Izvor: B92, 24.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Krišto da vrati bonuse
Beograd -- Aerodromu "Nikola Tesla" naloženo je da novac isplaćen kao bonus menadžmentu bude vraćen u budžet preduzeća, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
"Čim smo dobili informaciju da su na Aerodromu isplaćeni ogromni bonusi, dali smo nalog da se taj novac pod hitno vrati u budžet preduzeća, bez obzira na to što je menadžment ostvario ogromne uštede u poslovanju i dobre poslovne rezultate. Isto pravilo mora da važi i za sva ostala javna preduzeća koja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozitivno posluju", objasnio je Dinkić.
On je naglasio da štednja mora da važi za sve, pa i za one koji postižu odlične rezultate. „U takvim kompanijama, profit mora da se reinvestira, ili izdvaja u fond rezervi, a ne da se koristi za isplatu astronomskih bonusa”, istakao je Dinkić.
Direktor beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" Bojan Krišto šokirao je javnost podelom astronomskih plata sebi (11.500 evra) i svom menadžmentu (više od pola miliona dinara).
Svoj potez opravdao je tvrdnjom da je to rezultat dobrog poslovanja, odnosno velikog zarađenog profita. Ali, valja znati da taj profit nije rezultat neke velike mudrosti i sposobnosti menadžmenta, već drastičnog poskupljenja cena usluga i aerodromskih taksi.
Aerodrom, naime, ima dugu listu stavki na osnovu kojih ubira prihod. Prihvat i otprema putnika i aviona, aerodromske takse, bezbednosna taksa, iznajmljivanje poslovnog i reklamnog prostora... Od rashoda tu su plate, obaveze po kreditima i investicije kojih se, mora priznati, u ovoj godini i nije bilo previše.
Najozbiljnija investicija je ulaganje u opremu za kategoriju 3B koja omogućava sletanje i poletanje aviona gotovo bez vidljivosti. Ali, treba priznati da je znatan deo te opreme nabavljen ranije. Sadašnji izgled aerodroma uglavnom je zasluga ne ovog, već prethodnog rukovodstva.
Na ime svih taksi putnici plaćaju beogradskom aerodromu 21 evro. Kada se tome doda i taksa na aerodromu gde je željena destinacija, ovi nameti za pojedine destinacije izjednačeni su gotovo sa cenom avionske karte.
Salon i krađe
Biznis salon na beogradskom aerodromu je bez kupatila i WC-a sa oštećenim i neuglednim crnim foteljama, a po putniku se ta usluga i te kako naplaćuje. Od hrane za biznis putnike na raspolaganju je samo najobičniji sendvič. Na zahtev "Jata" da otvori salon za svoje putnike, odgovor je bio negativan. Učestale su i krađe sadržaja prtljaga u zonama koje su zaštićene kamerama i gde avioprevoznici nemaju pristup. Na žalbe kompanija aerodrom nema odgovor. Na aerodromu dakle profit može i pametnije da se iskoristi, a ne da se novac preliva u džepove direktora zbog "uspešnog poslovanja".
Kada je ovog proleća beogradski aerodrom uveo bezbednosnu taksu od 4,5 evra po odlazećem putniku obrazloženje je bilo da se kupuju najsavremeniji uređaji, ali ništa od te opreme nije nabavljeno, već je tehnologija ostala potpuno ista. Razlika je samo u tome što je aerodrom dodatno uzeo kompanijama, a najviše "Jatu" koji ima i najviše putnika, ukupno od 5,5 do šest miliona evra na godišnjem nivou.
Iako je Vlada Srbije naredila menadžmentu aerodroma da smanji najskuplju transfernu taksu u Evropi od 16,5 evra, ona se još naplaćuje. "Jat" ima godišnje oko sto hiljada transfernih putnika i kada se tome dodaju i transferni putnici drugih kompanija aerodrom ubira dodatni profit od gotovo dva miliona evra.
Cena iznajmljivanja poslovnog prostora na aerodromu za aviokompanije u odnosu na prošlu godinu dvostruko je uvećana. Na terminalu 2 sa 26 na 45 do 50 evra po kvadratu, dok je na terminalu 1 nešto niža. Do dolaska Bojana Krišta na čelo aerodroma nacionalni avioprevoznik za usluge plaća oko 20 miliona evra, a ove godine će biti opterećen sa deset miliona evra više.
Profit koji će dakle aerodrom ostvariti ove godine, a očekuje se čak 20 miliona evra, uglavnom ide na teret "Jata", saznajemo u nacionalnoj aviokompaniji.
Aerodrom dodatno naplaćuje svaki izlazak vozila "Jata", "Tehnike", "Keteringa", "Suporta" na platformu i cena je 7,5 evra po izlasku iako se ta usluga već naplaćuje kroz cenu infrastrukture aerodroma. "Jatu" se ne dozvoljava da njegov hendler preduzeće "Suport" samostalno radi usluge na gejtovima i supervajzinga, pa je tako nacionalna aviokompanija prinuđena da duplo plaća usluge i svom preduzeću i dodatno bespotrebno aerodromu.
