Izvor: Blic, 30.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelićevi zakoni nedovoljno dobri
Đelićevi zakoni nedovoljno dobri
BEOGRAD - Ne mogu u ovom trenutku da nateram Crnu Goru da poštuje savezne zakone finansijskog karaktera. Oni su doneli svoje zakone o carini i monetarne zakone, koji bi trebalo da budu u saveznoj nadležnosti. Savezna država je trenutno u prelaznom periodu, ali će to morati vrlo brzo da se reši, jer država ne može dugo ovako da funkcioniše - kaže u razgovoru za 'Blic' prof. dr Jovan Ranković, novoimenovani savezni ministar finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i predsednik Ekonomskog saveta DSS, objašnjavajući koje su njegove stvarne nadležnosti, s obzirom da zvanična Crna Gora ne priznaje saveznu državu.
Ranković tvrdi da u saveznom budžetu Crna Gora učestvuje sa sedam odsto, odnosno da od ukupnog iznosa u budžetu od 45 milijardi dinara Crna Gora treba da uplati 3,5 milijarde dinara, ali da to praktično pada ne teret Srbije. On smatra da Crna Gora neće moći dugo da opstane bez Srbije, 'odnosno može da opstane samo ako bude dugo dotirana, a malo je verovatno da će se to desiti'. Koji će biti vaš prvi koraci u okviru postojećih nadležnosti?
- Sada sam u fazi ispitivanja onoga što je u mojoj nadležnosti. Imam nekoliko sektora, između ostalog i brigu o saveznom budžetu. On se, kao i oba republička budžeta slabo puni, pa će sva tri budžeta morati delom da se popunjavaju i sredstvima iz donacija, čiji deo i jeste namenjen budžetima. Jedan od zadataka je i usklađivanje naših zakona sa evropskim zakonima. Tu mislim na Zakon o preduzećima, Zakon o računovodstvu, Zakon o bankama, Zakon o reviziji. Sve je to u nadležnosti savezne države. Nešto od toga je započeto još 1988, u Mikulićevo vreme, ali posle je zaustavljeno. Osim toga, nagovestio sam želju da se menja poreski sistem, ali to zavisi i od republičkih vlasti. Ostajete li pri mišljenju da će dobar deo donacija otići na podmirivanje redovnih budžetskih potreba?
- Već u prvih šest meseci savezni budžet je punjen manje nego što je planirano. Osim toga, nominalni rast cena u ovom periodu bio je 26 odsto, pa je budžet već za toliko okrnjen. Procene zvaničnika da će godišnja inflacija biti od 30 do 35 odsto, već sada je jasno, ne stoje, jer neki instituti predviđaju inflaciju od 51 odsto. U poslednjih 10 godina inflacija je bila najveća upravo od septembra, pa je logično to ponovo očekivati. Zbog svega toga, saveznom budžetu će nedostajati bar trećina planiranih sredstava, što će morati da bude popunjeno i iz donacija. Slično je i sa budžetom Srbije, koji je komponovan sa 22 milijarde dinara deficita, što je trebalo da bude popunjeno prodajom preduzeća. Još tada sam rekao Đeliću da će mu nedostajati dvostruko više.
Šta mislite o Zakonu o privatizaciji?
- Ne slažem se s tim zakonom. Ja sam na zahtev državnog vrha kreirao zakon o privatizaciji i dao sam bolje rešenja. Vlast nije rekla da su moja rešenja loša ili da su ova druga bolja. Voleo bih da znam zašto moj zakon nije bio razmatran. Po usvojenom zakonu prodavaće se ono što je dobro i što nam jedino radi i taj novac će se 'pojesti'. Nisam čuo da je ponuđeno rešenje za propala preduzeća. Dok se ne pokrene privreda, a pre svega 650 velikih preduzeća, neće biti dovoljnog priliva u budžet i biće vrlo teško. Kako pokrenuti tih 650 preduzeća?
- Ne treba prodavati gubitaše, već naći one koji su voljni da preuzmu najgora preduzeća, da priznaju ono što je naše i da budemo ortaci u poslu. Po mom rešenju, trećina preduzeća mogla bi da budu na taj način preuzeta i pokrenuta. Takva preduzeća neće niko da kupi, jer će naslediti ogromne dugove i u zemlji i u inostranstvu. Inostrani dug naše privrede je sedam milijardi maraka, a ukupni unutrašnji dugovi su 1. januara ove godine iznosili 849 milijardi dinara. To su ogromne svote, pa je naša privreda nemoćna. Poravnanje unutrašnjih dugova je nemoguće, jer će preduzeća koja otpišu dugove, otići u stečaj. Zašto ste protiv Zakona o ekstraprofitu i ima li istine u tvrdnji Mlađana Dinkića da su se DS i DSS, nakon što su videli ko je sve na listi, usprotivili tom zakonu?
- DSS je bio za druga rešenja, ali je zbog mira u kući prihvatio taj zakon. Meni je DSS naložio da izradim zakon o ekstraprofitu i on je suštinski drugačiji od ovog. Oporezivanjem ekstraprofita moglo je da se dođe do para, ali ovaj zakon oporezuje ne stvarne već fingirane profite. Ja sam radio zakon po ugledu na evropske nakon rata, i on predviđa eksproprijaciju nezakonito stečene imovine. Moj zakon bi onoga ko je nezakonito stekao imovinu poslao u zatvor i oduzeo mu imovinu, a ovaj zakon ga samo oporezuje. Šta mislite o programu Vlade Srbije za 'Zastavu'?
- Ne slažem se s tim programom. Moja koncepcija je drugačija. Mislim da je trebalo da nađemo rešenje kakvo je 'Škoda' našla u dogovoru sa 'Folksvagenom'. Mi ne možemo da finansiramo fabriku automobila, jer smo zaostali u tehnologiji i konkurencija sa svetskim kompanijama je iluzija. Mi nemamo sredstava za to. Zato, neka im je Bogu u pomoći. Napustio dve komisije Vlade Srbije
- Bio sam član dve Đelićeve komisije - za privatizaciju i za regulisanje unutrašnjih dugova - i obe sam napustio. Valjda je iz toga jasan moj stav. Nisam se slagao sa njegovim odlukama i sa njegovim zakonima. Njega dobro znam, on je simpatičan mlad čovek i nemam ništa lično protiv njega. Pošto smo na istom zadatku, a ne radi se ni o njegovoj ni o mojoj prćiji, već o državi, nadam se da ćemo postići dobru saradnju.
Katarina preradović
