Izvor: B92, 22.Okt.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: MMF stigao, Vlada spremna
Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da se Vlada Srbije "jako dobro" pripremila za razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Misija Međunarodnog monetarnog fonda je stigla na pregovore o drugoj i trećoj reviziji kreditnog stend baj aranžmana sa Srbijom, vrednog 2,9 milijardi evra. Vlada Srbije će delegaciji MMF-a predočiti predlog budžeta za sledeću godinu sa planiranim smanjenjem javne potrošnje - na čemu ta finansijska institucija insistira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako bi Srbiji odobrila aranžman.
Ukoliko obe revizije kreditnog aranžmana budu uspešno završene, Srbija će moći od MMF-a da povuče drugu i treću tranšu kredita, u ukupnom iznosu od oko 1,4 milijarde evra, uz već uzetih 788 miliona evra.
Prema najavama Vlade Srbije, njena platforma u pregovorima s MMF-om biće da se smanji deficit budžeta sa 4,5 odsto BDP-a u 2009. na četiri odsto u 2010. godini, pri čemu ne bi povećavala poreze i PDV, ali bi istovremeno racionalizovala javnu potrošnju i smanjila budžetske izdatke. Jedan od predloga koji će biti predočen Misiji MMF-a biće i mogućnost da se izjednače godine života žena i muškaraca potrebnih za odlazak u penziju.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da je Vlada Srbije u prethodnoj reviziji aranžmana, u avgustu ove godine, od MMF-a prihvatila obavezu da sprovede reforme penzijskog, zdravstvenog, prosvetnog i obrazovnog sistema, kao dela obaveze da smanji javnu potrošnju i naveo da se budžetski izdaci i dotiranje PIO fonda kreću oko 140 milijardi dinara godišnje, što je oko 20 odsto budžeta Srbije.
Pregovori o drugoj reviziji aranžmana s MMF-om, krajem avgusta ove godine, nisu uspešno završeni, jer je od Vlade Srbije Fond zatražio da se započnu reforme penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema i da se smanji javna potrošnja, istovremeno prihvatajući da deficit u budžetu bude 4,5 odsto BDP-a do kraja ove godine.
Misija MMF-a tada je tražila povećanje PDV-a, ali je Vlada Srbije pružila uveravanje da budžetski deficit može da pokrije iz drugih, realnih, izvora, a ne povećanjem poreza.
Ljajić: Očekujemo podršsku MMF-a
Dugalić: Pozitivan ishod pregovora
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je uveren da će predstojeći pregovori sa MMF-om biti povoljno završeni po Srbiju i ocenio da bi to mnoglo značajno da doprinese privrednom oporavku naše zemlje u narednoj godini. On je rekao da pozitivna ocena druge i treće revizije stend-baj aranžmana neće automatski značiti povećanje kreditnog rejtinga Srbije, koji trenutno iznosi BB minus, jer to zavisi i od drugih faktora, istovremeno upozoravajući da bi neuspeh u pregovorima mogao da dovede do pada kreditnog rejtinga Srbije.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da očekuje da će MMF podržati način sprovođenja socijalne politike i da ćemo od te međunarodne finansijke institucije dobiti tražena sredstva. "Nadam se da ćemo dobiti saglasnost MMF-a odnosno drugu tranšu kredita", rekao je Ljajić i dodao da će naredne sedmice razgovarati sa predstavnicima MMF-a vezano za ono što činimo u domenu socijalne politike kao i za ono što nameravamo da uradimo kroz reformu u smislu dodatnih ušteda.
Ljajić je istovremeno ukazao da izveštaji iz Svetske banke i MMF-a "govore da naša socijalna davanja nisu velika, čak naprotiv ona su ispod proseka zemalja u regionu". On je dodao da ćemo naredne godine imati povećani nominalni iznos za socijana davanja što ne znači da će ona biti veća iz prostog razloga što ćemo imati više korisnika.
Upitan da prokomentariše odredne Nacrta zakona o makismalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, Ljajić je naveo da ne želi da govori o konkretnim rešenjima jer predlog tog pravnog akta oš nije utvrđen. On je dodao da predstoje i razgovori i sindikatima, kao što je učinjeno i prilikom donošenja Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi.
Važno je da imamo saglasnost socijalnih partnera - pre svega sindikata sa kojima ćemo razgovarati o pojedinim rešenjima, rekao je ministar rada i socijalne politike. On je naveo da se u ovom slučaju "ne radi samo o brojevima to već su u pitanju sudbine ljudi i njihovih porodica...i mi moramo da vodimo računa o njihovom stutusu".
Ljajić je istovremeno ukazao na činjenica da imamo preglomaznu administraciju ina lokalnom i na repuličkom nivou koja preti da uruši sistem i da je u toj oblasti neodrživo stanje. Suočeni smo sa velim ekonomskim problemima i "jednom crta mora da se podvuče" kako bi imali jeftiniju i efikasniju administraciju, rekao je on dodajući da to "nije baš lako postići".
Bord direktora MMF-a je 15. maja odobrio stend baj aranžman Srbiji, koji će trajati do aprila 2011. godine. Na taj način je za oko sedam puta povećan prvobitni aranžman sa MMF-om, odobren Srbiji u januaru ove godine, sa 402,5 miliona evra na 2,94 milijarde evra, a do sada je NBS povukla prvu tranšu od oko 788 miliona evra, za jačanje deviznih rezervi.
Kako piše beogradska štampa, Vlada će navodno MMF-u predložiti da prihodi republičkog budžeta 2010. budu oko 635, rashodi oko 735, a deficit oko 100 milijardi dinara. Pozivajući se na izvore iz ministarstva finansija Politika navodi da su pomenute brojke za sada samo polazna osnova za pregovore, da bi se potom utvrdili i tačni iznosi po kojima će republički budžet definitivno i biti skrojen.
Glavni i odgovorni urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk ne očekuje da će se efekti najavljene racionalizacije u javnom sektoru osetiti tokom sledeće godine, ali ipak veruje da je dogovor sa MMF-om moguć.
"Ono što ide na ruku Vladi Srbije je što je i MMF smekšao svoj tvrdi stav. Da se situacija nije promenila tako drastično kao u poslednje dve godine, ja bih već sada mogao da tvrdim da od aranžmana nema ništa i da bi MMF na kraju ovh razgovora mogao da izađe i kaže da Vlada Srbije ne ispunjava ono što je dogovoreno i da se aranžman trenutno zamrzava do daljeg”, kaže on.
"Međutim, zbog globalne krize, zbog toga što su i druge zemlje u velikim problemima zbog toga što sve zemlje u okruženju, pa i zemlje EU imaju mnogo veće deficite u svojim budžetima nego što je bilo projektovano – to Vladi Srbije na neki način olakšava poziciju u ovim pregovorima i možda se može očekivati ne tako tvrd stav MMF-a”, objašnjava Ćulibrk.
Prema rečima guvernera NBS Radovana Jelašića, do sada nije potrošen ni jedan cent od kredita MMF-a, jer za tim nije bilo potrebe, zato što je isključiva namena deviznih rezervi obezbedjenje stabilnosti kursa nacionalne valute, a pokazalo se da je zahvaljujući monetarnim merama dinar u ovoj godini bio stabilan.
Deficit republičkog budžeta od sto milijardi dinara predstavljao bi 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok se do sada pominjani deficit od četiri procenta BDP-a odnosi na deficit ukupne javne potrošnje, koja osim republičkog uključuje i budžet ostalih nivoa vlasti, objašnjavaju u Ministarstvu finansija za Politiku. Ako Međunarodni monetarni fond prihvati vladin predlog, budžetski manjak će biti za oko 30 milijardi dublji od ovogodišnjeg deficita.
Milan Prokopijević iz Centra za slobodno tržište ipak smatra da su veće šanse da dogovor bude postignut. „Nepraktično je govoriti šta bi moglo da se desi, iz prostog razloga što ni Srbija ni MMF u ovim pregovorima nisu bili anđeli principijelnosti. Naprotiv, sve što su uradili bilo je vrlo neprincipijelno i najverovatnije je da će se tako nešto i nastaviti. Jednom kad MMF uđe u neki projekat, veoma je veliki trošak izlazak iz njega", navodi on.
Ćulibrk kaže da je tačno da država nije zavisna direktno od eventualnog zajma od MMF-a, kako kaže ministar ekonomije, jer te pare ne idu u budžet, nego u devizne rezerve, ali ističe da bi posledice ne potpisivanja aranžmana mogle biti vrlo pogubne po srpsku privredu.
"Mnoga gora je poruka koja bi se poslala, ako bi MMF otišao 4. novembra uz poruku ne ni ovog puta nismo postigli dogovor. To bi bila jasna poruka i potencijalnim investitorima iz inostranstva da se ovde stvari ne kreću u dobrom pravcu, da Vlada ne sprovodi dogovorenu ekonomsku politiku”, kaže Ćulibrk.
On kaže da se plaši "da bi dugoročno to bila mnogo gora posledica od toga što mi ne bi mogli da povučemo novac za devizne rezerve, koje su i onako dovoljne za odbranu kursa koji i onako miruje bez ikakve intervencije NBS”.
