenile ukupnu ekonomsku situaciju, posebno onu na tržištu rada.
Služba za zapošljavanje našla se pred izazovom kako pokazati humano lice servisa koji mora da pomogne u rešavanju glavnog egzistencijalnog problema stotina hiljada ljudi, pri čemu će se maksimalno poštovati personalitet klijenta i pri tome otkriti, uvažiti i dalje razviti njegove kompetencije koje ga dovode bliže zaposlenju. Umesto selekcije prema socijalnim ili formalnim kriterijumima, sve je dominantnija selekcija radnika prema znanjima i veštinama neophodnim za uspešno izvođenje poslova i radnih zadataka, što podrazumeva i razvoj veština poput timskog rada, komunikacije, rešavanja problema i slično.
Udeo i pozicija NSZ na tržištu, u uslovima sve brojnijih privatnih agencija za zapošljavanje, zavisi od spremnosti celog sistema da kvalitetno realizuje uslužni (servisni) pristup i prilagodi vrste i nivoe usluga potrebama klijenata. Ali ne klijenta koji je broj i ime bez lica, već klijenta koji ima identitet, dakle lik, osobine, sklonosti, klijenta koji je ličnost i ravnopravan sagovornik i partner u traženju posla.
Kao što je poznato, mala i srednja preduzeća jesu jedna od izlaznih strategija za povećanje zaposlenosti, i u tom smislu je od izuzetnog značaja povećanje njihovog broja, jer u narednom periodu mogu da obezbede uslove za zapošljavanje novih lica. Nacionalna služba ima program samozapošljavanja u okviru kojeg nezaposleni sa evidencije NSZ, koji prođu određenu obuku i sačine biznis-plan, mogu dobiti bespovratna sredstva za započinjanje sopstvenog biznisa. Cilj tog programa jeste razvoj preduzetništva i promena načina razmišljanja nezaposlenih lica, koja stiču mogućnost i uverenje da mogu samostalno kreirati svoju budućnost na tržištu rada.
Individualni metod za identifikaciju šansi nezaposlenih na tržištu rada („profilisanje") i individualni planovi zapošljavanja postali su pouzdan instrument za određivanje usluge tražiocu zaposlenja, koja odgovara procenjenom nivou njegove zaposlivosti i riziku od dugoročne nezaposlenosti.
U procesu transformacije u moderan javni servis, primarno orijentisan na potrebe klijenata, Nacionalna služba i klijenti postali su partneri na zajedničkom zadatku i poslu.
