Izvor: B92, Tanjug, 08.Dec.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Deficit mogao da bude manji
Beograd -- Budžet za 2009. godinu mogao je biti restriktivniji, ali bi to dovelo određene kategorije stanovništva u mnogo težu poziciju, kaže Božidar Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je objasnio da se zbog toga vlada odlučila za veći deficit. "Imamo pad učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu, pad deficita i to će biti jedan od najniži deficita sledeće godine u Evropi", naveo je on.
Prema njegovim rečima, planirani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžet je "prava mera za stabilnost u ovim teškim vremenima" i mera da se ne ugrozi ni jedan sloj stanovništva sledeće godine.
Đelić, koji je i ministar za nauku, kazao je da je Srbija sa 0,3 odsto BDP, koliko se odvaja za nauku, na dnu Evrope, ali da nauka neće ispaštati, jer neće biti otkazan nijedan program, otpuštanja ljudi ukoliko su kvalitetni, ali će morati da se štedi.
Dati više za penzije i socijalu, a povećati troškove za luksuz- cigarete, alkohol, kockanje, jedina je logična mogućnost, kaže profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta Danica Popović.
"Ovo je prvo 'ne’ koje je vlada posle petog oktobra (a možda i prvo od 1945. godine) rekla narodnom džepu”, smatra Popovićeva.
Jer, ovoga puta, kaže, iako se čini da su smanjenja možda mala ili neznatna, signal koji je poslat svakako nije za zanemarivanje. I ne treba ga pripisivati samo ekonomskoj krizi. Bilo je i ranije kriznih perioda, pa se ovakve, dugoročno veoma korisne mere, nikada nisu donosile, navodi ona.
Smanjenje javne potrošnje za dva odsto predstavlja signal da država prestaje sa neodgovornim generisanjem inflatornih pritisaka (što se do sada redovno radilo) a da umesto toga stvara prostor za privrednike, dakle za one koji stvaraju i čuvaju produktivna radna mesta, objašnjava Popovićeva. Ona kaže da smanjenja nisu pravedna, "ali takvo nešto i ne postoji”.
"Ni kada je reč o povećanjima, nećemo se nikada složiti da su bila pravedna, a kamoli ako je reč o smanjenjima. Ipak, dati više za penzije i socijalu, a povećati troškove onima koji puše, piju pivo, kockaju se (makar to bili i oni nešto bogatiji penzioneri) čini mi se da je jedina logična solucija”, rekla je ona.
Popovićeva ne upozorava da je ovo za sada samo namera Vlade. "Ostaje da se vidi hoće li ova namera biti stvarno i realizovana. A to ćemo videti tek iduće godine u ovo doba”, zaključuje ona.
Srbija je malo manje izložena globalnoj krizi nego razvijene tržišne ekonomije, ali ima mnogo manje resursa da reaguje na njene efekte, kaže generalni direktor Delta Đenerali osiguranja Nebojša Divljan. On je ocenio da je srpska industrija manje integrisana u "međunarodnu podelu rada", što je uzrokovalo da više zavisi od finansiranja iz inostranstva. "Povlačenje relativno malih sredstava ranije investiranih u srpsko finansijsko tržište već izaziva rast kursa i gotovo kliničku smrt berze", naveo je Divljan. Sada imamo prilično specifičan problem, istakao je, dok razvijene ekonomije ubrizgavaju novac u privredu želeći da što pre izađu iz recesije, Srbija mora da vodi restriktivnu politiku da bi odbranila kurs dinara, pošto se domaći privrednici najviše boje nestabilnog kursa.
Ekonomista Danijel Cvetićanin ocenio je da predlog budžeta za 2009. godinu "ne može da bude preterano restriktivan". "Naša budžetska potrošnja je prekomerna, pogledajte samo taj broj agencija, direkcija i svega ostalog. Ima tu još dosta mesta za štednju. Pobrojite sva ministarstva pa će biti dovoljno jasno da li je budžet restriktivan ili nije. Jasno je da nije, čim imamo 25 umesto 12 ministarstava", rekao je on.
Cvetićanin je izjavio da je teško odgovoriti na pitanje kako će se "navući" nedostajuća sredstva, odnosno deficit od 49 milijardi dinara u budžetu. „Svakako će to morati da namire iz realnih izvora", ocenio je.
Na pitanje da li je dobro rešenje da se deo sredstava dobije povećanjem akciza na gorivo, kafu, cigarete i pivo, Cvetićanin je odgovorio da "svako povećanje državne potrošnje nije dobrodošlo".
"Što manje damo novca pod 'državnu komandu', to je bolje. To je generalno pravilo koje ne važi samo za našu, već i za sve druge države", kazao je Cvetićanin i istakao i da država najavljenu štednju treba da prihvati, ne kao "doprinos nekoj drugoj potrošnji, već kao primer kako treba da se ponašaju građani kada štede".
Cvetićanin je kazao i da je jednostrana primena Trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom koja se najavljuje od 1. januara 2009. godine - jedna logička besmislica. "Sporazumi koji se jednostrano primenjuju su logička besmislica. Da li možete jednostrano zaključiti brak sa nekim ili jednostrano prodati nekom nešto", ocenio je on.
Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović izjavio je da je usvojeni budžet restriktivniji, nego što bi bilo da nije bilo ekonomske krize. Prema njegovim rečima, ono što država mora da radi nezavisno od ekonomske krize jeste da smanji udeo javne potrošnje, jer imamo "veoma skupu državu koja nam pruža jako malo".
Stevanović je ocenio da je budžet neophodnost, kako bi se u Srbiji podstaklo preduzetništvo, nagradio rad, a s druge strane destimulisalo zapošljavanje u javnom sektoru i traženje dohotka mimo tržišta, odnosno traženje dohotka u vladi kroz razne pogodnosti.
"To bi trebalo da postane dobra praksa i u narednim godinama", istakao je on i ocenio da je "budžet dobar korak, ali to je još uvek daleko od neophodnog koraka".
Kada je o jednostranoj primeni carinskog sporazuma sa EU reč, Stevanović je ocenio, da će, kako sada stvari stoje, ona početi od 1. januara i naglasio da je to dobra stvar za Srbiju, jer "mi barem deklarativno želimo da idemo u EU, a ako želimo biti deo EU moramo prihvatiti to da smo deo jednog jedinstvenog tržišta".
Po njegovoj oceni, to je odlična vest za potrošače u Srbiji, pod uslovom da se ne povećaju barijere u slobodnoj trgovini "koje u suštini i u praksi postoje u Srbiji". "To će biti loša vest za neefikasne firme, jer će one imati vrlo jasan izbor da se prilagode i da postanu efikasne ili da nestanu sa tržišta, što je takodje u najboljem interesu potrošača u Srbiji", dodao je on.
Stevanović je istakao da "nijednu naciju nikada u istoriji nije uništila slobodna trgovina, pa se tako to neće desiti ni Srbiji" i dodao da je to iz tog razloga dobar potez. "Gubitak prihoda od carine nije nikakav gubitak prihoda, jer cilj države nije da privuče koliko god može sredstava, nego će to u stvari biti višak novca u džepovima gradjana Srbije, koji će sada moći da kupe više roba i usluga", ocenio je on.
Kada je reč o povećanju akciza na gorivo, cigarete i kafu, on je ocenio da one mogu nadoknaditi deo troškova, ali i skrenuo pažnju na limitiranost sporazumom iz 2002. godine sa "BAT-om (British American Tobačo) i 'Filip Morisom' oko visine akciza na duvan".
Stevanović je ocenio da Srbija trenutno ima jako niske akcize na duvan i da ih, na žalost, ne može povećati koliko bi bilo moguće, jer sa "ovim nivoom primanja realno akcize se mogu podići mnogo više nego što je dva dinara po paklici cigareta".
Stevanović je ocenio da u narednim godinama treba razmišljati o većem povećanju akciza na luksuz i da treba ići na smanjenje akciza na gorivo, jer je to "najkatastrofalniji izbor akciza koje možete imati u jednoj zemlji".
