Izvor: Blic, 13.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinare troše, evre štede
Dinare troše, evre štede
Građani Srbije prošle godine uspeli su da uštede 1,42 milijarde evra, dok je štednja u nacionalnoj valuti iznosila 3,17 milijardi dinara (40 miliona evra). U 2004. godini, kako saopštavaju iz NBS, u proseku štednja je dnevno rasla za oko 1,4 miliona evra, a samo u decembru građani su u bankama položili 52,9 miliona evra.
- O stalnom, sve većem rastu štednje svedoči i podatak da je u prošloj godini nova štednja u devizama povećana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za više od 379 miliona evra, što premašuje iznos ukupne devizne štednje iz 2001. godine, u kojoj je započet proces obnavljanja poverenja građana u bankarski sistem - kažu u NBS i dodaju da je u 2003. u odnosu na 2002. ostvaren rast devizne štednje od 283 miliona evra.
Klijenti 'Vojvođanske banke', a stanje je slično i kod većine drugih banaka, najčešće se odlučuju za štednju u dinarima po viđenju, a kada je reč o devizama, najviše ih oročavaju na tri do šest meseci, ali zbog povoljnijih kamatnih stopa beleži se i rast na duže periode. U ovoj banci kao posebnu pogodnost za uloge veće od 150.000 dinara oročene na preko 180 dana omogućuju mesečno podizanje kamate. Isto važi i za one klijente koji svoje devize oroče na više od šest meseci, s tim da ulog ne može biti manji od 2.500 evra.
U 'Komercijalnoj banci' građani su položili na štednju oko 394,5 miliona dolara i oko 230 miliona dinara.
- Klijenti i dalje više veruju u čvrstu valutu nego u naš dinar, iako su kamate na dinarsku štednju stimulativnije. Iskustvo i strah iz nedavne prošlosti razlog su zašto građani i dalje nemaju poverenje u dinar. Izgleda da kod nas i dalje važi ona narodna - koga zmija ujede, taj se i guštera plaši - zaključuje Goran Milićević, član UO 'Komercijalne banke'.
Da bi privukli nove štediše, u 'Delta banci' za građane koji se reše da baš kod njih oroče svoj novac nude mogućnost dobijanja kredita na bazi deviznog depozita, kao i 'viza elektron' platne kartice.
- Uveli smo i nove stimulativne kamatne stope na oročenu štednju, kojima se posebno stimuliše dugoročnija štednja. Kamate su selektivne i zavise od visine uloga i dužine roka otplate. Stanovništvo se i dalje odlučuje za štednju u evrima, tako da je poslednjeg dana 2004. godine ona u našoj banci bila 160 miliona evra, dok je u domaćoj valuti iznosila oko 718 miliona dinara (oko devet miliona evra) - ističu u 'Delta banci'. Danijela Nišavić
