Izvor: Politika, 21.Avg.2015, 18:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktori krše Zakon o radu
Pošto direktori izbegavaju da radnicima daju obračune zarada, oni ne mogu da ih tuže sudu i prinudno naplate zaostale plate
Novim Zakonom o radu trebalo je da se konačno stane na put poslodavcima koji izbegavaju da redovno isplaćuju zarade. Predlagači su žučno ubeđivali sumnjičave sindikalce da će na osnovu obračuna plate, čija isplata kasni, sud po hitnom postupku sa računa preduzeća skidati novac i uplaćivati ga na račun zaposlenog. Tvrdili su, takođe, da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se tako sporovi između neurednih poslodavaca i zaposlenih rešavati brzo i efikasno – bez dugotrajnog i skupog sudskog postupka. Do toga, međutim, nije došlo jer direktori, odnosno poslodavci, masovno izbegavaju da te „isečke” dostavljaju zaposlenima. Nema dokaza o dugu, nema ni para.
Iako u Zakonu piše da „obračun zarade i naknada zarade, koje je poslodavac dužan da isplati u skladu sa Zakonom, predstavlja izvršnu ispravu” i koji je pre nešto više od godinu dana stupio na snagu, sve je kao i pre – niko ničim ne može da natera poslodavce da poštuju zakon. Sindikati tvrde da se zaposleni time onemogućavaju da sudu podnesu predlog za izvršenje, a dužnici izbegavaju prinudnu naplatu.
Vlasnike i direktore preduzeća, kažu sindikalci, ne brine što u Zakonu piše da će za taj prekršaj direktor biti kažnjen sa 800.000 do dva miliona dinara, a odgovorno lice sa 50.000 do 150.000 dinara.
– Vlasnicima se više isplati da se protiv preduzeća i odgovornog lica vodi višemesečni upravni postupak kod Inspekcije rada, nego da radnici svoje zarade naplate po ubrzanom postupku preko suda – kaže Milorad Panović, predsednik Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost”.
– Oni znaju da im za namerno odbijanje da se radnicima izdaju obračuni zarade po važećem Zakonu o radu preti samo pokretanjem prekršajnog postupka.
Zato ovaj sindikat predlaže da se u kaznenim odredbama predvidi da nedostavljanje obračuna zarade predstavlja krivično delo, umesto postojećeg rešenja da je to samo prekršaj. Pored toga, predlažu i da se članu 121. Zakona o radu dopiše stav da se na iznos obračunate, a neisplaćene zarade, zaračunava i zatezna kamata od dospeća iznosa zarade do konačne isplate.
Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izjavio je 19. jula, na godišnjicu početka primene Zakona o radu, da je oko 630 radnika na osnovu obračunskih listića kao izvršne isprave naplatilo svoje zaostale zarade – oko 79 miliona dinara. Kako su nam kazali u ovom ministarstvu „na uterivanju dugovanja za plate” u prethodnih godinu dana radila su 22 izvršitelja. Primljeno je 1.317 predmeta, okončano 639, u toku je 678, a poveriocima je isplaćeno 79.090.252 dinara.
Kad je reč o predlogu Sindikata „Nezavisnost”, da se nedostavljanje obračuna zarade tretira kao krivično delo, u Ministarstvu za rad kažu da podržavaju svako zakonsko rešenje koje može biti primenjeno i doprineti poštovanju Zakona. Pri tom podsećaju da je članom 163. važećeg Krivičnog zakonika propisano da se svesno nepridržavanje zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Zaračunavanje zatezne kamate reguliše Zakon o zateznim kamatama, kažu u Ministarstvu za rad. U članu 2. tog zakona propisano je da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice, duguje i zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, i to po stopi utvrđenoj ovim zakonom.
Iz nedavne izjave ministra Aleksandra Vulina može se, međutim, zaključiti da Zakon o radu nije Sveto pismo i da je podložan promenama. Vulin je izjavio da u Ministarstvu za rad postoji radna grupa koja prati rezultate primene Zakona o radu i ona bi trebalo da predloži šta eventualno u tom propisu treba menjati, kako bi učinak bio još bolji.
-------------------------------------------------------------
Gasi se i Precizna mehanika
Kao primer nepoštovanja Zakona o radu, Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost” navodi Industriju precizne mehanike u Beogradu, čiji je vlasnik poznati biznismen Toplica Spasojević. Ovaj sindikat tvrdi da, i pored naloga i rešenja Inspekcije rada, poslodavac u ovom preduzeću od januara 2015. radnicima nije dostavljao isplatne listiće.
„Pored toga, kroz Program za rešavanje viška zaposlenih, praktično, zatvara firmu, jer mu je to i bio krajnji cilj prilikom kupovine ovog vrlo renomiranog preduzeća. Tako će ovih dana 253 radnika ‘Precizne mehanike’, umesto u proizvodnim halama, biti na ulici”, tvrde u ovom sindikatu.
Dragan Milivojević, generalni direktor IPM, odgovara da je to preduzeće privatizovano 2007. godine i osam godina je uredno izmirivalo sve svoje finansijske obaveze. Gašenjem fabrike motora „21. maj” 2010. godine, fabrika je ostala bez trećine prometa, jer je prestala sa proizvodnjom karburatora za „Zastavina” vozila. U prvoj polovini ove godine, dodaje Milivojević, prestale su da rade fabrike IMR i IMT, za koje je IPM proizvodila pumpe visokog pritiska za motore. Tako je IPM ostala bez domaćeg tržišta, a zbog političkih i ratnih dešavanja, izvoz u bliskoistočne zemlje i Rusiju sve je manji.
– U skladu sa pozitivnim zakonodavstvom i Zakonom o radu, organi odlučivanja IPM-a su preduzeli mere kako bi se tokom septembra izmirile zaostale zarade i otpremnine radnicima. U toku je reorganizacija i restrukturiranje poslovanja fabrike, u skladu sa postojećim okolnostima.
