Izvor: Blic, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Tržište CEFTA velika šansa za Srbiju
Tržište zemalja potpisnica CEFTA sporazuma je za Srbiju velika šansa, što pokazuju podaci da je na njemu u prvih devet meseci ostvarena robna razmena vredna tri milijarde dolara, izjavio je danas potprededniik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Na forumu o primeni sporazuma CEFTA, koji je organizovao "Ekonomist medija grup", Đelić je rekao da u ukupnoj robnoj razmeni na tržištu CEFTA Srbija učestvuje sa 21,3 odsto.
"Od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na to tržište 50 odsto ima poreklo iz Srbije, a 90 odsto ukupnog obima trgovinske razmene gde Srbija ostvaruje suficit odnosi se na zemlje CEFTA", rekao je Đelić.
On je istakao da je cilj CEFTA sporazuma povećanje tržišta i podizanje nivoa poslovanja preduzeća iz regiona kako bi ona dostigla međunarodnu konkurentnost.
Poslovanje u okviru CEFTA priprema zemlje za poslovanje u okviru Evropske unije. Za sada najznačajniji deo trgovine na tom tržištu čine prehrambeni proizvodi, na koje građani regiona još troše najveći deo prihoda, ukazao je srpski ministar.
Đelić je istakao da Srbija ima konkurentne cene tih proizvoda u poređenju sa zemljama u regionu, gde su jeftinije samo Mađarska i Bugarska.
"Roba iz BiH je skuplja, sa uzuzetkom ribe i masti, dok su u Crnoj Gori skuplja samo ta dva proizvoda, a jestivo ulje je skuplje svuda u okruženju nego u Srbiji, sa uzuzetkom Hrvatske", naveo je Đelić.
Privrednici: CEFTA nije ispunila očekivanja
Sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini nije ispunio očekivanja jer svaka zemlja određenim barijerama, bilo carinskim ili necarinskim, i dalje štiti svoje proizvode, a Hrvatska ima najteže uslove za ulazak maloprodajnih lanaca, ocenili su privrednici zemalja potpisnica tog sporazuma.
Predsednik Upravnog odbora preduzeća "Droga Kolinska" Slobodan Vučićević rekao je da je akcizna politika svih zemalja CEFTA veoma stroga i da otežava slobodan protok robe, što je bila osnovna ideja sporazuma.
Tako se na sladoled iz Srbije u Hrvatskoj plaća carina od 25 odsto, što je u potpunoj suprotnosti sa sporazumom CEFTA, ukazao je on i naveo primer "Droga Kolinske", čija fabrika "Argeta" u BIH ima velikih problema da uveze sirovine, iako je reč o fabrici koja ima šanse da bude najbolji izvoznik iz BIH.
Vučićević je istakao da svi treba da budu zabrinuti zbog izgubljene dobiti, dodajući da u trgovini važi pravilo da je najbolje sarađivati sa komšijama, pa je tako i "Droga" veoma vezana za područje CEFTA, gde ostvaruje 250 miliona evra prometa, od ukupno 350 miliona evra.
On je dodao da se otvaranje tržišta pokazalo korisnim za Srbiju, jer je već prošlog meseca prvi put ostvaren suficit u razmeni sa Slovenijom.
Finansijski direktor preduzeća "13. jul Plantaže" iz Podgorice Verica Maraš je navela da se to preduzeće suočava sa barijerama u plasmanu vina na tržištu CEFTA jer za njega nije definisana bescarainska trgovina.
Tako za izvoz u Hrvatsku postoji kvota od 200.000 litara godišnje, dok Albanija uopšte ne dopušta bescarinski izvoz, kazala je ona.
Generalni direkor "Delta Maksija" Dragan Filipović naveo je da se u svih sedam zemalja članica CEFTA politika stavlja ispred ekonomije i da svaka zemlja vuče na svoju stranu i predložio da se formira jedinstveno telo za upravljanje CEFTA kako ona ne bi ostala "mrtvo slovo na papiru".
Tehnički direktor "Vitinke" iz Republike Srpske Gvozdimir Joksić istakao je da bi među zemljama CEFTA trebalo usaglasiti način ispitivanja bezbednosti proizvoda, jer se prilikom izvoza i uvoza gubi i mnogo vremena i novca na mnogobrojna ispitivanja.
Predsednik "Kirneja" za jugoistočnu Evropu Jan Van der Ord je rekao da nije dobro rasprodati sva preduzeća strancima, već da treba pružiti podršku domaćim firmama da postanu konkurentne i da povećaju svoj izvoz.
Treba učiniti napor da se izgrade sopstvene kompanije i poboljšaju proizvodni kapaciteti, a ne očekivati da sve reše inostrane investicije, ukazao je on, govoreći na forumu, o primeni CEFTA sporazuma.
Predstavnik poljske firme "Kolaja" Macij Cvikijevič je ukazao da će lokalna prozvodnja u regionu stvarati nove brendove i da će potrošnja robe široke potrošnje stalno rasti, ali da je potrebna konsolidacija trgovine, jer ne može na malom tržištu poslovati 25 uspešnih maloprodajnih lanaca
