Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Divjak: Nisam kriv za Dobrovoljačku

BEOGRAD, NOVI SAD, SARAJEVO -

Bivši general Armije BiH Jovan Divjak, koji je danas uhapšen u Beču po poternici Srbije, uputio je poruku građanima BiH u kojoj navodi da se ne oseća krivim za događaje u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu iz 1992. godine.

U poruci, koju je u ime Divjaka pročitao ambasador BiH u Austriji Haris Hrle na Federalnoj televiziji (FTV), Divjak se izvinio prijateljima, porodici i građanima što ih je doveo u neizvesnost i dodao da je dao svoj doprinos >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da ne dođe do još veće nesreće.

"Hvala svima koji preduzimaju mere da se pravnim putem reši nastali problem. Uveravam vas da će istina i pravda ovaj put pobediti", poručio je Divjak u poruci.

Ambasador Hrle naglasio je da su već počeli pregovori s advokatima i da je sačinjena lista advokata i stručnjaka za ekstradiciju, koje bi trebalo angažovati u slučaju Divjak.

Hrle je izjavio da još nema pouzdanu informaciju zbog čega je penzionisani general Jovan Divjak uhapšen u Beču.

"Ne možemo još sa sigurnošću da tvrdimo zbog čega je uhapšen, moguće je da je reč o tehničkoj grešci, odnosno propustu Interpola i država EU. Početkom sledeće sedmice ministar spoljnih poslova Austrije doći će u BiH i doneti više informacija nadležnim vlastima", istakao je Hrle.

Dačić: Uhapšen zbog zločina u Dobrovoljačkoj

I ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, potvrdio je Tanjugu da je Jovan Divjak uhapšen na bečkom aerodromu, na osnovu međunarodne poternice za krivično delo ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici, koju je raspisala Srbija.

Dačić je kazao da je Divjak priveden juče sudiji, koji će odlučiti da li će mu odrediti pritvor.

Ministarstvo pravde danas je saopštilo da je Srbija obaveštena da je po međunarodnoj poternici Srbije u Austriji uhapšen general u penziji Armije BiH Jovan Divjak i će u narednom periodu postupiti u skladu sa svojim nadležnostima.

Divjak smešten u ekstradicioni pritvor

Bivši bosanski general Jovan Divjak izveden je danas pred sudiju u Kornojburgu, koji je, uvaživši zahtev državnog tužilaštva, odlučio da on bude smešten u ekstradicioni pritvor. Portparol suda u Kornojburgu Krista Zemanek saopštila je da je Divjaku izrečena odluka o ekstradicionom pritvoru koji je za sada određen na 14 dana, što je uobičajeni rok. Ona je dodala da se očekuje žalba Divjaka na tu odluku.

Portparol državnog tužilaštva suda u Kornojburgu Fridrih Kel izjavio je Tanjugu da je Divjak po privođenju prebačen u zatvor suda u Kornojburgu. On je naglasio da je hapšenje usledilo na osnovu naloga koji je izdao sud u Beogradu.

Kel je napomenuo da je ambasada BiH u Austriji odmah informisana o hapšenju njenog državljanina, i njeni službenici se brinu o Divjaku.

On je dodao da je sud informisao i srpske vlasti, koje sad moraju da proslede dokumenta Austriji na osnovu kojih sudija treba da odluči da li postoji osnovana sumnja za izricanje odluke o ekstradiciji.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Rudolf Golia potvrdio je da je Divjak uhapšen prilikom ulaska na teritoriju Austrije, po nalogu suda u Kornojburgu, na osnovu međunarodne poternice koje je raspisala Srbija.

Barašin: Pokrenuta procedura za izručenje Divjaka BiH

Glavni tužilac BiH Milorad Barašin izjavio je danas da je Tužilaštvo BiH pokrenulo proceduru da se ratni general Armije BiH Jovan Divjak, uhapšen u Beču po poternici Srbije zbog ratnih zločina u Sarajevu 1992, izruči Bosni i Hercegovini.

Barašin je rekao Tanjugu da je taj zahtev upućen Ministarstvu pravde BiH, koje treba da pokrene dalju proceduru u vezi s tim slučajem.

On je potvrdio da je "slučaj Dobrovoljačke ulice aktivan predmet" i da će, što se tiče tužilaštva BiH, taj postupak biti uskoro okončan.

Govoreći o proceduri podnošenja predloga za izručenje Divjaka BiH, portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić je rekao Tanjugu da je tužilaštvo mišljenja da se lica koja su počinila ratni zločin na teritoriji BiH treba da budu procesuirana kod pravosudnih organa BiH.

On je rekao da je glavni tužilac Barašin danas obavio razgovore i sa ambasadorom BiH u Beču Harisom Hrlom.

"Zahtev za izručenje Divjaka BiH trebalo bi da se danas posredstvom Ministarstva pravde BiH uputi austrijskim pravosudnim organima", kazao je Grubešić.

BiH uputila protestnu nota BiH Srbiji

Ministarstvo inostranih poslova (MIP) BiH uputilo je danas protestnu notu Srbiji.

MIP Bosne i Hercegovine je saopštio da je u stalnom kontaktu s Ambasadom BiH u Austriji, diplomatama u toj zemlji, kao i sa ambasadom u Beogradu.

Austrijskim organima je dostavljena i dokumentacija, koja je bila relevantna i u slučaju Ejupa Ganića.

"Ako u današnjem pojavljivanju pred sudom Divjaku bude produžen pritvor, tražićemo da se on brani sa slobode uz kauciju", rekao je ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj.

Sarajevski mediji su preneli reči Alkalaja da će se BiH založiti i za upućivanje kvalifikovanog odgovarajućeg advokata u Beč.

"Ministarstvo inostranih poslova BiH učiniće sve potrebne napore da zašiti građanima BiH, a naročito u ovakvim slučajevima nepravednih optužnica", rekao je Alkalaj.

On smatra da je sinoćnje hapšenje Divjaka po poternici Srbije politički motivisan korak.

U Sarajevu održani protesti

Nekoliko stotina građana danas je protestima izrazilo negodovanje zbog hapšenja Jovana Divjaka koji je u Beču uhapšen po međunarodnoj poternici koju je Srbija raspisala optuživši ga za ratni zločin maja 1992. godine nad kolonom JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Protestanti su prošli centrom Sarajeva i nezadovoljstvo iskazali ispred ambasade Austrije u BiH, a potom su prošli pored Predsedništva BiH s namerom da se upute ka ambasadi Srbije, u čemu ih je sprečila policija.

Uz zvuke pištaljki i uzvikivanje parola protiv vlasti BiH, oni su zahtevali oslobađanje Divjaka iz zatvora u Beču.

U vreme protesta saobraćaj u centru grada je bio obustavljen, a zgrade ambasada Austrije i Srbije obezbeđivala je policija u pojačanom broju, kao i zgradu Predsedništva BiH, javili su sarajevski mediji.

U Sarajevu je održana i vanredna sednica Fondacije "Za istinu, pravdu i dostojanstvo", kojoj su prisustvovali predstavnici svih udruženja koja okupljaju muslimansku boračku populaciju u Sarajevu. Direktor fondacije Muhamed Šabanović je tražio oslobađanje Divjaka iz zatvora i potpuni angažman pravosudnih organa BiH na tome.

Na tom sastanku izražena je puna osuda zvaničnih organa BiH, pre svega Ministarstva bezbednosti i Ministarstva pravde BiH. Oni su, kako je ocenjeno, jedni od odgovornih što na "pravi način nisu iskorišćene mogućnosti koje su postojale nakon završetka slučaja Ejupa Ganića".

Dodik: Divjaka trebalo uhapsiti i ranije

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da je generala Armije BiH Jovana Divjaka trebalo uhapsiti i ranije, jer je odgovoran za zločine nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

"Taj zločin nikada nije razmatran u famoznom Sudu BiH, koji se trudi da, navodno, procesuira ratne zločine. Sve to govori da je to nepotreban sud i da je to sud samo za Srbe, da bi se oni u ogromnim količinama presudili za ratne zločine, kako bi to kasnije bio osnov za pisanje negativne istorije", rekao je Dodik novinarima.

On je izrazio nadu da Srbija neće odustati od naloga za privođenje Jovana Divjaka.

"Koliko sam razumeo, Srbija je dala nalog za hapšenje. Nadam se da neće odustati", kazao je Dodik.

Hapšenje na osnovu crvene poternice

Divjak (73) je, prema informacijama iz ambasade BiH u Beču, uhapšen na osnovu "crvene" poternice Interpola iz 2008. godine, koju je raspisala Srbija.

On je bio pukovnik JNA, a potom general armije BiH.

Srbija je za njim raspisala međunarodnu poternicu pod optužbom da je počinio ratni zločin nad pripadnicima JNA u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici.

General Divjak, kako je rečeno u Beču, uhapšen je kasno popodne na bečkom aerodromu "Švehat", dok je bio na putovanju iz Sarajeva za Bolonju. On se trenutno nalazi u istražnom pritvoru, odakle će biti odveden pred istražnog sudiju.

Vest da je Divjak uhapšen emitovana je i u vanrednim vestima državnog kanala BH TV, a potvrdio ju je i ambasador BiH u Beču Haris Hrle.

Ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj je za sarajevske medije potvrdio da je Divjak zadržan na bečkom aerodromu na osnovu Interpolove poternice i da pretpostavlja da je u pitanju optužnica Srbije.

Alkalaj je rekao da je ambasador BiH u Beču u kontaktu sa Divjakom i da preduzima sve potrebne radnje u tom slučaju.

SDU: Pravosudni sistem Srbije "nastavio da posrće"

Socijaldemokratska unija (SDU) saopštila je danas da je srpski pravosudni sistem, nakon odustajanja od optužnice protiv Dragomira Purde, "nastavio da posrće" i da je hapšenjem Jovana Divjaka, na osnovu poternice Srbije, u pitanje doveden kredibilitet države.

Sud u Engleskoj je, kako se podseća, ranije odbio izručenje Ejupa Ganića Srbiji na osnovu iste optužnice, pošto je zaključio da ne postoje nikakvi ozbiljni dokazi i da se radi o politički intoniranoj optužnici.

"Šta Srbija želi ovim optužnicama? Da pokvari odnose u regionu ili da ponovo napiše istoriju prethodnog rata?", navodi se u saopštenju SDU i dodaje da je "sramota da se na osnovu već odbačenih optužnica hapse ljudi po svetu".

Kovačević: Konačno pokretanje odgovornosti

General JNA u penziji Dušan Kovačević izjavio je danas da je konačno vreme da se pokrene procedura odgovornosti svih koji su počinili zločine u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine, kada je napadnuta kolona JNA koja se izvlačila iz Sarajeva.

Komantarišući sinoćnje hapšenje Jovana Divjaka u Beču, koji je 1992. godine bio general armije BiH, Kovačević, koji je bio učesnik dešavanja u Dobrovoljačkoj, rekao je novinarima da je to bio klasičan teroristički čin i da je jedan od najodgovornijih bio upravo Divjak koji je sinoć uhapšen u Beču.

"Napad je organizovalo tadašnje najviše rukovodstvo BiH, predvođeno članom Predsedništva BiH Ejupom Ganićem", kaže Kovačević i dodaje da je za te zločine odgovoran i tadašnji član Predsedništva BiH Stjepan Kljuić.

On podseća da tadašnja JNA nije bila legitiman cilj napada, jer je imala saglasnost Predsedništva BiH i njegovog predsednika Alije Izetbegovića za boravak u BiH.

"U koloni JNA, koja se izvlačila iz Sarajeva bio je i predsednik Izetbegović, koji je time garantovao bezbedan izlazak vojske", kaže penzionisani general JNA.

Prema njegovim rečima smišljenim napadom na kolonu JNA praktično je objavljen rat u BiH.

"Kada je kolona krenula od mosta Drvenija, napadnuti smo. Bili smo iznenađeni, jer smo verovali Izetbegoviću. Međutim, ljudi su ubijani, mučeni", priseća se Kovačević i dodaje da tadašnje rukovodstvo JNA u Sarajevu sa generalom Kukanjeem nije tražilo nikakve posebne uslove, nego da mirno i bez incidenata napuste Sarajevo i zgradu Komande na Bistriku.

U masakru u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine ubijena su 42, a ranjena 73 vojnika, oficira i civila, koji su se našli u koloni JNA.

Predmet Dobronoljačke ulice još je u Tužilaštvu BiH i prema tvrdnjama tužioca i dalje je "aktivan".

Skica za portet Jovana Divjaka

Do devedesetih oficir JNA, potom brigadni general Armije Bosne i Hercegovine, Jovan Divjak rođen je 1937. u Beogradu, gde je njegov otac - inače poreklom iz Bosanske Krajine - radio kao učitelj.

Završio je 12. klasu Vojne akademije u Beogradu, kurs za komandanta bataljona, Komandno-štabnu akademiju, Ratnu školu, kasnije i Štabnu školu francuske vojske. Predavao je na vojnoj školi u Sarajevu.

Rat ga je zatekao na dužnosti oficira u štabu Teritorijalne odbrane BIH, a potom se pridružio Armiji BiH i postao brigadni general i pomoćnik načelnika Generalštaba.

Poreklom Srbin, iako se nacionalno izjašnjava kao Bošnjak, Divjak je tokom rata u dva pisma - maja 1992. i maja 1993. tražio od Alije Izetbegovića da zaštiti Srbe u Sarajevu i BiH.

U jednom od pisama Izetbegoviću, Divjak je podsetio na svoje zasluge za BiH:

"Da sam dobrovoljno pristupio TO RBiH (mislim čak i na Vaš poziv!) pre mnogih koji sada rukovode Armijom; da sam bio aktivni učesnik događanja u Dobrovoljačkoj ulici dana 3. maja 1992. godine; da sam u najsudbonosnijim danima za odbranu Sarajeva od maja do septembra 1992. godine obilazio prve linije odbrane tri do četiri puta i pružao moralnu podršku starešinama i vojnicima; da sam predstavljao trn u oku srpskim nacionalistima jer sam ostao u 'Alijinoj vojsci'; da ste me vodili u Njujork septembra 1992. godine i pokazivali kao 'primer' multinacionalnosti AR BiH... "

Penzionisan je 1993. i od tada je predsednik udruženja koje stipendira 200 dece bez roditelja.

Kada se 1997. saznalo za jamu Kazane u koju su pripadnici 10. brdske brigade Armije BiH bacali ubijene sarajevske Srbe, iz protesta je vratio svoj čin brigadnog generala.

Vraćajući čin, u pismu Izetbegoviću je objasnio da to čini zbog zločina koji su tokom rata činjeni nad sarajevskim Srbima, a koje su vlasti u Sarajevu prećutkivale.

To što su "pojedini pripadnici Armije BiH brutalno ubijali civilno stanovništvo u Sarajevu", kako je naveo, "direktno dotiče moju savest i moral".

Prva krivična prijava za zločine u Sarajevu 2. i 3. marta 1992. podignuta je aprila 1996, a dopunjena 2005. Reč je o dva napada na JNA - prvom na Skenderiji, 2. maja, i drugom, 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici, a osumnjičeni se terete za planiranje, podsticanje ili učešće u ubijanju 42, ranjavanju 73 i zarobljavanju 215 pripadnika JNA i psihičko i fizičko zlostavljanje.

Reč je o listi od 15 imena, koja nikad nije zvanično saopštena, ali se ipak našla u medijima: Hasan Efendić, Ejup Ganić, Zaim Backović, Jusuf Pušina, Jovan Divjak, Emin Švrakić, Fikret Muslimović, Dragan Vikić, Ismet Bajramović Ćelo, Jovica Perović, Dževad Topić, Rešad Jusufović, Jusuf Kecman, Ibrahim Hodžić, Damir Dolan.

U jednom intervjuu, Divjak je tvrdio da je lično "sprečio najgori masakr" u Dobrovoljačkoj, "vičući preko megafona i naređujući prekid vatre".

"Nažalost, na Palama su montirali kasetu kao da sam ja, navodno, naredio vatru", rekao je Divjak.

U intervjuu za internet portal Patriotske lige BiH, Divjak je 2. i 3. maj označio kao ključne dane za prevlast u Sarajevu: "Najznačajniji dan za ceo tok agresije i rata u Sarajevu i BiH je 2. maj 1992. godine kada je JNA sa paramilitarnim jedinicama bosanskih Srba zaustavljena u nameri da zauzme Sarajevo i 03.05.1992. kada je izvršena razmena predsednika Izetbegovića i komandanta 2. VO generala Kukanjca."

U nedavnom televizijskom nastupu, povodom privođenja Ejupa Ganića za slučaj Dobrovoljačka, prošle godine u Londonu, Divjak je na pitanje da li će otići u pritvor ukoliko za taj slučaj Tužilaštvo BiH bude podiglo optužnicu protiv njega, odgovorio da će otići u pritvor i u Srbiji, ukoliko je to interes BiH.

NVO: Hapsite Mladića i Hadžića, a ne Divjaka

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina ocenila je danas da vlasti u Srbiji pokušavaju da, raspisivanjem poternica za državljanima susednih zemalja, prikriju vlastitu nesposobnost za hapšenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

"Očigledno je da kroz ove poternice vlasti pokušavaju da prikriju vlastitu nesposobnost da uhapse i Haškom tribunalu izruče Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uprkos postojanju brojnih dokaza da su haški begunci u dugačkom periodu uživali zaštitu države Srbije", navela je Građanska Vojvodina u saopštenju za javnost.

Ta koalicija je ocenila da Srbija raspisivanje poternica za građanima drugih država koristi za unutrašnja politička pitanja, želeći da minimizuje svoju ulogu u ratovima na prostoru bivše SFRJ.

"Već se više puta pokazalo da domaće vlasti podižu ovakve poternice bez bilo kakvih dokaza i da im nije cilj procesuiranje ratnih zločina, već da su proizvod političke odluke da na medijskom i simboličkom planu relativizuje našu sramotnu nedavnu prošlost", navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da "posebno gorak utisak" ostavlja činjenica da se "na udaru srbijanske političko-pravne samovolje" sada našao Jovan Divjak, koji je "jedan od simbola otpora grada koji je bio ubijan tokom četiri godine opsade".

Građanska Vojvodina je podsetila da je tokom opsade na Sarajevo dnevno ispaljivano više od 300 projektila, da je poginulo više od 11.000 ljudi, među kojima više od 1.500 dece, dok je 50.000 građana Sarajeva delimično i teško ranjeno.

"Podsećamo da je general Divjak jedan od onih koji su se godinama zalagali za građanske vrednosti i multinacionalnu BiH, a izgleda da vlastima u Srbiji upravo takvi posebno smetaju", piše u saopštenju. Građanska Vojvodina zatražila je od vlasti u Srbiji da se "napokon" suoče sa agresivnom i ubilačkom politikom Miloševićevog režima iz devedesetih godina prošlog veka.

"Umesto toga, Srbija sada istu politiku pokušava da sprovodi 'mirnim sredstvima', nanoseći ne samo štetu građanima drugih država nego i samoj sebi i odašiljući poruke svetu o svojoj neozbiljnosti i odlučnosti da suštinski ne promeni politiku prema susedima", piše u saopštenju.

Građansku Vojvodinu čine Centar za razvoj civilnog društva, Centar za regionalizam Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Helsinški odbor za ljudska prava, Građanski fond Panonija, Građanska akcija, Zelena mreža Vojvodine i Otvoreni licej.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Divjak: Ne osećam se krivim!

SrbijaNet.rs: Ambasador BiH: Hapšenje Divjaka možda tehnička greška

Radio Slobodna Evropa: Divjak: Ne osjećam se krivim za Dobrovoljačku ulicu

EMportal: Divjak: Ne osećam se krivim za Dobrovoljačku ulicu

RSplaneta.com: Divjak: Ne osjećam se krivim za Dobrovoljačku

Cafe.ba: Divljak se ne osjeća krivim za zločine u Dobrovoljačkoj