Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Platićemo investitorima da dođu
Naš najveći problem je nezaposlenost. Ako su Poljaci uspeli da je prepolove za tri godine, zašto ne bismo i mi za pet, kaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja
"Nećemo postavljati uslove, nećemo pitati koliko će država dobiti, ako treba, platićemo kako bi u Srbiju došli pravi investitori, oni koji zaista hoće da ulože ozbiljan novac, zaposle veliki broj ljudi i obezbede izvoz ovde proizvedene robe."
Ovim rečima Mlađan Dinkić, ministar ekonomije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i regionalnog razvoja, iskazao je, gostujući u Politikinom poslovnom klubu, rešenost da Srbija do kraja mandata aktuelne vlade godišnje privlači od tri do pet milijardi dolara stranih investicija usmeravajući se, sa privatizacije, koja se privodi kraju, na privlačenje ulagača u nove, grinfild projekte.
Odakle nam novac da još i investitore plaćamo?
Iz budžeta. Prošle godine smo imali milijardu evra viška od prodaje "Mobtela" i to treba iskoristiti za projekte iz Nacionalnog investicionog plana i, između ostalog, za stimulisanje grinfild investicija, primenjujući sve u svetu oprobane modele, od irskog do slovačkog.
Koje biste investitore Vi platili da ih ovde vidite? U koje grane biste podsticali ulaganja?
Kao strateške markirali smo automobilsku i elektronsku industriju i industriju softvera. Investitore u ove sektore, posebno ako je reč o multinacionalnim, pitaćemo šta im treba da bi došli. Jer oni će zaposliti i radnike iz čitavog lanca proizvođača komponenti za finalne proizvode i otvoriti izvozne kanale. Osim strateškog partnera za "Zastavu" ili FAP iz Priboja, tako ćemo tretirati i one koji bi da ulože u elektronsku industriju, koja bi uspešno mogla da se razvija na jugu Srbije ( u Vlasotincu su već otvorene dve fabrike, nemačka i slovenačka, a imamo nameru da velikog proizvođača iz oblasti informatike dovedemo u Niš). Mogućnost razvoja visokih tehnologija vidimo u blizini Beograda, recimo u Šimanovcima ili Inđiji, koja je spremna da za izgradnju budućeg tehnološkog parka odvoji 200 hektara besplatnog zemljišta.
Ovogodišnji priliv stranih direktnih investicija biće znatno manji od prošlogodišnjeg – prema zvaničnim izjavama, oko 2,5 milijardi dolara. Šta je razlog za
Isključivi razlog pada investicija je što je Srbija šest meseci bila bez vlade. I prošle godine je postojao problem Kosova i Metohije, ali smo imali 4,4 milijarde dolara stranih direktnih investicija. Novi talas tek sada počinje i interesovanje je veliko.
Investiciona klima je unapređena proteklih godina, ali investitori ukazuju i na dosta prepreka?
Srbija je privlačna za investicije, ali moramo otkloniti i preostale zakonske i administrativne prepreke, pre svega u domenu urbanizma, gradnje, zemljišta i to koordiniranom akcijom, od republičkog do lokalnog nivoa. To podrazumeva i privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta, i izmene zakona o planiranju i građenju i ukidanje Zakona o stranim ulaganjima.
Mislite na izmene Zakona o stranim ulaganjima?
Ne, ukinućemo ga i izjednačiti domaće i strane investitore, jer nema više potrebe za favorizovanjem stranaca. Pri tome niko ništa neće izgubiti, jer bi se odredbe koje su bile podsticajne za strane investitore, kao što su oslobađanje od carina uloga stranog lica, kroz izmene carinskog zakona proširile i na domaće investitore. Cilj je da napravimo investicionu i poslovnu klimu, dobru i za domaće i za strane ulagače. Tako će na kraju tranzicije biti ukinut i Zakon o deviznom poslovanju, kao što su uradile i druge zemlje.
Kako ćete se boriti sa spoljnotrgovinskim deficitom, po mišljenju mnogih ključnim problemom srpske ekonomije?
Naš najveći problem nije spoljnotrgovinski deficit već nezaposlenost, pa je njeno smanjenje prioritet ovog ministarstva. Sa trgovinskim deficitom zemlje koje se brzo razvijaju mogu da žive i po 20 godina. Dok izvoz raste brže od uvoza, a u protekle dve godine se uvećavao za više od 30 odsto, nisam zabrinut. A izvoz će biti sve veći s prilivom stranih direktnih investicija, dolaskom multinacionalnih kompanija koje imaju tržište i kojima bi naša preduzeća, ako ih osposobimo, mogla da budu dobavljači.
Ali raste i uvoz?
Uvoz će rasti sve dok Srbija ne bude imala dovoljno sposobnih proizvođača kvalitetne robe koju će naši potrošači kupovati, dok se ne završi proces restrukturisanja i privatizacije društvenih preduzeća i dok ne dođu nove strane direktne investicije. Naravno, kao mala zemlja nikada nećemo moći sve da proizvodimo, ali spoljnotrgovinski deficit nije opasan sve dok ne počne da ugrožava makroekonomsku stabilnost. Mnogo veća pretnja makroekonomskoj stabilnosti, po meni, jesu plate u javnom sektoru, pri čemu mere NBS doprinose da se stabilnost održava.
Međutim, privrednici se žale da restriktivnost centralne banke uvećava kamate, a potpredsednik vlade ima zamerki na račun cene guvernerovih operacija?
Mislim da su kamate, inače niže nego ranije, mnogo manji problem od birokratije. A što se tiče operacija centralne banke, na strani sam guvernera. U uslovima visokog priliva direktnih stranih investicija centralna banka mora da povlači novac da bi održala makroekonomsku stabilnost. Njen posao je da održi planirani nivo inflacije, a ne da vodi računa po kojoj ceni će povlačiti novac. To nije jeftino, ali je korisno za državu i građane, jer je inflacija niska a kurs dinara jak.
Obećali ste da ćete za pet godina prepoloviti stopu nezaposlenosti.
Poljaci su to uspeli za tri godine, zašto ne bismo i mi za pet. Ali čitavim setom mera – od sistemskih na poboljšanju investicione i poslovne klime do konkretnih mera poput kredita bez hipoteke za mlade početnike u biznisu za koje je odvojena milijarda dinara i stimulacija za investitore koji otvore fabrike i u njima zaposle više od 50 ljudi.
Imamo li dovoljno novca?
Novac neće biti problem (u budžetu za to ima novca, Fond za razvoj ima kapital veći od bilo koje banke), već sposobnost ljudi da to iskoriste, zbog čega će Nacionalna služba zapošljavanja posebnu pažnju posvetiti programima edukacije nezaposlenih a država reformi obrazovnog sistema. Da se ne bi dogodilo – ima posla, a nema odgovarajućih kadrova. Ili da ima novca, a nema programa, recimo, sa nerazvijenih područja.
Nedavno ste predstavili plan za završetak privatizacije?
Srbija sledeće godine završava proces privatizacije društvenih preduzeća. U proteklih sto dana završena je privatizacija 77 preduzeća, a u septembru će broj aukcija biti povećan sa sadašnjih 20 na 77.
Da li će i nas, kao Mađare, pred kraj privatizacije zapljusnuti veliki talas stečajeva?
Ne, u stečaj će ići oni koji ne nađu kupca na tenderima i aukcijama. Ubrzaćemo stečajne postupke tako da ne traju duže od godinu dana i promeniti pravilnik o visini naknada za stečajne upravnike, koje su u nekim slučajevima zaista bile ogromne. Mislim da će dobar primer biti stečaj "Matroza" sa 1.300 radnika, koji nije mogao da bude privatizovan na tri tendera zbog ogromnih dugova komercijalnim poveriocima i za koji su zainteresovana dva velika proizvođača. Verujem da ćemo ovaj stečaj uspešno završiti za četiri meseca. Završavaju se i slučajevi koji su se godinama vukli i to na spektakularan način.
Mislite na RK Beograd?
Za licitaciju koja će se održati krajem novembra prijavilo se čak deset zainteresovanih firmi, među kojima i "Beneton" i jedan poznati švajcarski lanac robnih kuća. Ove nedelje ponudićemo i konačni predlog za naknade radnicima kojima vlada garantuje 15 miliona evra ako se ostvari početna cena od 140 miliona evra. Očekujem mnogo višu cenu, što će uvećati i fond za zaposlene, uključujući i sve one koji su u robnim kućama radili od 1966, a koji će biti pozvani da se prijave.
Šta će biti sa podelom besplatnih akcija građanima koji to pravo nisu ostvarili u svojim firmama?
Radi se na zakonu koji će parlamentu biti upućen krajem novembra. Postoje neke dileme oko tehničke podele, ali i pitanje šta raditi sa javnim preduzećima koja neće biti privatizovana, da li ih korporatizovati i njihove akcije uključiti u fond za besplatnu podelu.
-----------------------------------------------------------
Prodajemo li NIS?
Ministar Dinkić zapravo otkriva da za NIS, uz JAT drugo preduzeće, za koje postoji koalicioni dogovor da se privatizuje do kraja mandata ove vlade, još postoji ključna dilema: kako ga privatizovati?
- To je pitanje političkog dogovora. Prethodna vlada je usvojila model po kome bi se prodalo 25 odsto, jedan deo od oko 300 miliona dolara dokapitalizovao i podelile besplatne akcije radnicima i drugim punoletnim građanima koji ih nisu dobili. Ovaj model po kome bi uz otkup radničkih akcija investitor došao do 49 odsto kapitala i kroz nekoliko godina imao upravljačka prava bio je iznuđen u uslovima manjinske vlade. Nadao sam se da bismo sada mogli da idemo na čistiji koncept: da prodajemo odmah većinski paket NIS-a, 60 odsto, ili da ga uopšte ne prodajemo. Kad bi se išlo na prodaju većinskog paketa imali bismo ozbiljnije konkurente i postigli bismo veću cenu, ostvarili ozbiljan prihod za državu, kojim bismo mogli da završimo važne projekte. Uostalom, bolje je da danas dobijemo tri milijarde evra, nego šest milijardi za pet godina. To je moj stav, ali stavovi se još usaglašavaju - kaže Dinkić.
-----------------------------------------------------------
U septembru struja – besplatno
Na stranama "Politike" Mlađan Dinkić gostovao je prvi put 11. septembra 1993. godine kao mladi asistent na Ekonomskom fakultetu dokazujući da je EPS pogrešnim obračunom akontacija, nakon poslednjeg avgustovskog poskupljenja, podebelo prevario potrošače, uz predlog da zato građanima tog septembra struja bude besplatna.Uramljeni reprint "Politikine" strane na kojoj je objavljen prvi iz serije tekstova koji su prodrmali EPS, uzbudili javnost i na noge digli inspekcije, ministru Dinkiću je uručio Srđan Janićijević, generalni direktor PNM-a.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 31.08.2007.]
