Izvor: Blic, 23.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Žrtvovano pola privrede Srbije
Dinkić: Žrtvovano pola privrede Srbije
BEOGRAD - Pod geslom da je akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore 'nemoguća misija', Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Srbije, na jučerašnjem brifingu u Institutu G17 rekao je da 'nema političke volje u Crnoj Gori da se ovo uradi'.
Tvrdeći da Crna Gora ne želi funkcionalnu zajedničku državu, Dinkić je rekao da 'treba od EU tražiti da se primeni češkoslovački model i mirno razilaženje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se ne bi trošili vreme i novac'.
Procenjujući da bi se na ovaj način već 2004. godine stiglo u fazu ulaska u EU, koja nam bez prevremenih izbora sleduje tek 2006. godine, Dinkić je istakao da mu namera nije da minira predstojeći sastanak u Solunu.
Tvrdeći da je 'akcioni plan napravljen tako da da ide direktno na štetu Srbije', Dinkić usklađivanje carinskih stopa karakteriše kao 'najdrastičniji promašaj'.
- Zbog obaranja carinskih stopa žrtvuje se pola naše privrede. Čine se mehanički ustupci, bez razmišljanja. Nerazuman je ustupak za 30 do 40 odsto najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda a pri tom Crna Gora dobija poseban kontingent da uvozi ulje, brašno i još neke poljoprivredne proizvode umesto da ih kupi u Srbiji. Crna Gora neće kupovati hranu iz Srbije. Vuku nas za nos. Srbija je agrarna zemlja sa industrijom zasnovanom na preradi tih proizvoda. Naše carinske stope su bile 30 odsto, u proseku, što je niže nego u okolnim zemljama. Bile su diskutabilne i kada ih je snizio Labus, a sada je Veselinov prihvatio sniženje za još trećinu, tako da je kod nas carina sad 20 odsto, a u Mađarskoj 130. Poljoprivreda se svuda štiti carinama a cene za građane su niske zbog subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje - ogorčen je Dinkić koji ističe i problem koji će Srbija imati zbog povećanja carinskih stopa kako bi se zaštitila proizvodnja crne metalurgije u Nikšiću iako tamošnja proizvodnja podmiruje tek 20 odsto srpskih potreba.
Procenjujući da će zbog neusaglašenih carinskih stopa koje su usaglašene na štetu srpske privrede samo tekstilna industrija do 2006. godine imati štetu veću od 700 miliona dolara, Dinkić nabraja i ostale štete od zajedničke države po Srbiju.
Zbog nepostizanja preferencijalnog tretmana, Albanija je, na primer, 2002. godine u EU izvezla dva puta više obuće. Pored ove direktne štete tu je i indirektna jer investitori, prema proceni guvernera, neće dođi da ulažu u Srbiju kad ne mogu računati na povoljan izvoz. J. Putniković Plaše se da priznaju
- Jedan deo ljudi iz Srbije se plaši da prizna EU da pored carine još 30 segmenata treba usaglasiti i implementirati. Pod hitno treba razgovor o mirnom razdruživanju. Oni koji imaju mandat treba da raspišu prevremene izbore i da nova srpska vlada krene sa već izabranom novom crnogorskom vladom u dogovor o mirnom razdruživanju. Bez referenduma. Ovaj program će G17 plus zastupati na narednim izborima - rekao je Dinkić i istakao da je ovo put da se sve 'završi mirno, bez ugrožavanja stabilne situacije u regionu, što je čelnicima EU i najvažnije'.
