Izvor: B92, 04.Dec.2012, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinarizacija 28 odsto
Beograd -- Stepen dinarizacije finansijskog sistema, meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu, iznosio je 28,2 % na kraju septembra.
To je povećanje od 0,4 procentna poena u odnosu na kraj juna, objavila je Narodna banka Srbije.
Ukupni plasmani banaka privredi i stanovništvu su na kraju septembra iznosili 1.915,4 milijardi dinara i u odnosu na kraj juna nominalno su porasli 60,8 milijardi.
Devizni plasmani banaka privredi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i stanovništvu povećani su za 36,6 milijardi, a dinarski za 24,2 milijarde, što predstavlja najveći tromesečni rast dinarskih plasmana od 2011. godine.
Posmatrano po sektorskoj strukturi, stepen dinarizacije je kod stanovništva dodatno povećan za 1,4 procentna poena, na 34,8 odsto, dok je kod privrede taj pokazatelj ostao gotovo nepromenjen i iznosio 24,7 odsto.
Na kraju septembra u odnosu na kraj juna, dinarski plasmani stanovništvu su povećani za 10,6 milijardi dinara, pri čemu se najveći deo rasta stanja odnosi na gotovinske kredite. Za razliku od dinarskih plasmana, devizno indeksirani plasmani stanovništvu su smanjeni za 6,2 milijarde.
Dinarski plasmani privredi povećani su za 13,6 milijardi dinara, najviše po osnovu kredita za obrtna sredstva. Devizno indeksirani plasmani privredi povećani su za 42,8 milijardi, pre svega po osnovu rasta subvencionisanih kredita odobrenih za likvidnost, obrtna sredstva i izvoz.
Tokom trećeg tromesečja, učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima beležilo je konstantan mesečni pad i na kraju septembra ono je iznosilo 30,6 odsto.
Relativno nisko učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima na kraju septembra rezultat je znatnog odobravanja devizno indeksiranih kredita u septembru, koji se pretežno odnose na sektor privrede.
Stepen dinarizacije, meren učešćem dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva, na kraju septembra je iznosio 18,8 odsto. U odnosu na kraj juna, učešće dinarskih depozita je povećano za jedan procentni poen.
Ukupni depoziti privrede i stanovništva su na kraju septembra iznosili 1.393 milijarde dinara i bili su za 10,2 milijarde veći u odnosu na kraj juna. Na rast stepena dinarizacije depozita uticalo je povećanje dinarskih depozita za 15,7 milijardi i smanjenje deviznih i devizno indeksiranih depozita za 5,5 milijardi.
Po sektorskoj strukturi posmatrano, učešće dinarskih depozita u ukupnim depozitima je i dalje veće kod privrede - 42,8 odsto, nego kod stanovništva - 8,7 odsto.
U odnosu na kraj prethodnog tromesečja, to učešće je povećano kod oba sektora - kod privrede za 2,4 procentna poena, a kod stanovništva za 0,4. Dok su dinarski depoziti stanovništva u toku tromesečja imali ravnomeran mesečni rast od oko 1,6 milijardi dinara, dinarski depoziti privrede su najveći rast ostvarili u septembru.
Kao i u prethodnom periodu, privreda i stanovništvo su svoja sredstva, posebno dinarske depozite, deponovali na kraće rokove. Na kraju trećeg tromesečja učešće kratkoročnih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva je bilo dominantno.
Kratkoročni dinarski depoziti su u ukupnim dinarskim depozitima privrede i stanovništva krajem septembra učestvovali sa 98,3 odsto, što u odnosu na jun predstavlja povećanje za 0,3 procentna poena. I u okviru deviznih depozita preovladjuju kratkoročni depoziti - 79,8 odsto.
Učešće dugoročnih depozita u ukupnim depozitima je izraženije kod stanovništva - 21,4 odsto, nego kod privrede - 5,7 odsto, posebno u delu deviznih i devizno indeksiranih depozita.
Na kraju septembra dinarska štednja je iznosila 17,9 milijardi dinara, što je za 0,6 milijardi više nego na kraju juna. U istom periodu devizna štednja je povećana za 73,5 miliona evra, što predstavlja usporavanje rasta u odnosu na drugo tromesečje, kada je povećana za 179,1 milion.
I u toku trećeg tromesečja stanovništvo je prednost davalo štednji na kraće ročnosti, tako da u ročnoj strukturi štednje i dalje preovladjuju depoziti oročeni do godinu dana.
