Izvor: B92, 01.Mar.2011, 02:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar teško vraća poverenje

Beograd -- Privrednici i građani trebalo bi da u narednom periodu više računaju u dinarima nego u evrima. Nadležni najavljuju da će više raditi na afirmaciji našeg novca.

Mnoge mere koje se kod nas donose imaju takav cilj. To važi i za nedavnu odluku - obavezna rezerva banaka za dugoročne izvore finansiranja u dinarima je ukinuta.

Rezerve više neće biti ni kod izvora koji idu kroz kupovinu akcija, bez obzira na to da li su u dinarima ili devizama.

Stopa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obavezne rezerve za kratkoročne kredite do dve godine povećana je s 25 na 30 odsto, bez obzira na valutu, dok je za zajmove duže od 24 meseca ostala 25 odsto.

Dugoročni domaći zajmovi

Sada je gotovo nemoguće dobiti dugoročni krediti u domaćoj valuti, ali bi se i to možda moglo promeniti. U Oportjuniti banci, po rečima člana IO Vladimira Vukotića, izdavanje dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, koje je nedavno podržala i Evropska banka za obnovu i razvoj, moglo bi obezbediti podlogu da se i zajmovi u domaćoj valuti odobravaju na duži rok.

Istovremeno, smanjenje obavezne devizne rezerve sa 40 na 25 odsto, koje je još po jednoj od odluka bivšeg guvernera trebalo da se primeni na proleće, suspendovano je. Iz NBS-a je stiglo i objašnjenje - osim dinarizacije, cilj mera je i da deluju antiinflatorno kao i da ukinu praksu bankara da valutni rizik prebacuju na klijente.

Član Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže da je "dinarizacija svakako dobra ideja, ali to nije nešto što se može uraditi za nekoliko meseci već zahteva godine",

"Poverenje u domaću valutu ne može se povratiti preko noći, posebno kada znamo šta se sve s dinarom događalo u prošlosti. Što se tiče mera vezanih za deviznu rezervu, izvesno je da će one usporiti kreditnu aktivnost i delovati antiinflatorno. Ali sama ta mera ne može obuzdati inflatorna kretanja", navodi on.

Bankari objašnjavaju da smo lane imali više dinarskih kredita jer je to isforsirano preko subvencionisanih zajmova. Ove godine će ih biti manje pa samim tim i kredita vezanih za dinare. U većini banaka u depozitima, to jest u štednji, odnos je 95 prema pet odsto u korist evra. A baš ti dinari su glavni izvor za kredite.

Da bi se ojačala dinarska baza, potrebno je da štediše prebace ulog u domaću valutu. To teško da će se dogoditi brzo, a još manje masovno, zbog nepoverenja. Što se tiče dinarskih zajmova, sadašnja valutna računica pokazuje da trenutno bolje prolaze oni koji plaćaju rate indeksirane u evrima. Dinar jača i rate u evrima su manje. Zato dinarski zajmovi trenutno nisu atraktivni.

Mnogi ljudi kod nas se teško nose s rizikom otplate i promenljivim mesečnim obavezama. To sve više primećuju i u bankama. Tako jedna banka klijentima nudi zajmove s fiksnom kamatom, i to tokom tri godine otplate. Za dinarske zajmove rata će biti ista tri godine, a stopa je nepromenjena 27,95 posto. Kod zajmova vezanih za evro kamata je 18,35 posto godišnje a rizik kursa snosi klijent. Ko će bolje proći – moći će se sračunati kada prođu tri godine.

Nastavak na B92...