Izvor: Politika, 02.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do naplate duga najbolje bez suda
Izmena Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju omogućiće i malim firmama da izbegnu stečaj, a poveriocima da brzo i jeftino dođu do svog novca
Zbog neizmirenih obaveza, na kraju juna ove godine u blokadi su bili račini 30.323 pravna lica i 25.787 preduzetnika. Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je na snazi od aprila 2013, propisani rok za plaćanje isporučene robe i usluga za privatnike je 60, a za državu 45 dana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ali, prosečan rok izmirivanja prispelih računa, kažu predstavnici poslovne zajednice, i dalje premašuje 120 dana. Sudeći po podacima Narodne banke Srbije, uprkos Zakonu o plaćanju pisanom po meri privrede, nelikvidnost je i dalje njena najteža boljka.
Posle dve godine od primene ovog propisa, broj računa blokiranih pravnih lica je povećan za čak 75 odsto, preduzetnika za desetak procenata, dok je ukupan iznos blokade na kraju više nego udvostručen. Na kraju juna 2015. dostigao je 292,4 milijarde dinara, što je oko 8,33 milijarde evra.
Srbija ipak ne odustaje od namere da savlada najveću boljku svoje privrede. Njenu nesposobnost da plaća svoje obaveze lečiće hitnim izmenama zakona i unapređivanjem rada nadležnih institucija. Do jeseni biće usvojen paket propisa koji će omogućiti stabilizovanje preduzeća i njihovo održivo poslovanje, kaže Nermina Ljubović, direktor Centra za usluge i posredovanje Privredne komore Srbije.
Izmene Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju pojednostaviće i ubrzati dogovaranje dužnika i poverilaca, a izmenama Zakona o stečaju efikasnu primenu još tri ,,medicine”: unapred pripremljenog plana reorganizacije, reorganizacije iz stečaja i privatizacije iz stečaja.
Cilj je da se omogući opstanak preduzeća, njihova konsolidacija i održivo poslovanje, uredno plaćanje obaveza, rešavanje problematičnih kredita, smanjivanje neklikvidnosti, povećavanje konkurentnosti i stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta. Ako privreda ozdravi, ukazuje naša sagovornica, uslediće nove investicije, a sa njima nova radna mesta i veće plate, puniji socijalni fondovi i sigurnije penzije.
Produženi rokovi plaćanja obaveza i ogroman broj blokiranih računa posledica je i neefikasnosti sudova u rešavanju privrednih sporova.
– Donedavno se verovalo da je najbrže i najjeftinije rešenje finansijskih problema u poslovanju primena Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, koji je na snazi od 2011. godine – kaže Ljubović.
– Iako ovaj propis upućuje dužnike i poverioce na pregovaranje i dogovor, u kome su svi učesnici ravnopravni, čime se izbegavaju predugi i skupi sudski sporovi, a poslovni odnosi ostaju očuvani, sporazumno finansijsko restrukturiranje nije dalo očekivane rezultate. Nisu pomogle ni dodatne olakšice države s namerom da podstaknu ovaj način rešavanja nelikvidnosti, kao ni pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
U Privrednoj komori, kao posredniku u pregovorima dužnika i poverilaca, smatraju da su skromni dometi Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, iako se primenjuje već tri godine. Drugi razlog je nepoverenje u postupak koji se zasniva na principu dobrovoljnosti. Pored toga, banke sporazumno finansijsko restrukturiranje posmatraju kao i bilo koji postupak restrukturiranja potraživanja od dužnika, i pored podsticaja koji su predviđeni.
Do sada je podneto 37 urednih zahteva za sprovođenje ovog postupka. Čak 36 zahteva podneli su dužnici, a samo u jednom predmetu zahtev je podnela banka kao poverilac. Uspešno je okončano 11 postupaka – u sedam slučajeva je zaključen ugovor o sporazumnom finansijskom restrukturiranju sa ukupnim iznosom od oko 30 miliona evra. Bilateralni ugovori zaključeni su u četiri postupka, a ugovor o mirovanju duga zaključen je u tri. U toku je osam postupaka, u kojima ukupna dugovanja iznose više 30 miliona evra.
Dužnici su odustali od postupka u devet slučajeva, zbog prelaska na unapred pripremljeni plan reorganizacije, odnosno stečaj u dva slučaja. U pet postupaka poverioci nisu prihvatili zaključivanje ugovora o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, u jednom je banka odustala od postupka.
Utvrđeno je da su razlozi nedovoljnog sporazumnog rešavanja dugovanja i potraživanja manjkavosti ovog zakona, ali i drugih važećih propisa. Zato je, pored ostalog, predloženo da se postupak dodatno prilagodi potrebama malih i srednjih preduzeća i da se omogući da sporazumno finansijsko restrukturiranje koriste i preduzetnici.
Nelikvidnost i teško naplativi krediti nisu boljke koje muče samo srpsku privredu, napominje naša sagovornica. Od nje pate i ekonomije zemalja u okruženju. Lečenje neće biti ni lako, ni kratkotrajno. Trajaće u naredne tri godine.
Ohrabruje da će u tome pomoći i Evropska banka za obnovu i razvoj.
