Izvor: Politika, 19.Jan.2012, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas odgovara revizoru
Ne možete svoj izveštaj zasnovati na zakonu koji potiče iz 2001, ako je posle njega, 2010, donet zakon koji na drugi način uređuje istu oblast, čime je van snage stavio zakon iz 2001.
Nisu zakoni Republike Srbije različiti kada se na njih poziva revizor i kada se na njih poziva Grad Beograd. Ja nisam pravnik, ali kao gradonačelnik imam potpuno poverenje u pravni sistem zemlje. Revizor takođe treba da zna da je Grad Beograd i ranije imao revizore, koji istini za volju nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bili državni – ali ja verujem da su bili stručni koliko i državna revizija jer za taj posao imaju dozvolu za rad. Po svim tim revizijama ovakvih kršenja procedura i zakona kakve je pronašao revizor nije bilo. Pa shodno tome na ovakav način nismo sa njima ni polemisali.
Što se tiče pravnog tima revizora, treba svi da budemo svesni i da Beograd ima svoj pravni tim i da mi nećemo sedeti skrštenih ruku. Revizor, kako god da predstavlja svoju ulogu, mora da prihvati činjenicu da nije sudija koji donosi presudu, već da tom istom sudu može da podnese prijavu ukoliko smatra da neko nešto ne radi po zakonu ili odbija da sprovede njegovu preporuku.
Želim da pozovem revizora da organizujemo okrugli sto u prisustvu medija i da pred javnošću uporedimo svoje stavove. Na okruglom stolu bismo čuli mišljenje revizorskog tima i pravnog tima Grada Beograda, ali i eksperata koji su stručni za ovu materiju i pitanja koja se postavljaju. Mi kao Grad kandidujemo dve teme i iznosimo naš stav suprotan stavu revizora:
1. ne možete govoriti o zaštiti zakona, kao akta koje donosi Narodna skupština, što je uloga koju revizor sebi patetično pripisuje, a da pri tome ne znate koji sve zakoni uređuju pitanje kojim se bavite. Ne možete svoj izveštaj zasnovati na zakonu koji potiče iz 2001. godine, ako je posle njega, 2010. godine, donet zakon koji na drugi način uređuje istu oblast, čime je van snage stavio zakon iz 2001. godine. Zar je toliko teško razumeti da Zakon o predškolskom vaspitanju iz 2010. godine dopušta Gradu da poveća osnovicu za obračun plata zaposlenih u predškolskim ustanovama, time i vaspitačicama, iznad onih koje je prema zakonu iz 2001. odredila vlada, ako Grad raspolaže sredstvima za to? Zar je toliko teško sesti i pročitati Zakon o predškolskom vaspitanju, dovesti u vezu dva zakona – onaj iz 2001. i onaj iz 2010 – i otkriti šta danas, posle niza godina važi a šta ne važi, šta je zakonito, a šta je nezakonito. Zar je moguće da se o zakonitosti nečijih plata odlučuje primenom zakona koji u pogledu osnovica za određivanje tih plata više ne važi? Da li iko treba da sopstvenim siromaštvom plati tuđe neznanje, letargiju i jednostranost u primeni zakona?
2. revizor tvrdi da prihodi za komunalne takse za parkiranje motornih vozila nisu „tačni i objektivno iskazani”, a da je komunalna taksa za parkiranje motornih vozila pogrešno naplaćivana na račun JP „Parking servis” umesto da se uplati u budžet Grada. On najpre čini logičku grešku tako što naknadu koja se po odlukama Skupštine grada Beograda plaća JP „Parking servis” proglašava taksom da bi potom zaključio da JP „Parking servis” i Grad postupaju nezakonito što ove takse ne uplaćuju u budžet Grada. Svoju naopaku konstrukciju on temelji na Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, po kome se lokalne komunalne takse mogu uvesti i za korišćenje javnih prostora za parkiranje, čime on sve što se plaća za parkiranje proglašava taksom i sravnjuje sa pravilima o naplati takse. Ovaj mehanički, jednostrani i pomalo komični pristup, po kome se za ocenu zakonitosti nekog delovanja primenjuje isključivo samo jedan zakon, i nijedan više, daleko je od zakonske istine. Da bi se odgovorilo na pitanje da li se neki prihod svrstava u takse ili naknade, moraju da se pročitaju još neki zakoni.
Naime, bivši zakon o komunalnim delatnostima, koji je važio u vreme revizije, ovlašćuje Grad Beograd da sam odredi način na koji se naplaćuje cena za komunalne usluge, pa i za parkiranje, isto čini i novi zakon o komunalnim delatnostima koji važi od 2. decembra 2011. godine, isto proizlazi i iz Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine. Tri zakona kažu jedno, to jest da za parkiranje može da se plaća i naknada, a Zakon o finansiranju lokalne samouprave kaže drugo, da ne može. Zašto se revizor držao samo Zakona o finansiranju lokalne samouprave, zna ili ne zna samo on. Suočen sa problemom sukoba zakona, Grad Beograd priklonio se zakonima o komunalnim delatnostima i lokalnoj samoupravi kad je odlučio da JP „Parking servis” naplaćuje naknadu, a ne taksu za parkiranje na teritorijama gradskih opština Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica.
Kad je reč o ostalim gradskim opštinama, Grad Beograd se priklonio Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i u njima uveo obavezu plaćanja lokalne komunalne takse za parkiranje. Iste dileme kao i Grad Beograd, kako rešiti problem sukoba zakona, imao je i Ustavni sud Srbije, kad je u svojoj odluci 16/2009 od 27. oktobra 2011. godine presudio da Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o finansiranju lokalne samouprave pružaju osnov da lokalna samouprava različito uredi obavezu plaćanja za korišćenje prostora za parkiranje motornih vozila (osim garaža); saglasno Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o komunalnim delatnostima – kao naknadu davaocu usluge, a saglasno Zakonu o finansiranju lokalne samouprave – kao komunalnu taksu koja je prihod lokalne samouprave. Nikakvih dilema nije imao samo revizor.
Čitajući izveštaj revizora čovek, na nekim mestima, ne može da se otme utisku kako živi u sasvim jednostavnom i sporom svetu, bez imalo dinamike, u kome vreme stoji, u kome je svaki ljudski čin striktno normiran i u kome za izlaz iz svakog problema postoji jasan, i uvek i neizostavno – samo jedan propis. U tom idiličnom svetu sve stoji i čeka neko svoje, neodređeno vreme, koje i ne mora doći. Deca sa hendikepom mogu da čekaju na pomoć Grada dok ne ostare, porodilje mogu postati bake dok im Grad ne isplati pomoć, gorivo za zimu može biti nabavljeno i potrošeno i usred maja... Ko tu kome služi i pomaže: ljudi zakonima ili zakoni ljudima? Izgleda da se u odgovoru na ovo pitanje krije osnovna razlika između revizorovog i našeg poimanja stvarnosti i zakona.
Gradonačelnik Beograda
Dragan Đilas
objavljeno: 20.01.2012.
.jpg)
