Izvor: Politika, 05.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vodimo političke procese
Bosna je u svetu prikazana kao mučenik devedesetih, Srbija kao agresor, moramo imati pravosudnu istinu o događaju u Dobrovoljačkoj ulici
Sud u Austriji odlučiće u roku od dve nedelje da li će general Jovo Divjak, uhapšen u Beču zbog slučaja „Dobrovoljačka”, biti izručen Bosni ili Srbiji. Sarajevska javnost uveliko žestoko protestuje i pruža podršku uhapšenom generalu, uz ocene da se ovakvim poternicama nepotrebno pogoršavaju odnosi dve zemlje. Srbija se pita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li će naše pravosuđe još jednom doživeti poraz, jer je ovaj slučaj identičan onom od prošle godine, kada je u Londonu uhapšen Ejup Ganić.
Događaj u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kadaje poginulo 42 vojnika JNA, predmet je istrage pravosuđa obe zemlje, ali do danas niko zbog toga nije odgovarao.
„Neću sada da govorim o živom predmetu. On već proizvodi emotivne reakcije mnogih, spekulacije, i ne želim da učestvujem u javnoj debati o njemu. Onda kada dobijemo dopis od našeg ministarstva, tada ćemo izneti svoj stav. Ovi predmeti bude emocije, otvaraju teme iz prošlosti koje još uvek nisu zatvorene, žrtve očekuju odgovore, političari kalkulišu... U slučaju ’Ganić’ bilo je medijske polemike i, nažalost, uglavnom su je vodili političari.Ovaj slučaj neću da komentarišem, a sa svojim kolegom Barašinom razgovarao sam pre dva dana. Veoma je važno da se potpiše sporazum o ustupanju dokaza što pre, bezobzira na to gde će se voditi postupak koji je pod paralelnom istragom”, kaže Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine.
Da lije realno da će Divjak biti izručen našoj zemlji s obzirom na to da je britanski sud prošle godine odbio ekstradiciju Ejupa Ganića, osumnjičenog u istom predmetu? Da li će odbijanje britanskog suda da izruči Ganića uticati na ishod sudske procedure u Austriji?
To zavisi od suda. Bosna je u svetu prikazana kao mučenik devedesetih, Srbija kao agresor, i to je politička slika. Slažem sa Dačićem kada kaže da je svaka osuda bilo kog Srbina normalna i očekivana, a svako hapšenje onih koji su osumnjičeni da su nad Srbima počinili zločine jeste politički proces. To je zaista neprihvatljivo. Dokazali smo da ne vodimo političke procese, a ja ću proganjati zločince ma koju uniformu da su imali. Ne mogu da utičem na sudsku odluku, ali ponavljam da je zločin nad vojnicima u Dobrovoljačkoj jedan od najvećih iz tih nesrećnih godina i da niko za njega još nije odgovarao.
Na koji način slučaj„Dobrovoljačka” može da dobije sudski epilog ukolikoosumnjičeni ostanu nedostupni Srbiji?
Istraga se vodi u Bosni, istraga je i u Srbiji. To je fenomen takozvanih paralelnih istraga i mi smo pomogli našim kolegama kada su tražili da dobiju izjave od svedoka u Srbiji. Od tada je prošlo skoro pet godina. Mi moramo imati pravosudnu istinu o zločinu u Dobrovoljačkoj.
Šta je bilo presudno u odluci da se odustane od krivičnog gonjenja hrvatskog veterana Tihomira Purde? Da li je bilo političkih dogovora u ovom predmetu, s obzirom na ogromne pritiske državnog vrha Hrvatske da Purda treba da bude pušten na slobodu?
Nedostatak dokaza. Pritisaka je bilo na hrvatsko tužilaštvo. Mene niko nije pritiskao, a ne gledam često HTV. Da li se neko o nečemudogovarao, pitajte političare, ali mene niko ništa o tome nije pitao, niti je vršio pritisak na mene. Rekao sam da ovi predmeti puštaju duha iz boce, u Hrvatskoj je počela predizborna kampanja i bilo je mnogo neprimerenih izjava u medijima. Mi odlučujemo samo u skladu sa zakonom, dokaza nije bilo. Od 44 svedoka, Purdu niko nije teretio. Konačno, ni obducenti ni forenzičari nisu me uverili da žrtve nisu stradale od minobacačkih projektila. Niko više ne pita za Veljka Marića, koji je uhapšen, kome se sudi za ratni zločin. Kada ima dokaza, kao što vidite, vodimo postupke, a kada ih nema, donosimo adekvatne odluke, sviđalo se to nekima ili ne. Nevine ljude neću držati u zatvoru jer se nekome tako sviđa. A takvo postupanje očekujem i od ostalih u regionu, jer mnogi ljudi su u Hrvatskoj i osuđeni a da nisu ni bili na mestu izvršenja krivičnog dela.
U slučaju „Purda”istraga je praktično sprovedena dok je on boravio u ekstradicionom pritvoru, saslušani su svedoci i ostali osumnjičeni. Da li se na taj način mogla utvrditi Purdina eventualna odgovornost, kao i odgovornost druge dvojice osumnjičenih?
Izjava koju je dao pred našim sudom nema nikakvu procesnu vrednost ako se povuče. Zbog nje smo i ušli u ovaj postupak.
Šta očekujete od Euleksa u predmetu trgovine ljudskim organima na Kosovu? Da li Euleks ima snagu da procesuira ljude iz vrha vlasti,ukoliko se dokaže njihova veza sa zločinima?
Zaista poštujem kolege iz Euleksa, ali ambijent u kome rade je problematičan. Naša zemlja se zalaže za nezavisnu istragu, pomerenu od mogućih političkih uticaja, specijalizovanu samo za ovu temu. Euleks čeka dokaze, ali dokazi se moraju prikupljati i već je bilo dovoljno vremena za to. Mislim da će UN na kraju poveriti mandat Euleksu, bez obzira na naše želje.
Da li će Tužilaštvo za ratne zločine aktivno sarađivati sa Euleksom i na koji način?
Da, kao i do sada. Mi smo otvoreni za saradnju. Ali nećemo pristati da naš trogodišnji rad završi u nekim fiokama kao što je bilo sa istragom Unmika, sa izveštajem iz „žute kuće” i sl. Mislim da je neophodan neki međunarodni nadzorni, korektivni organ koji bi nadgledao i imao mogućnost da stručno pomaže u istrazi. Ovako, sve se pretvara u političku igru, žrtve nemaju odgovor, Euleks vodi preliminarnu istragu, a to ništa ne znači s procesnog aspekta.
Može li se očekivati da će albanske vlasti, pod pritiskom međunarodne zajednice, dozvoliti da se na teritoriji te zemlje obave pretrage i ekshumacije, ukoliko se utvrdi postojanje masovnih grobnica?
Jedini odgovor jeste zajednička istraga na svakom mestu, bez straha od političkih autoriteta. Takva istraga mora proveriti mnoge navode o ovom užasu, a mnogi poznati ljudi moraju dati jasne odgovore na brojna otvorena pitanja iz izveštaja Dika Martija ali i drugih pravosuđa.
Da li je pravosuđe Euleksa sposobno da reši pitanje zaštite svedoka, jer je to, kako se ispostavilo, jedan od najvećih problema u predmetu trgovine organima?
Mislim da je to najvažnije pitanje. Unmik je izgubio mnoge svedoke i zbog toga imamo okrnjene slučajeve u Hagu. Ako Euleks sam bude vodio istragu, ako bude političke volje da se to objektivno učini, mora postojati potpuno drugačiji pristup zaštiti svedoka. Uostalom,Žan Šarl Gardeto, izvestilac Saveta Evrope,to je veoma jasno napisao u nacrtu svog izveštaja.
Da li su posle poslednje posete Serža Bramerca otklonjene, kako je rečeno,eventualne nedoumiceu saradnji s Hagom? Da li treba da strepimo od Bramercovog izveštaja ukoliko Ratko Mladić i Goran Hadžić ne budu uhapšeni do njegovog narednog izveštaja u junu?
Treba da strepimo od svih posledica kojim ova dvojica štete svojoj zemlji. Bramerc će dati pozitivan izveštaj onda kada Mladić i Hadžić budu u Hagu. Sve dotle imaćemo kritike. Na nama je da ovaj posao završimo što pre.
Da li je novi predmet protiv Mladićevih jataka doveo do novih informacija koje bi pomogle u lociranju najtraženijeg haškog optuženika?
To su stvari koje ne mogu da podelim s javnošću.
„Jutarnji list” navodi da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije dostavilo kolegama u Hrvatskoj predmet „Maslenica”, koji bi mogao da dovede do istrage protiv visoko pozicioniranih ljudi u hrvatskoj policiji?
Radi se o događaju od 22.januara 1993. godine na Velebitu, lokacija Mali Alan, kada su NN pripadnici oružanih snaga Republike Hrvatske prvo ranilia potom i zarobili 21pripadnika oružanih snaga Republike Srpske Krajine. Posle zarobljavanja, više zarobljenih je ubijeno, a neki su izmasakrirani do smrti.To je jedan od nekoliko desetina predmeta koji su primer efikasne regionalne saradnje između našegi hrvatskog tužilaštva. Postupajući u skladu sa sporazumom o saradnji iz oktobra 2006. godine, naše Tužilaštvo je DORH-u dostavilo predmet radi mogućeg preduzimanja krivičnog gonjenja. DORH nas je dopisom izvestio da su nakon proučavanja spisa predmeta ocenili da postoji osnovana sumnja da je počinjeno navedeno krivično delo, zbog čega će preduzeti provereu cilju otkrivanja počinilaca. Postupanje u ovom predmetu poverenojeŽupanijskom državnom odvjetništu u Zagrebu umesto stvarno i mesno nadležnom Županijskom državnom odvjetništvu u Zadru.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 06.03.2011
Pogledaj vesti o: Vodimo Vas
