Izvor: Politika, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinarski krediti isplativiji
Rata vredna 100 evra prošle godine je iznosila 8.800 dinara, danas je 8.000 dinara, i da li je bilo ko od nas u mogućnosti da tvrdi koliko će 100 evra iznositi sledeće godine, kaže Ivan Radojčić
U poslednje vreme se veoma često postavlja pitanje – da li je bolje uzimati indeksirane kredite, i ukoliko se građani odluče za tu opciju, da li da uzimaju one indeksirane u evrima ili švajcarcima, ili je bolje uzimati zajmove u domaćoj valuti. Rizici zaduživanja u bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojoj stranoj valuti su isti. Prvi rizik kod indeksiranih kredita, bilo u evrima, bilo u švajcarcima, jeste kursni rizik. Dok ne uđemo u Evropsku uniju, odnosno u evrozonu, nama će mesečne zarade biti isplaćivane u dinarima, a svaka druga vrsta zaduživanja će nositi kursni rizik, savetuje Ivan Radojčić, član Izvršnog odbora Unikredit banke.
Kursni rizik je, zapravo, nemogućnost predviđanja vrednosti dinara izražena u stranoj valuti. Kursni rizik korisnik kredita preuzima ukoliko se zaduži u bilo kojoj stranoj valuti.
Evo na primer, rata u vrednosti od 100 evra, prošle godine je iznosila 8.800 dinara, a danas je 8.000 dinara. Da li je bilo ko od nas u mogućnosti da tvrdi koliko će 100 evra vredeti dinara sledeće godine u decembru mesecu? To može da bude 5.000, ali i 15.000 dinara. Upravo ta nemogućnost predviđanja vrednosti evra ili švajcarskog franka u određenom vremenskom periodu, u slučaju zaduživanja, naziva se kursni rizik.
Međutim, ukoliko građani uzmu dinarski kredit, njihova mesečna rata će uvek biti ista, i prvog i poslednjeg dana perioda otplate. Drugi potencijalni rizik, sa aspekta klijenta, jeste nemogućnost predviđanja visine kamatnih stopa za evro, "švajcarac" ili dinar u određenom periodu, pošto se kamata na ove valute može kretati i gore i dole. Prema našim iskustvima u poslednjih godinu dana, jedino su drastično padale kamatne stope za dinare. Početkom prošle godine referentna kamatna stopa je iznosila 25 odsto, a danas je 9,5 odsto.
Svedoci smo da je u prethodnom periodu došlo do znatnog rasta kamatne stope za švajcarski franak, takozvani CHF LIBOR, ali isto tako i do rasta kamatne stope za evro, to jest EURIBOR-a. Sa druge strane, Unikredit banka je pre nekoliko nedelja izjednačila kamatne stope za dinarske kredite i kredite indeksirane u evrima. Ukoliko se vratimo godinu dana unazad, primetićemo da su dinarski krediti bili veoma retki, a da ne pominjemo kamatne stope koje su bile preko 40 odsto na godišnjem nivou.
Međutim, situacija se za samo godinu dana izrazito promenila. Zahvaljujući merama NBS koja je uspela da obuzda inflaciju, a samim tim i ojača nacionalnu valutu, banke su sada u mogućnosti da ponude mnogo jeftinije dinarske kredite. Tako su danas nominalne kamatne stope za keš kredite i u evrima i u dinarima 13 odsto na godišnjem nivou, a pored toga i rokovi otplate su do šest godina, bez obzira na to da li se radi o indeksiranim ili dinarskim kreditima. Sa druge strane, radi se o čistim dinarskim kreditima koji nisu vezani ni za rast cena na malo, ni za kretanje kursa niti za bilo kakve druge koeficijente. To znači da ukoliko klijent uzme 100.000 dinara, on će banci kao glavnicu vratiti tih 100.000 dinara uz pripadajuću kamatu. Taj isti klijent će, prema svom anuitetnom planu, svakog meseca vraćati 3.000 dinara, i to će uvek biti 3.000 dinara, bez obzira na to koliko evra tog dana može da kupi za taj novac.
Važno je, na kraju, istaći da je za klijente preporučljivo da uzimaju kredite sa promenljivim kamatnim stopama bez obzira na valutu, kako bi se osigurali da će imati adekvatno sniženje kamate kada se za to stvore uslovi. Čim se smanji rizik zemlje, realno je očekivati i povoljnije kredite odnosno pad kamata.
Pripremila B. Dumić
[objavljeno: 16.07.2007.]
