Izvor: Blic, 25.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do kraja godine gorivo dva evra
Cena sirove nafte na međunarodnim berzama premašila je iznos od 130 dolara po barelu, što će dovesti je do još jednog poskupljenja goriva. S obzirom na sumorne prognoze po kojima bi barel u narednih šest meseci mogao dostići cenu od 200 dolara, svi su izgledi da će vozači u Srbiji do kraja 2008. litar goriva plaćati po ceni od 140 i više dinara ili blizu dva evra.
Prognoze o ceni barela od 200 dolara stižu sa najkompetentnijih adresa - od Hakiba Kelila, predsednika Organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemalja izvoznica nafte (OPEK), Golamhoseina Nozarija, ministra za naftu Irana, zemlje koja drži pet procenata globalne dnevne produkcije nafte, i Arguna Murtija, energetskog analitičara „Goldman Saksa" koji je pre tačno tri godine, kada je barel koštao 55 dolara, prvi predvideo da će „crno zlato" vrlo brzo koštati 100 dolara. U poređenju sa 2001. sirova nafta je skuplja za 400, a samo u poslednjih četiri meseca cena je porasla 25 odsto. Tražnja za naftom je ogromna i stalno rastuća, o čemu svedoči i činjenica da su tokom mandata Džordža Buša strateške rezerve nafte SAD povećane sa 540 na 702 miliona barela.
Srbija, kao i većina zemalja energetski veoma zavisnih od uvoza, nema načina da se zaštiti od posledica rasta cene sirove nafte i činjenice da zemlje OPEK-a ne žele da uvaže zahteve potrošača za većom proizvodnjom.
- Svi mi koji na tenderima legalno uvozimo naftu i plaćamo je po svetskim cenama jednostavno smo nemoćni i nemamo drugog izbora osim da ta poskupljenja prenosimo na maloprodajnu cenu. Nešto bi eventualno mogla da uradi država promenom fiskalne politike, odnosno smanjenjem zahvatanja, ali i to bi bilo samo ublažavanje udara, a nikako dugoročna zaštita - kaže za „Blic nedelje" Aleksandar Mileusnić, generalni direktor kompanije „Petrobart Avia".
Mileusnić kaže da benzin više nigde u svetu nije socijalna kategorija, te da u mnogim državama i velikim gradovima, poput Londona, postoje brojna ograničenja koja ljude primoravaju da manje koriste svoja vozila i preorijentišu se na druge vrste prevoza, pre svih metro. Na pitanje koliko će gorivo u Srbiji koštati ukoliko se prognoze obistine i sirova nafta zaista dostigne cenu od 200 dolara po barelu, Mileusnić kaže da je bolje da ne plašimo narod. Ipak, računica je neumoljiva. Kako uvoznici u Srbiji kupuju rusku naftu tipa „ural", koja je nešto jeftinija od američke lake nafte i evropskog tipa „brent", za pretpostaviti je da će cena od 200 dolara za barel na berzama u Njujorku i Londonu koincidirati sa cenom „urala" od oko 190 dolara, a što bi, kaže Mileusnić, dovelo do rasta proizvođačke cene za oko 25 dinara, odnosno rasta maloprodajne cene od minimalno 30 dinara. Kad se to doda na cenu goriva nakon poslednjeg poskupljenja, dolazi se do cifre od 140 i više dinara po litru. Šta će to značiti za cene robe široke potrošnje, možemo samo da pretpostavimo.
- Ozbiljne zemlje pokušavaju da smanje zavisnost od uvoza nafte aktiviranjem nekih starih nalazišta od kojih su već digli ruke, a sada bukvalno iz njih cede svaku kap. Takođe čine napore da se preorijentišu na obnovljive izvore energije. A mi, zbog maćehinskog odnosa NIS-a prema Naftagasu, još uvek nismo do kraja ni istražili naša potencijalna nalazišta u Vojvodini i kod Požarevca - kaže Sijka Pištolova, urednik sajta „Enerdži observer".
Pištolova kaže da su u mnogim evropskim zemljama zahvatanja države u ceni goriva još veća nego u Srbiji, a pokušaji da se poskupljenja ublaže smanjenjem tih zahvatanja, kao što je to slučaj u Bugarskoj, pokazali su se kao kratkoročna rešenja.
Tokom 2006. godine Srbija je na uvoz nafte potrošila 1,6 milijardi evra, a 2007. više od dve milijarde evra. Proizvodnja iz domaćih izvora (najviše 500.000 tona) podmiruje tek 25-30 odsto potrošnje, a ostatak potreba od dva do dva i po miliona tona godišnje pokriva se iz uvoza. O alternativnim izvorima, biodizelu i etanolu, još uvek se malo govori, a od projekta izgradnje rafinerije etanola u Zrenjaninu, najavljivanog kao najveća grinfild investicija na Balkanu vredna 380 miliona evra, ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Uz nedovoljnu angažovanost na istraživanju potencijalnih domaćih izvora, uvozna zavisnost i skupo gorivo sadašnjost su i budućnost od koje ne možemo pobeći. U tom kontekstu ni potez Ministarstva finansija koji je odluku o poskupljenju od petka odložio za utorak, uz najavu da će preispitati mogućnost smanjivanja akciza, neće biti od velike koristi.
Rezerve nafte i uljnih škriljaca
Trenutne naftne rezerve Srbije iznose između 12 i 15 miliona tona i vrede 7,5 do devet milijardi dolara. Pre dvadesetak godina vršena su istraživanja nalazišta uljnih škriljaca na području Aleksinca, gde su ukupne rezerve procenjene na dve milijarde tona škriljaca. Ako bi se ova količina preradila, dobilo bi se oko 200 miliona tona nafte, a to bi podmirilo višedecenijske potrebe za naftom. Aleksinački škriljci su u odnosu na one koji se koriste u svetu znatno bogatiji uljem, a po nekim računicama barel ovako dobijene nafte koštao bi deset do 17 dolara. No, i pored interesovanja dve kanadske firme („Erin Ventures INC" i „Nort-saut marketing"), eksploatacija ovih nalazišta još nije na vidiku.
.jpg)
