Izvor: B92, 25.Jan.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diploma, ipak, puni novčanik
Beograd -- U svetu najveće plate imaju lekari, inženjeri, advokati, piloti i finansijski direktori. Kod nas su to razni funkcioneri, direktori i stručni konsultanti
Prema nezvaničnim podacima, u našoj zemlji su među najbolje plaćenima nalaze razni funkcioneri, direktori velikih banaka i preduzeća i stručni konsultanti firmi. Plata, naravno, predstavlja tek deo, i to često onaj manji, njihove ukupne zarade.
Najbolje plaćeni profesionalci u svetu su i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dalje lekari, inženjeri, advokati i piloti, dakle „stara” zanimanja za koja se treba godinama školovati i ozbiljno pripremati, kao i finansijski direktori čija se vrednost i uspešnost svaki dan potvrđuju (ili obaraju) na tržištu.
U potrazi za uspešnom karijerom, sve više ljudi u svetu se opredeljuje za nova zanimanja, koja su ponekad toliko usko specijalizovana, da još nisu zvanično priznata. Neka od njih su su, i pored toga, već uvršćena među najbolje plaćene poslove na svetu.
Nova zanimanja među najbolje plaćenim
Međunarodna organizacija koja redovno obnavlja i dopunjuje listu zanimanja odskora na spisku ima nekoliko novih „zelenih” poslova, mi bismo ih nazvali „ekološkim”, kao što su inženjer na farmama koje koriste turbine na pogon vetra (prosečna plata oko 80.000 dolara godišnje) ili tehničar za dizajniranje, postavljanje i održavanje sistema za korišćenje solarne i drugih vrsta obnovljive energije. Stručnjaci koji objedinjuju znanja zdravstvenih radnika, informatičara i dokumentarista zarađuju od 60.000 do 120.000 dolara godišnje.
Reč je uglavnom o školovanim bolničarima dodatno obučenim da za potrebe rada s pacijentima primenjuju, dopunjuju i usavršavaju složene informatičke sisteme klinika i istraživačkih medicinskih ustanova. Oni su, u neku ruku, „karika koja nedostaje” između dobre kliničke prakse i naučnih saznanja.
U ovu grupu spadaju i specijalisti koji prikupljaju, obrađuju i sortiraju sva najnovija saznanja iz oblasti medicine i zdravstvenih propisa.
Takvi poslovi postoje i u Srbiji, mada su daleko slabije plaćeni nego u razvijenim zemljama sveta.
Vesna Dadić-Dražilović, na sličnom radnom mestu u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, pored ostalog, traga i za onim od široke javnosti skrivenim, manje dostupnim i u „dubokom vebu” na Internetu zakopanim informacijama potrebim lekarima, naučnicima i istraživačima koji rade na projektima zavoda.
"Od mene se očekuje da pronađem i „proberem” najrelevantnije podatke objavljene u stručnoj literaturi, časopisima, naučnim radovima”, kaže ona.
Ona objašnjava da je njen zadatak da nađe najpouzdanije i najstručnije odrednice i podatke sa interneta, prema takozvanom indeksu relevantnosti.
"Moram, naravno, da znam koji su časopisi najuticajniji, kakve su reference autora, da pratim linkove”, navodi Dadićeva.
Menadžer za rekreaciju
Čarobna reč „menadžment", koja se toliko dopada mladima u Srbiji da bi maltene svaki drugi želeo upravo to da studira, i time da se bavi u životu, omiljena je i u SAD, Kanadi, Japanu, Evropskoj uniji, Rusiji, jer podrazumeva dinamičan, zanimljiv posao kojim se možete brzo obogatiti.
Upravljanje velikim kompanijama, na šta pre svega misle budući „menadžeri”, zaista spada među deset najbolje plaćenih profesija u svetu, ali nisu loše ni zarade diplomiranih menadžera koji su specijalizovani za planiranje razvoja ili oporavak finansijski „posrnulih” firmi.
Njihova godišnja plata je od 100.000 evra pa naviše. Amerikanci su posebno zainteresovani za „spa menadžere”, odnosno stručnjake za upravljanje banjama, klubovima za odmor i sportskim, rekreativnim i takozvanim velnes centrima. Za njih nije neophodan završen fakultet, ali je i plata nešto skromnija, u proseku oko 56.000 dolara godišnje.
Nova zanimanja se pojavljuju i u nekim tradicionalnim oblastima, kao što je obrazovanje. Koordinatori za učenje na daljinu još nisu zvanično registrovani kao profesija, ali već uveliko osmišljavaju, organizuju i vode onlajn kurseve na koledžima i u srednjim školama, zarađujući na tome od 30 do 60 dolara na sat.
Dizajneri video igara tek što su uvršteni na listu novih zanimanja, a već se i unutar njihove struke račvaju na uže specijalnosti. Najviše ih zapošljavaju velike kompanije poput „Microsofta”, ali su sve traženiji i u manjim firmama, gde u proseku zarađuju od 50.000 do 80.000 dolara godišnje, a najveća registrovana zarada u ovoj oblasti je 200.000 dolara.
Profesionalni blogeri
Do pre neku godinu u oblasti medija i odnosa sa javnošću novim tehnologijama su se bavili marketing menadžeri i direktori za komunikacije, ali sa masovnom upotrebom „Tvitera”, „Fejsbuka” i blogova, ova zaduženja preuzimaju stručnjaci novog profila. „Kompanijski blogeri” počinju sa 20 dolara na sat, dok najbolje plaćeni „medijski direktori” firme zarađuju oko 70.000 dolara godišnje.
Među novim zanimanjima koja su nedavno ozvaničena u Kini (prema saopštenju njihovog ministarstva za rad i socijalnu sigurnost) jesu i administrator kredita, urednik internet izdanja, planer nekretnina, analitičar informacija o zaposlenjima, dizajner igračaka, ekspert za korporativnu kulturu, dizajner tekstila iz kućne radinosti, administrator obaveštajnih sistema i radnik na sistemu hidroelektričnih postrojenja, inspektor softverskih proizvoda, instruktor poljoprivrednih tehnologija, ceremonijal-majstor, kompozitor digitalne muzike"
Ove godine nova zanimanja i u Srbiji
Iz poslednjeg saopštenja Zavoda, za period od januara do kraja novembra 2009, saznajemo da su najvišu prosečnu neto mesečnu zaradu u Srbiji ostvarili zaposleni u oblasti „finansijskog posredovanja” (72.009 dinara), „proizvodnje duvanskih artikala” (67.054) i „delatnosti organizacija na bazi učlanjenja” u okviru „komunalnih, društvenih i javnih usluga” (65.462). Za njima slede zaposleni u vazdušnom saobraćaju (60.849), u „vađenju sirove nafte i gasa" (57.181) i „osiguranju i penzionim fondovima" (56.126). Republički prosek za 11 meseci je, inače, bio 31.291 dinara.
I Srbija bi ove godine trebalo da dobije novi nacionalni sistem klasifikacije zanimanja, usaglašen sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO), pa ćemo, pored ostalih dosad formalno nepriznatih ali unosnih zvanja, dobiti programera, menadžera informatike, predsednika političke partije, sportskog agenta.A kad se i naši metodi prikupljanja i obrade statističkih podataka usklade sa međunarodnim, saznaćemo i koliko oni u proseku zarađuju.
Naime, dok u većini ostalih država u svetu zvanična statistika vodi evidenciju o prihodima po pojedinačnim profesijama, kod nas se još primenjuje sistem razvrstavanja po delatnostima. Tako, recimo, umesto podatka o mesečnim ili godišnjim primanjima lekara i medicinskog osoblja, finansijskih analitičara i bankarskih službenika, direktora naftnih kompanija i radnika na benzinskoj pumpi... raspolažemo zbirnim prosekom zarada u okviru „zdravstvenog i socijalnog rada”, „finansijskog posredovanja”, „usluga vađenja sirove nafte i gasa” i „proizvodnje koksa i derivata nafte”.
"Nakon što dobijemo novu klasifikaciju zanimanja, koja mora biti dovršena pre popisa 2011. godine, moći ćemo i mi da pređemo na drugačiji sistem statističke evidencije, u skladu sa evropskom. Na tome, inače, već radimo, u saradnji sa stranim kolegama, ali je uvođenje nove metodologije složen, skup i dugotrajan posao”, kaže Jelena Milaković, rukovodilac Grupe za statistiku zarada u Republičkom zavodu za statistiku Srbije.
