Izvor: GdeInvestirati.com, 03.Nov.2014, 15:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Do Državnih obveznica sa minimum 50.000 dinara

BEOGRAD - U razgovoru sa gospodinom Nenad Gujaničić iz BDD Wise Broker a.d. Belgrade odgovorili smo na par pitanja u vezi kupovine Državnih obveznica i njihov značaj kao jedoj od mogućih načina štednje koja nije toliko popularna kao klasični vid štednje, usled nepoznavanja njenih karakteristika i mogućnosti zarade na Državnim obveznicama.

- Kako se mogu kupiti Državne obveznice?

Generalno gledano, na domaćem tržištu postoje dve vrste državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << dužničkih hartija. Jedne emituje Ministarstvo finansija preko Trezora (trezorski zapisi i obveznice) i mogu se kupiti preko svakog posrednika (broker ili banka) koji imaju pristup toj platformi, dok su druge obveznice stare devizne štednje i one se mogu kupiti preko posrednika na Beogradskoj berzi. Za kupovinu bilo koje vrste hartija od vrednosti neophodno je sklopiti ugovor sa posrednikom i otvoriti namenski račun za kupovinu ovih hartija u banci. Sledeći korak jeste deponovanje novčanih sredstava i ispostavljanje (potpisivanje) naloga za kupovinu ovih hartija.

- Ko može postati vlasnik istih?

Vlasnik ovih papira može postati bilo koje domaće i strano pravno i fizičko lice s tim što kod hartija Trezora postoje određeni minimalni i maksimalni uslovi. Sa aspekta građana, važni su ovi minimalni uslovi: za dinarske hartije minimum je 5 komada nominalne vrednosti 10.000 dinara (dakle 50.000 dinara), dok je za obveznice nominovane u evrima minimum 5 komada nominalne vrednosti 1.000 evra (minimum je 5.000 evra).

- Na koji period se one kupuju?

Dužničke hartije koje emituje Trezor su različite ročnosti: tromesečne, šestomesečne, godišnje i višegodišnje.

- Kako zaraditi na njima, kolika je kamata i na koji rok je ista?

Kada su u pitanju prinosi odnosno zarada na ove hartije, oni zavise pre svega od ročnosti i valute u kojoj se emituju. Prinosi na tromesečne dinarske zapise su pali ispod 7%, šestomesečni su oko 7,2%, dok su na poslednjoj aukciji godišnji trezorci nosili zaradu od 8,2%. Bez obzira koja je ročnost hartije, kada govorimo o prinosima podrazumeva se da je u pitanju zarada na godišnjem nivou ( ljudi često greše: tromesečne hartije, prinos 7% ne znači da se posle tri meseca dobije zarada od 7%). Godišnji trezorci u evrima nosili su prinos od 3,2%, dok su dvogodišnje obveznice nosile kamatu od 4%. Obveznice stare devizne štednje nose trenutno na Beogradskoj berzi prinos od 3,3% (A2015) i 3,9% (A2016).

Ove hartije ne podležu poreskom opterećenju što je pokušaj države da stimuliše trgovinu ovim hartijama.

Uprkos tome, mali broj građana se opredelio za kupovinu ovih finansijskih instrumenata. Kada su u pitanju troškovi, oni zavise od količine ulaganja kada je u pitanju brokerska provizija (od 0,05% do 1%), banka (od 0,05%-0,3%) i Centralni registar (0,1%).

Kada su u pitanju obveznice stare devizne štednje, one nose i proviziju Beogradske berze od 0,1%.

- Koje su prednosti obveznica ?

Najveća prednost državnih dužničkih hartija jeste to što su to papiri sa veoma niskim rizikom odnosno vlasnik obveznica neće moći računati na povraćaj novca isključivo ukoliko dođe do bankrota emitenta. Naravno, to nije nemoguće, ali je svakako manji rizik nego da je u pitanju neka korporacija ili banka.

- Kako se mogu prodati?

Obveznice stare devizne štednje se kupuju i prodaju na Beogradskoj berzi koja predstavlja sekundarno tržište za ove papire. Kada su u pitanju hartije Trezora one nemaju razvijeno, likvidno sekundarno tržište. Dakle ne postoji svakodnevna, kontinuirana prodaja ovih hartija. Moguće je prodati pre svega veće količine u dogovorenoj transakciji na vanberzanskom tržištu. Ipak, građani kao kupci uglavnom čekaju dospeće ovih hartija.

Nastavak na GdeInvestirati.com...