Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar šparaj – evro čuvaj
Sve računice pokazuju da se isplati držati nacionalnu valutu u bankama, pogotovo kada inflacija miruje a kurs evra pada
Štednja u dinarima se zaista isplati. U pojedinim bankama, klijenti koji su pre godinu dana na štednju položili nacionalnu valutu dobili su nekoliko puta više novca nego oni koji su štedeli u devizama. Radovan Jelašić, guverner NBS, potpuno je u pravu kada je još jednom savetovao građane da sa dinarima ne "trče" u evro, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niti da u toj valuti štede, a ako to već čine – nemaju pravo da se ljute. Igrali su na kartu kursnih razlika i obezvređivanja domaće valute, a dogodilo se nešto sasvim drugo – kamata na oročene dinare bila je realno pozitivna, a evro je izgubio na vrednosti. Sve zbog toga što mnogi naši građani još na dinar gledaju kao na starog varalicu, pa bezrezervno poverenje ukazuju evru, švajcarskom franku ili dolaru. Međutim, bankarske računice jasno pokazuju da su devize u proteklih godinu dana izneverile poverenje štediša, a da je nacionalna valuta, po sada važećim tržišnim uslovima, štedišama donela zavidne profite.
Tako je klijent koji je 1. septembra 2005. godine položio 100.000 dinara, juče u Hipo Alpe Adrija banci, podižući i kamatu, profitirao za 13.500 dinara. Onaj ko je pre godinu dana u banku ušao sa 1.200 evra, ili tačnije 1.185 evra, koliko je iznosila tadašnja protivvrednost, juče je mogao da podigne samo 26,8 evra kamate. Toliko ostaje klijentu kada se od profita odbije porez državi na devize od 20 odsto. To znači da je onaj ko je rizikovao, i odlučio se na štednju u dinarima, zaradio bezmalo šest puta više nego onaj ko je išao na tada sigurniju varijantu.
– Dinarska štednja u ovom slučaju je daleko profitabilnija. Nominalna kamatna godišnja stopa na dinare iznosi 13,5 odsto, dok se ulog u evrima množi sa godišnjom kamatom od samo 2,75 procenata – objašnjava Srđan Ninković, direktor za poslove sa stanovništvom u ovoj austrijskoj banci, otkud tolika razlika.
Inače, srednji kurs NBS na dan 31. avgusta 2005. godine bio je 84,43 dinara, a na dan 31. avgusta 2006. iznosio je 84,6 dinara, pa je i ova minimalna kursna razlika obezbedila pozamašne profite.
I oni koji su u Meridijan banci položili 100.000 dinara zaradili su više nego da su se odlučili da na godinu dana oroče 1.200 evra. I baš kao Marku Kraljeviću u njihovoj reklami, "ni od oranja, ni od sitnog nasledstva", prilegla je kamata od 8.800 dinara. Oni koji su štedeli evre zaradili su upola manje – 48 evra, odnosno 4.060,8 dinara. U ovoj francuskoj banci kamata na dinare iznosi 11 odsto, dok se ulog u evrima množi sa pet odsto.
Dinarska štednja na godinu dana u Banci Intezi za istu sumu i isti period, pomnožena sa efektivnom kamatom od 13,75 odsto, donosi profit od 13.750 dinara.
– Ukoliko za isti period uložite 1.200 evra i oročite ih na godinu dana, uz kamatu od četiri odsto, posle 12 meseci ćete imati zaradu od 38,40 evra – kažu u ovoj italijanskoj banci.
Štediše grčke EFG Evrobanke na dinarima su, uz kamatu od 10,5 odsto, za godinu dana zaradile 8.400 dinara, a na evrima, sa kamatom od 4,8 procenata zaradili 46,08 evra. Čista zarada u Vojvođanskoj banci na oročeni dinarski depozit u visini od 100.000 dinara oročen na godinu dana po godišnjoj kamatnoj stopi 15,5 odsto iznosi 15.500 dinara. Na oročeni devizni depozit u visini od 1.200 evra oročen na godinu dana po godišnjoj kamatnoj stopi 4,40 odsto, kamata iznosi 52,80 evra. Kad se odbije porez od 20 odsto na štednju u devizama štediša zaradi samo 42,24 evra, što je čak četiri puta manji profit nego da je štedeo u nacionalnoj valuti.
-----------------------------------------------------------
Inflacija gricka profite
Stručnjaci upozoravaju da cifre u dinarima ne smeju da zavaraju štediše, jer se od njih mora odbiti inflacija koja je od avgusta prošle do avgusta ove godine iznosila 13,1 procenat. Dr Vladana Hamović, naučni savetnik u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, objašnjava da to znači da je naša potrošačka korpa praznija za 13 odsto.
– Prosečna zarada uvek pokriva prosečnu potrošačku korpu i tu nema velikih oscilacija. U međuvremenu su poskupeli struja, prevoz i komunalije, benzin je stalno varirao i mnogo prehrambenih proizvoda je sada skuplje. Sada za iste pare ne možemo da kupimo ono što smo mogli za godinu dana – upozorila je Hamovićeva i dodala da to nije baš tako lagodno kako se tumači.
Ipak, čak i kada se inflatorni uticaji uzmu u obzir, u pozamašnim dinarskim profitima ima mesta za zaradu u odnosu na profite u evrima.
A. Nikolić
[objavljeno: 02.09.2006.]
