Izvor: B92, Beta, 06.Okt.2009, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar sutra jači šest para
Istanbul, Srbija, Beograd -- MMF je spreman da pomogne Srbiji, ali će tražiti konkretne reforme kaže Radovan Jelašić jedan od članova srpske delegacije na zasedanju SB i MMF-a u Istanbulu.
Učesnici godišnjeg zasedanja guvernera Svetske banke i MMF-a
Guverneri Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda sastali su se na Bosforu da raspravljaju o perspektivama svetske ekonomije, izlasku iz krize i mogućim pravcima reformisanja tih najvećih finansijskih institucija. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srpska delegacija videla je u tome šansu da MMF upozna sa daljim planovima za nastavak aranžmana, ali i da ugovori nove kredite.
Članovi srpske delegacije na skupu u Istambulu, kako je to najavila ministarka finansija Diana Dragutinović predstavljaju plan nastavka pregovora sa MMF o kreditnom aranžmanu vrednom 2,9 milijardi evra, iako za sada, osim načelnih informacija da će se ići na racionalizaciju i otpuštanja i dalje konačna verzija reformi nije poznata.
Guverner Radovan Jelašić kaže da je MMF spreman da pomogne Srbiji, ali da će oni pred odobravanje povlačenja druge rate kredita želeti da vide samo jedno:
"Oni žele da vide kredibilne reforme koje nisu bazirane samo na obećanju nego reforme koje će zaista na kredibilan način pokazati u kojoj meri će se smanjiti rashodi, ako se radi isključivo na rashodnoj strani a ne na prihodnoj. To naravno sve zavisi od toga šta vlada smatra politički oprotunim da se sprovede, dakle ni u kom slučaju MMF ne insistira na tome da se pojedine kategorije po svaku cenu smanje".
Bilo bi naravno jako dobro da to ne bude ono što se tiče investicija, nego pre svega ono što se tiče tekuće potrošnje što u svakavoj meri i na svaki način treba da se smanji da bi se prilagodili činjenici da će najevoratnije prihodi još jedan duži vremenski period biti na nižem nivou nego što su sada”.
Skup najznačajnijih svetskih ekonomista prilika je da svaka zemlja ostavi što bolji utisak kaže Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije. Ali on sumnja da će delegacija Srbije u tome zaista i uspeti jer je u Istambul otišla bez gotove računice.
"Sastanci u Istambulu su izuzetno važni upravo zbog toga što se tamo dobija mogućnost da se razgovara sa uticajnijim ljudima iz MMF-a i Svetske banke, sa samim predsednicima, ljudima koji su zaduženi za pojedine regione i uopšte za politiku MMF-a i izuzetno je važno na njih ostaviti jak utisak jer to onda ima posledice i po proces pregovaranja koji se inače ne odvija na samom takvom skupu."
Reforme poput Brazila
Zamenik direktora MMF-a Muriljo Portugal ocenio je da bi Srbija prilikom sprovođenja reformi trebalo najviše pažnje da posveti uskladjivanju prihoda i rashoda i reformi javnih preduzeća. Portugal je ocenio da bi Srbija trebalo da primeni deo mera koje su primenjene u Brazilu, jer je to jedna od zemalja koje su najmanje osetile krizu.
"Tu nije pitanje ubeđivanja ili zahtevanja ili iznošenja teškoća, tu je reč o tome da se ostavi utisak da zemlja zna šta hoće, da njeni predstavnici drže stvari u svojim rukama, da su u skladu sa obavezama koje imaju. Tu nije dobro ukoliko vi kažete "mi još ne znamo ovo ili ono, mi još računamo" i da ostavite utisak da u suštini još uvek ne znate ni šta vam je strategija, ni šta vam je taktika. To nije dobro jer to onda utoliko više utiče na pregovarače koji će doći u Beograd za dve nedelje i na to sa kojim očekivanjima će oni početi te pregovore”.
Minstarka finansija je najavila da očekuje da će MMF prema Srbiji biti fleksibilniji i pristati na nešto viši deficit u 2010. Da li će na to i pristati znaće se nakon 20. okobra kada delagacija MMF-a dolazi u Beograd. Međutim nije dobro kako kaže Vladimri Gligorov da se na svakih mesec dana traže promene preuzetih obaveza.
"Vrlo je rđavo svakih dva meseca ili kraće reći da ono što ste dogovrili ranije da to sada ne važi, vi biste hteli da to promenite. Čak i ako kažete da su bitno promenjen okolnosti, a u ovom slučaju nisu, ništa se specijalno ne događa što niste mogli predvideti pre mesec ili dva ili pre 5-6 meseci, to ostavlja vrlo rđav utisak.
Ono što je bojim da taktika svih ministara pa i guvernera na žalost jeste da se MMF u stvari stavi pred svršen čin i da se kaže 'jeste mi smo rekli ovaj deficit, ali u međuvremenu jesmo ili nismo odlučili ovo ili ono pa će to morati da bude toliko jer mi prosto nemamo drugog načina da isplivamo’ i mislim da je to jako loše. Da li će i kako to MMF prihvatiti to ćemo da vidimo, ali sigurno je da ukoliko stalno govorite kako morate da promenite jednu, durgu ili treću bojku, jedno ili drugo obećanje, da to ne povećava vaš ugled u očima onih sa kojima pregovarate."
Ono što je u Istambulu dogovoreno su dva kreditna sporazuma sa Svetskom bankom. Jedna se odnosi na podršku budžet Srbije od 200 miliona dolara ali je vezan za program sa MMF-om. Drugi je novi kredti od Svetske banke od 400 miliona dolara.
Gligorov ocenjuje, međutim, da je i to odraz loše vođenje ekonomske politike koja se svodi na zaduživanje i pokrivanje manjka.
"Što se tiče prvog, nije to nikakva specifičnost Srbije, ako imate program sa MMF-om Svetska banka neće s vama sklapati dodatne sporazume ukoliko taj program ne funckioniše glatko, to je njihov osnovni princip. Što se tiče drugog sporazuma i namere da se pozajmi još para od Svetske banke, problem je u tome što se sada celokupna strategija srpske vlade svodi na to da se država zadužujue i to uglavnom za tekuću potrošnju i za ulaganja koja će dati rezutlate na neki duži rok."
"To ostavlja loš utisak jer to znači da je vlada bez ikakvih ideja kako da pokrene privredu. Praktično se sve svodi na dodatno zaduživanje i krpljenje rupa. Zajmovi od Svetske banke nisu loši ali oni u načelu kada su zajmovi za infrastrukturu oni se ne mogu računati na godinu ili dve već koliko taj projekat traje i to je nešto sasvim nezavisno od ovih budžetskih sredstava koje očigledno vlada sve više i više traži jer mora da pokriva tekuću potrošnju".
Država treba da pojasni uslove aranžmana sa Rusijom
Ministri inostranih poslova Vuk Jeremić i Sergej Lavrov na sastanku u Moskvi
Osim od MMF-a i Svetske banke, Srbija dodatne novačane izvore traži i od Rusije. Priprema se ekonomski sporazum koji će biti predstavljen takođe 20. okobra kada u Beograd dolati i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
Njegovi detalji nisu poznati, zato Vladimri Gligovor kaže da to predstavnici vlade u narednom peridou treba da učine.
"Trebalo bi iz vlade da nam daju dodatna pojašnjenja budući da su svi poslovi sa Rusijom prvo međudržavni, a drugo veoma su netransparentni. Uz to svi ti ekonomsko-privredni aranžmani se više rade na nekoj da kažem bratskoj osnovi, a ne na komercijalnoj."
"To bi zaista trebalo pitati ove koji preuzimaju obaveze u ime države sklpajući takve aranžamane za koje mi ne znamo, koje su to zaista obaveze koje mi preuzimamo i šta će od toga stvarno biti. To je samo jedan aspekt, drugi aspekt koji je mnogo važniji nezavisno od toga što su to pare od Rusije ili bilo koga drugog, jeste taj što država odnosno vlada u stvari računa sa izuzetno velikim budžetskim potrebama i u budućnosti što znači da se ne računa sa privrednim oporavkom i oporavkom javnih prihoda. Prema tome osnovna poruka za mene svih ovih najava o uzimanju zajmova i levo i desno jeste da se u stvarti ne očekuje privredni oporavak čak ni za dve godine, to je po meni ključna poruka".
Pogledaj vesti o: Dinar
